Баште и улице пуне гостију и шетача

Уведу ли ковид пропуснице које важе 24 часа, има и ја да демонстрирам, прича младић и руком позива конобара. Сунчаном октобарском дану многи нису успели да одоле. Неке баште су врвеле јуче од гостију, а улице су била пуне шетача. Покушали смо да сазнамо шта млади мисле о имунизацији, мерама, посебно о ковид пропусницама које су уведене пре већ недељу дана.

– Јој, људи моји, докле више с том короном? Опасније је живети у свакодневном страху, него оболети од ковида – тврди двадесетпетогодишњи суграђанин и уверава нас да су многи његови пријатељи прележали корону.

– Нико није био хоспитализован, нити је био на граници између живота и смрти. О таквим случајевима читам у новинама – закључује младић. О вакцини не размишља, маску носи само тамо где баш мора и нада се да ковид пропуснице неће заживети. Током јучерашњег дана, подсећамо нашег младог саговорника, од вируса корона преминуло је 65, а оболело 6.217 особа.

– Мање слушајте вести. Нико из мог окружења није преминуо од вируса. И не познајем никога коме су отац, мајка, баба или деда умрли од ковида – каже и слеже раменима.

Београђанка у пролазу чује разговор и упозорава нас да „нема вајде” од разговора с омладином „зато што млади много тога не разумеју и не желе да прихвате да око њих људи падају као покошени”.

– Мене забрињава што одбијају да носе маске у маркетима. Свађају се с радницима обезбеђења. Како им није жао старијих људи који се плаше вируса? Где је нестала емпатија? Због тих који неће да поштују мере неко не сме да изађе из куће и да живи колико-толико нормално – наводи госпођа и додаје да би требало увести целодневне пропуснице.

У башти ресторана у Кнез Михаиловој улици игла нема где да падне. Конобари раде као усред лета, а на тему пандемије вируса корона малобројни су били расположени да причају.

– Није то мој посао. Нека се тиме баве стручњаци. О ковид пропусницама не мислим ништа лоше. Вакцинисан сам и сматрам да би сви требало исто да ураде – каже и поздравља нас. Свака роба има свог купца, прича његова колегиница из суседног локала, суграђани који не желе да се вакцинишу и поштују мере пронаћи ће објекте у којима се такво понашање толерише.

– Живи били па видели. Сетите се чувених „ковид журки” и биће вам јасно о чему говорим. Многи верују да правила постоје само да би се кршила – закључује наша саговорница и одлази да услужи госте.

У петочланом друштву за једним столом жустро се расправља о вирусу корона. Чујемо две девојке и двојицу младића како објашњавају момку зашто треба обавезно да се вакцинише. Придружујемо се.

– У нашем друштву нико није био вакцинисан изузев мене, а има нас петнаестак. Ја сам послушала и примила вакцину само зато што сам у кући с бабом и дедом. Због њих. Били смо убеђени да све то прође за час јер је неколико другара и њихових родитеља прележало вирус као грип. Али, пре неког времена је тај исти вирус одвео тату једне другарице до респиратора. У међувремену се цела наша екипа одлучила да прими вакцину – објаснила је деветнаестогодишња Јована Е.