Снебивање збунило осмаке на тесту из српског језика

Решавањем теста из српског (матерњег) језика у осмолеткама широм Србије јуче је почела мала матура, неизоставна тродневна провера знања ученика осмог разреда за крај основног образовања и упис у средње школе. У наставку завршног испита осмаци данас полажу математику од девет до 11 сати, а сутра их чека трећи тест из предмета који су одабрали, а могли су да изаберу: географију, биологију, историју, физику или хемију.

Пред полагање ђаци углавном стрепе од математике, а на тест из српског крећу уверени да очекиваних 20 задатака и нису највећи матурски изазов. Међутим, овога пута прве реакције малих матураната после првог испитног дана углавном указују да је провера знања матерњег језика и књижевности била тежа него што су ђаци претпостављали да ће бити. Задаци на тесту из српског језика и књижевности који су јуче решавали били су тежи него на проби матуре, процена је дела осмака. Они којима је српски језик јача страна кажу да је тест био лак, да су сва питања без журбе решили за сат времена иако су за рад имали два сата на располагању. Додају и да им се чини да ове године за њихове вршњаке који не владају одлично српским камен спотицања нису били књижевност и разумевање прочитаног колико синтакса и семантика.

Из године у годину, готово да постаје традиција, на тесту из српског увек се нађе „трик-питање” у којем се од осмака очекује да знају значење дате речи или израза, да га препознају и обележе међу више понуђених одговора од којих је само један исправан. Уплахиреност, крепка, излишно, неспокојство – неки су у низу примера са теста из српског који су збунили осмаке на матури претходних година. Тај је низ јуче употпуњен несигурношћу осмака и различитим, неретко и погрешним, одговорима на питање шта значи „снебивати се”.

– Нећкати се, бити неодлучан, оклевати, двоумити се око нечега биле су моје прве асоцијације, на то питање, али ниједна од њих није била међу понуђеним решењима о томе шта снебивати се у ствари значи. Дати су одговори клањати се, смешкати се, представљати се и устручавати се. Овај последњи деловао је најисправније, па сам га и обележила, а многи су означили нешто друго – каже за наш лист осмакиња престоничке Основне школе „Дринка Павловић” у групи вршњака који су тест урадили и из испитне сале изашли и пре него што је истекло време предвиђено за рад.

Њени вршњаци из исте школе приметили су да је на тесту из српског језика било само три задатка у којима је требало написати одговор и то одредити значење падежа, врсту зависне реченице и у којем је времену, лицу и броју одређени глаголски облик, док је у преосталих 17 питања требало обележити исправна међу датим решењима. Уверени да су прилично добро урадили тест, од којих један намерава да упише Спортску гимназију а други, оближњу Правно-пословну школу, признају да је могуће да су им се поткрале грешке у задацима у којима се проверавало знање гласовних промена и правописних правила, које сматрају лаким. Као најтеже истичу последња два задатка на тесту у којима се тражило тумачење одломака из епске песме „Ропство Јанковић Сојана” и „неке приповетке о дечаку који је сав свој џепарац уложио у сличице”.

Кључ са тачним решењима и упутством за бодовање теста из српског (матерњег) језика објављен је јуче на званичној страници Министарства просвете нешто више од пола сата након што је истекло 11 часова, то јест када је први испитни дан за ђаке завршен. Такође, када је испит окончан, на онлајн страници Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања објављен је и тест са задацима које су ђаци јуче урадили.

Успех и добре резултате осмацима пожелео је Дејан Вук Станковић, министар просвете, приликом посете Основној школи „Никола Тесла” у Винчи, која је по броју ученика међу највећима у Србији, а друга је кућа за око 2.300 школараца.

– Очекујем да ће завршни испит протећи у најбољем реду, да ће реализација бити регуларна и на највишем нивоу. Ученицима желим да покажу знање и да остваре резултате који ће им омогућити да упишу жељене средње школе и даље наставе своје образовање – казао је Станковић.

Подсетио је да малу матуру полаже нешто више од 64.000 ученика осмог разреда на републичком нивоу указујући да притом да наш образовни систем нуди разноврсне могућности тако да ђаци могу да изаберу будуће професије у складу са интересовањем. Нагласио је да у средњим школама има укупно око 72.000 слободних места намењених будућим ученицима првог разреда гимназија, средњих стручних и уметничких школа, али да конкуренција није у свим школама иста. Међу престоничке гимназије које слове за најтраженије ресорни министар издвојио је Трећу, Спортску, Шесту, Девету, Десету и Пету. По мишљењу ресорног министра „ова школска година је регуларна, није оптерећена политичким турбуленцијама, није било губитка часова, наставници су радили у пуном капацитету, деца похађала школу, пролазила кроз провере знања, била у могућности да коригују оцене” а отуда се Станковић нада да ће стечено знање ученика бити веће, а резултати испита успешнији него раније.