Споменик Милунки Савић

Најнаграђиванија жена у историји ратовања била је Милунка Савић. На њеном шињелу своје место су, између осталих, нашли Карађорђева звезда с мачевима, Орден Легије части и Ратни крст 1914–1918. са златном палмом. Њена храброст, нажалост, брзо је заборављена после Великог рата. Ипак, у последњих неколико година име Милунке Савић се све више спомиње у јавности. Ових дана поново је актуелна иницијатива да се овој хероини подигне достојан споменик. Идеја је овог пута потекла од Иване Томић Илић, председнице општине Вождовац.

– Иницијативу смо упутили на адресу града и прве реакције су биле позитивне. Остаје да се у наредних неколико дана о овој иницијативи разговара са свим релевантним службама у граду како би се нашло најбоље решење – рекли су у општини Вождовац.

Према првим информацијама, једна од предложених локација где би се обележје могло поставити јесте угао улица Браће Јерковић и Мештровићеве на Вождовцу, где је фонтана која није у функцији.

Подизање споменика, како кажу у општини, био би један од корака да се ова јунакиња сачува од заборава и остане упамћена за будуће генерације.

Алеја великана на Новом гробљу (Фото А. Васиљевић)

Идеју да Милунка Савић добије свој споменик на Вождовцу, где је провела велики део свог живота, покренута је и 2019. године. Тадашњи председник општине Вождовац Александар Савић предложио да се испред улаза у општину у оближњи парк преместе постојећи споменици „Борба” вајара Сретена Стојановића и „Обнова” Лојзе Долинара, а да на њихово место дођу обележја посвећена Милунки Савић, Карађорђу, војводи Степи Степановићи и Васи Чарапићу.

Идеја није наишла на одобравање великог дела јавности, првенствено због намере да се постојећа обележја преместе, па се од ње одустало.

Милунка Савић рођена је у Копривници код Јошаничке Бање, општина Рашка.

– Била је симбол храбрости, поштења, правичности и скромности. Учествовала је као добровољац и у Првом и у Другом балканском рату. Мењајући свога брата Милуна, јавила се, такође као добровољац, када је почео Први светски рат. Кажу да је вешто скривала да је дама и да је молила бога пре да погине него да буде рањена. Али судбина је хтела другачије. Када ју је први пут погодио куршум, а рањена је девет пута, сазнало се да се иза мушке одеће крије жена. Хтели су надлежни тада да је избаце из строја, нудили јој да буде болничарка, куварица, али је она одбила. Успела је да остане са својим саборцима и са српском војском прешла албанску Голготу – рекао нам је недавно др Видоје Голубовић, један од аутора књига „Добровољка Милунка Савић” и „Милунка Савић – витез Карађорђеве звезде и Легије части”.

Између два светска рата радила је као чистачица у банци, а после Другог светског рата и у неким од скадарлијских кафана. Упркос томе, од своје мале плате одшколовала је тридесеторо деце. Свој живот провела је у једној од омањих кућица у Кумодрашкој улици. Неправду према овој жени колико-толико исправио је градоначелник Бранко Пешић, који јој је на Вождовцу доделио стан. Није у њему, нажалост, дуго поживела. Умрла је после годину дана од усељења 5. октобра 1973. и сахрањена у породичној гробници на Новом гробљу. Њени земни остаци су ипак после многобројних иницијатива 10. новембра 2013. године пребачени у Алеју великана.

Кућа у којој је Милунка живела у Кумодрашкој улици, а која сада носи име по њој, продата је 1974. године и налази се у приватном власништву. Деведесетих година, када је градоначелник био Милорад Унковић, на кућу је постављена спомен-плоча.

​Кућа која вапи за обновом

Пре десет година постојала је иницијатива у општини Вождовац да се кућа достојно облежи. Да се на њој постави бронзана табла с рељефом Милункиног лика са шапком и ордењем које је добила и да се овај објекат колико-толико оспособи јер је био у јако лошем стању, али тада није било довољно новца.

Пре неколико година и Горан Весић, заменик градоначелника, дао је предлог да се кућа откупи од садашњих власника, али како сазнајемо, они на то нису пристали.

Кућа у Улици Милунке Савић 25 је приземна, зидови су на њој попуцали, а испод пода се скупљала влага, па ни власници када су је купили нису успели да је реновирају. Због тога су тик до ње саградили нову кућу.

Да ли ће у наредном периоду доћи до бар неког помака у преговорима да се кућа или купи или бар санира, показаће време.  (Антрфиле 2)

Предлог да обележје буде у Мањежу

И Завичајно удружење Рашчана „Милунка Савић” поднело је иницијативу прошле године Скупштини града да се Милунки Савић подигне споменик имајући у виду да је она рођена у Рашки, а да је највећи део живота провела у главном граду.

– Полазећи од тога да је реч о личности значајној за националну историју и ратном хероју који заслужује трајно сећање и захвалност за своја дела, предлажемо да се Милунки Савић подигне споменик у парку Мањеж – наводи се у предлогу упућеном још прошле године граду, на који до данас нису добили одговор.