Кад интернет надјача поверење у медицину

Пандемија вируса корона налик је малтеру који је пао са зида и открио лоше цигле од којих је сазидана зграда, сагласни су епидемиолози – упозоравајући да ово није прва епидемија о чијој судбини одлучују антиваксери, социолози – који подсећају да је велики део наших суграђана веровао у теорије завере много пре него што је ковид 19 пре две године узео карту за пут око света, али и фармацеути – констатујући да наши суграђани више воле да се лече помоћним, а не примарним лековитим средствима. Они с правом постављају питање зашто се чудимо чињеници да ће заражени вирусом корона радије узети лек који животиње лечи од глиста и паразита, за који му је рецепт написао ветеринар ако знамо да су се наши суграђани и пре пандемије лечили преко интернета, узимали антибиотике на своју руку да лече вирусна обољења и давали много новца за чудотворни мед са Новог Зеланда, који се рекламира под слоганом – „прави лек за многе здравствене проблеме модерног човека”.

Не треба да изненађују ни резултати најновијег истраживања Филозофског факултета у Београду и агенције „Ипсос”, који сведоче да око петина наших суграђана не жели да прими вакцину против вируса корона. Јер подсетимо, 1997. је избила епидемије малих богиња, од којих је оболело око 4.000 људи и умрло седам особа. Две деценије касније, крајем 2017. и почетком 2018. у епидемији малих богиња оболело је 4.858 и умрло 15 особа. Иако је имунизација против морбила обавезна за децу, епидемија малих богиња избила је због јачања антиваксерског лобија који, између осталог, заговара тезу да ММР вакцина (која пружа заштиту од малих богиња, заушака и рубеола) доводи до појаве аутизма код деце.

Антиваксери нису „колатерална последица” пандемије короне и нису нова појава – „авакси” живе поред нас последње две-три деценије и не крију се увек иза анонимних аватара на мрежи. Понекад имају и лик мегапопуларне фолк звезде или омиљене женске списатељице, чији романи достижу вртоглаве тираже, а некад се крију иза лица брижне маме из комшилука која је одлучила да своје дете не вакцинише јер је од своје пријатељице, чија кума има сестру која ради као секретарица у ординацији чувеног педијатра, у поверењу чула да... Стиче се утисак да смо заборавили да је група од 270 родитеља из целе Србије, на челу са два доктора, пре само три године поднела кривичну пријаву против 43 јавне личности које су противници вакцинације деце.

Ни „завереници” нису настали с појавом ковида 19 – када су студенти Факултета политичких наука у априлу 2019. године спровели истраживање у жељи да сазнају у које теорије завере највише верују наши суграђани, преко 70 одсто испитаника изјавило је да се поједини вируси намерно креирају како би угрозили животе одређених народа или група. Истраживање које је урађено на репрезентативном узорку становништва такође је показало да 40 одсто наших суграђана сматра да моћне државе крију праву истину о ванземаљцима од обичних грађана, а толики проценат верује и да Американци преко ХААРП технологије утичу на временске прилике у Србији. Поред тога чак 65 одсто наших суграђана сматра да државе често саме убијају своје грађане које сматрају непожељним.

Зашто се онда чудимо што део наших суграђана верује да је вирус корона измислио лично Бил Гејтс како би нам продавао вакцине и чиповао нас и да су жице у заштитним маскама заправо 5Г антене, од чије дужине зависи и њена могућност претварања електромагнетног зрачења у електрични сигнал?

Много пре појаве короне многи наши суграђани „лечили” су се уз помоћ „др Гугла”, а бројни лекари констатовали да све више пацијената улази у њихову ординацију са дијагнозом коју су пронашли на интернету. Иако постоји велика вероватноћа да „сам свој лекар” нанесе велику штету свом организму неадекватним лечењем, јер не зна како одређени лекови делују у интеракцији, најновије истраживање Удружења пацијената Србије сведочи да се чак 18 одсто пацијената о својим здравственим тегобама информише преко интернета.

Лекари у шали кажу да се у скици за профил просечног пацијента налази особа која радије иде код апотекара него код лекара, од комшинице узима лекове за притисак и смирење, а када буре и олује у пределу душе постану неподношљиве, за помоћ се пре обраћа лајфкоучу који „лечи” позитивним мислима, него психологу или психијатру. Међутим, они се с правом уозбиље када желе да скрену пажњу на чињеницу да код лекара одлазимо

када је некима прошло драгоцено време за дијагностику и терапију. О лошим здравственим навикама наше популације сведоче и подаци Евростата, који говоре да се Србија налази изнад европског просека по смртности од канцера. Посебно забрињава податак да су високе стопе умирања од оних карцинома који се могу на време открити редовним превентивним прегледима.

Велике кризе изазивају екстремно понашање

Др Далибор Петровић, професор на Катедри за социологију Филозофског факултета у Београду, објашњава да велике кризе, попут лакмус папира „огољавају” и интензивирају појаве које већ постоје у друштву или провоцирају неке врсте екстремног понашања.

„Различите појаве и покрети постојали су у зачетку и раније, али на њих нисмо обраћали пажњу јер нисмо имали интензиван страх за сопствени живот, који постоји сада. Ми већ деценију-две слушамо контрoверзне приче о ММР вакцини, због које је настао антиваксерски покрет иако је истраживање о повезаности вакцине и аутизма демантовано. Међутим, створено је неповерење према политичарима и стручњацима различитих профила и уверење да је капитал тај који покреће производњу нових вакцина. У таквој друштвеној атмосфери настаје пандемија ковида 19 и велики број људи се осећа уплашено, несигурно и има осећај да су препуштени сами себи. Не треба уопште сумњати у способност већине људи да се у нормалним околностима понашају рационално, али у ситуацији велике здравствене кризе и страха за свој живот неки постају подложнији веровању да лек за глисте лечи корону”, указује наш саговорник.

Он подсећа да су и пре кризе изазване пандемијом вируса корона многи пацијенти тешко долазили до лекара специјалиста, а на велики број дијагностичких процедура и операција чекало се месецима и годинама. С друге стране, због недостатка здравствене културе и постојања свести о значају превентивних прегледа многе особе су стизале у „пет минута после 12” код лекара. У таквој ситуацији многи су се вратили традиционалном начину лечења, надрилекарима или се окренули интернету, као ризници непроверених информација и лаковерно експериментисали „чудотворним” капима, чајевима, мастима и осталим парамедицинским средствима, одузимајући себи драгоцено време за дијагностику и третман.