„Павловићева маст” не лечи корону

Упркос чињеници да је Светска здравствена организација јасно истакла да се „ивермектин”, који се користи против глиста и паразита, не сме примењивати у лечењу оболелих од вируса корона, већ само у клиничким студијама, у Србији је тренутно најпопуларнија вајбер група ЛРНЕ – Лекари и родитељи за науку и етику, која пропагира употребу овог лека. Уз то, размењују се и „савети” за лечење оболелих и шире дезинформације везане за вирус, вакцинацију, заражавање и епидемиолошке мере. Колику опасност представља и то што у овој групи има чак и професора медицинског факултета, говори и податак да је група која је у четвртак имала 8.000 чланова у суботу по подне достигла број од 11.500 људи.

На домаћем терену лекари воде још једну битку: упорно покушавају да објасне како „Павловићева маст” не представља одбрану од респираторних инфекција, након што је један од учесника антиваксерских уличних протеста саветовао да омиљену дечју крему против оједа треба стављати у нос.

Да ли се треба чудити овим појавама ако знамо да су наши суграђани и пре појаве ковида 19 дијагнозу за многе своје бољке тражили код „др Гугла”, а уместо лекова куповали помоћна лековита средства?

„Страх од заразе и болнице, повишена смртност и недостатак успешног лека чини да људи буду много опрезнији у погледу здравља и чувају га свим средствима. Интернет се претворио у онлајн апотеку, а неповерење у званичну медицину представља екстензију егзистенцијалног страха. Човек се хвата за сламку, тражи решење, а неки верују да је лек надохват руке, да је јефтин и да због тога фармацеутске куће крију тајну. Код људи се јавља потреба да узму ствар у своје руке и сами учине оно што могу – тако се ствара илузија контроле. Некритично коришћење лекова потенцијално је штетно, поготово код људи с хроничним болестима, а суплементи могу да створе лажан доживљај заштите. Добар сан, одлична исхрана, физичка активност и борба са стресом делују боље на јачање имунитета од било ког суплемента”, каже др Зоран Илић, психијатар и психотерапеут.

На констатацију да је епидемија морбила 2017–2018. године узела петнаест живота и питање како објаснити чињеницу да је антиваксерски покрет и пре пандемије вируса корона био толико снажан иако су бројна научна истраживања демантовала чињеницу да ММР вакцина изазива аутизам, наш саговорник објашњава:

„Један од значајних објашњења дао нам је нобеловац Данијел Канеман, који каже да се људи много више боје да ће им дете умрети од вакцине него од болести. Јер ако се нешто догоди детету после вакцине, родитељи су одговорни за своју одлуку. Зато они одлучују да је боље да остану пасивни и чекају. Људи под стресом размишљају брзо, рефлексно, искључује се спор, намеран и свестан напор процене ризика и користи од вакцине. Тако појединачни пример штете постаје ефикаснији и привлачи више пажње на интернету од свих научних чињеница. Побијање тврдњи о повезаности ММР вакцине и аутизма смањило је погрешне перцепције да вакцине узрокују аутизам, али није променило мишљење родитеља који су имали најнеповољније ставове према вакцини.”

Теорије завере нису колатерална последица короне, постојале су и раније. Чињеницу да у њих верује између двадесет и тридесет одсто наших суграђана др Илић тумачи у светлу тезе да теорије завере ескалирају у временима криза, а развојем друштвених мрежа добијају пун замах.

„Ове теорије су привлачне јер задовољавају важне психолошке мотиве, а потреба за знањем, информацијама и истином одраз је жеље за сигурношћу у време несигурности и неизвесности. Истраживања показују да се особе, када немају доживљај контроле над ситуацијом, осећају немоћно и разочарано и лакше се окрећу теоријама завере. С друге стране ако имате информације до којих сте први дошли, потреба за јединственошћу може дати осећај супериорности и високог самопоштовања, а истовремено учвршћује положај у групи којој припадате. Уколико постоји и доживљај да је та група потцењена, јача доживљај да је она заправо добра и морална, а да су други зли и покушавају да униште све остале”, наводи наш саговорник.

Како можемо да разумемо чињеницу да скоро петина наших суграђана, након годину и по дана пандемије, и даље одбија да се вакцинише против вируса корона?

„Уз страх од игле код неких људи, код већине невакцинисаних осећај неизвесности, доживљај губитка слободе, немоћ и предуга изложеност страху доводе до тога да се на сваки облик новог притиска и наредбе реагује отпором и инатом. Када се у медицину уплете политика, економски интереси и злоупотреба статистике, губитак поверења постаје кључан. Пристрасност потврђивања, преданост личним уверењима и одбацивање свега што није у складу с већ постојећим уверењем, одржава наше ставове без обзира на чињеницу да корист од вакцине вишеструко надмашује број и врсту нежељених дејстава. Сваки спољни напад само ојачава наша уверења, а неодлучност и пролонгирање вакцинације принципијелно нам чува образ и смањује одговорност за одлуку. Тренутни начин информисања о вакцинама у којем се појачава страх од смрти, доживљај губитка слободе, исправљање лажних тврдњи, убеђивање и претње су контрапродуктивни. Поруке треба ускладити с разумевањем темељних мотива како би се размотриле нове информације, а да то не доведе у питање осећај губитка себе или припадности групи. Овакав, позитиван приступ није искључива одговорност само научника – цела заједница треба да се укључи у овом историјском тренутку”, одговара Илић.