Вечни вапај за правдом

Навршило се 27 година од отмице монаха Харитона Лукића у Призрену. Само неколико дана од уласка немачких снага Кфора у Призрен и међународних цивилних мисија, 15. јуна 1999. године, киднапован је Харитон Лукић, монах манастира Црна Река. Наиме, монах Харитон Лукић се придружује братији Манастира Св. архангела у Призрену са циљем да помогне монаштву, свештенству и народу у Призрену у тешким данима искушења јуна 1999. године. До данас нису утврђени детаљи, нити су расветљене све околности злочина. Годину дана касније обезглављено тело монаха Харитона Лукића је пронађено у близини Призрена. Потоњом истрагом је утврђено да је пре саме смрти монах Харитон физички мучен, сакаћен и готово ритуално убијен.

Српска православна црква је канонизовала монаха Харитона Лукића, којег се на данашњи дан сећамо као Светог Преподобномученика Харитона Косовског, док Српска православна црква обележава његов спомен 28. септембра. Његове мошти се налазе у манастиру Црна Река.

Страдао је монах, човек који се одрекао свих благодати земаљског живота, човек кога нису занимале земља, држава, политика, историја, етничка припадност, нација, страдао је човек кога је занимало небо. Страдао је човек који је тих страшних дана спасавао у Призрену и широј околини људске животе и људске душе и оних коју су жртве и оних који су џелати. Монах Харитон је био само и једино борац за спас људске душе. Зато данас ми морамо да говоримо о њему и његовом праву на правду и нашем праву да га не заборавимо и не изгубимо душу.