Не разбијам, већ спасавам уставну Босну

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да Републици Српској нису отимана права, свима би у БиХ живот био знатно бољи. Правили су експеримент, илузију. Зато смо ту где јесмо, заглављени. Да смо имали чист рачун, искрен разговор, бавили бисмо се животом, радили конкретне послове и свима би било боље, па и онима који подмећу провидну бајку како нас до бољег живота води „функционална БиХ”, каже Милорад Додик, члан Председништва БиХ из РС. „Већ тридесет година одавде шаљемо једино поруку нестабилности, уместо да смо се држали Устава, да свако ради у складу са својим ингеренцијама”, рекао је Додик у разговору за „Политику”. Говорећи о извештају који Кристијан Шмит најављује Савету безбедности УН, Додик каже да је то још један апсурд у којем извештај треба да поднесе неизабрани дипломата.

„То говори да је свет у нереду. Ми нећемо средити свет, можемо само да извлачимо закључке и да се сагнемо испод радара, али да не дозволимо да поред нас прођу прилике и да нас заплаше на основу ’славе’ стечене на ранијој строгоћи”, рекао је Додик.

Српској предстоји динамичан период, најавили сте седницу парламента за средину новембра на којој ће РС прогласити крај ингеренција БиХ и вратити их на ниво ентитета.

Противници РС труде се да направе атмосферу нервозе, психозе и нестабилности. Чак и призивања рата. Од тога нема ништа. Не потежемо вануставне потезе. Ми смо легалисти, који ће да примењују Устав. Ништа од оног што по Уставу припада БиХ нећемо доводити у питање. Фокус је на мерама које су наметане незакоњем. Тешко је и замислити да Уставни суд крши Устав. Овде је то масовна појава. Увек су пресуђивали против РС без обзира на то што за није постојао уставни основ.

Конкретније, шта је одговор РС?

Направили смо два сета питања. Први се односи на оне ингеренције на које смо дали сагласност у условима страшних притисака. Када су тражили да се укине Војска РС, хапсили су људе, отпуштали функционере, изазивали страх, претили да ће РС нестати. Зато ћемо сада повући изнуђену сагласност коју смо дали за три питања – одбрану, индиректне порезе и Високи судски и тужилачки савет (ВСТС). Све је урађено нерегуларно. Биће прелазног периода у којем ће постојећа решења функционисати, док не створимо услове за деловање наших институција. Постојећи ВСТС делује по систему „кадија тужи, кадија суди”. Концентрација свих правосудних процеса је у Сарајеву. Контролише их Обавештајна служба БиХ, то јест АИД, бивша муслиманска служба, која се обрачунава са Србима и Хрватима. Забранићемо рад ВСТС на простору РС, формираћемо нови. Правосуђе у Српској се, ионако, финансира из буџета РС. Финансираћемо само правосуђе које је легално. По Уставу БиХ нема овлашћења за одбрану, фискални систем, правосуђе. А Устав прописује да ниједан закон не може да буде супротан или изван Устава. У погледу индиректних пореза РС стално остаје ускраћена за приходе. Тек прошле године смо наплатили тридесетак милиона евра које су нам ускратили пре десет година. Како то да је РС увек ускраћена? Такође, каже се да све оно што није изричито дато БиХ припада ентитетима. Е, то што јој је дато, нећемо дирати. Све остало иде ентитетима.

Али кад ви то кажете, добијете одговор да је то упропаштавање 20 година реформи.

Зар неко мисли да је то било 20 година успеха? Да смо имали прилику да се држимо Устава, били би успешније друштво. Ствари ћемо вратити тамо где им је место. Други сет закона односи се на наметања у којима су ишли тако далеко да нису чак ни тражили сагласност ентитета, а били су у обавези. То је 140 наметнутих закона. Сви ти закони побројани су једним законским актом и биће стављени ван снаге на простору РС. Биће забрањена њихова примена. Ти закони ће се суспендовати у року два, три или четири месеца, како не би настале правне празнине док РС не обезбеди потребну легислативу.

Неки верују да овај пут идете до краја, други кажу да је РС и раније знала да се повлачи и тактизира.

Нисмо против дијалога, на пример да објаснимо предности укидања војске. Конципирано је да састав војске треба да попуњава сваки народ трећином припадника. Но, половина хрватске квоте је непопуњена, дакле недостаје око 1.500 људи, као и 30 одсто Срба, дакле 1.000 људи, трећина укупног састава. Муслимани праве своју војску, зато је тако пасионирано бране. Хрвати и Срби неће да раде у војсци. Била би боља одржива структура. Десет година то настојимо да доведемо у рационалан оквир. Желимо да мање трошимо за војску, а не да бацамо трећину буџета. Било би довољно да војска има 3.500 војника, а не 9.500, а да уштеђени новац усмеримо у развој.

Из света, ипак, упозоравају због најављених корака у РС.

Ми ћемо изнети све што смо најавили. Захвалан сам коалиционим партнерима који су веома заинтересовани да ствари истерамо на чистину. Сви скупа верујемо да је ово кључни тренутак за то. Мешање Габријела Ескобара је невероватно, али нама и не требају они на које он може да утиче и каже им шта да раде. Његово мешање је озбиљан дипломатски безобразлук. Разумем моћ Америке, шта све могу и шта су све радили. Али људи овде морају да се ослободе притиска. Немам ниједан проблем с Американцима у свету, али и они морају да размисле зашто су већ деценијама у проблему са Србима овде. Држе се излобираних политика, истрајавају на политици која је потпуно погрешна за ове просторе. Метју Палмер предлаже да се у БиХ укине етнички предзнак. Да престанемо да будемо Срби. Њима је прихватљиво да се зовемо „национална група”. Американци ће рећи да хоће мултиетничку земљу. Занимљива би била мултиетничност без Срба и Хрвата. Мени уопште није разумски појмљиво шта они то хоће, изузев што ми се чини да смо ми овде експеримент.

Кажу вам да је боље да се окренете економији...

Позивају се на причу о економији, а затворили су нам све могућности да изађемо на светско економско тржиште. У томе и лежи њихова моћ, али и то се променило. Вашингтон је, сем војног, био политички и финансијски центар, међутим то више није доминантно. Зато су нервозни, па враћају своју улогу на ригидан начин, фаворизујући Бошњаке. Америку морамо уважавати, али она се не показује као објективан посредник. Често падну у искушење да намећу диктате. Они су и креирали нестабилност. Нису дозволили домаћим актерима да праве свој компромис. Наметали су непримењива решења. Па и сада долазе с таквим предлозима. Чак и загриженим космополитама смешно звучи укидање националних префикса.

У свету влада уверење да је јединствена војска највећи послератни успех, а и највиши војни званичник ЕУ пре неки дан је подржао Оружане снаге БиХ.

Зашто је било добро да Оружане снаге буду јединствене? Јесу ли направили кохезију, донели мање издатке? Да ли су људи заволели ту војску? Ништа од тога, али се зато показује да је ресор одбране згодно место за злоупотребе, као када је војни министар отказао војну вежбу са Србијом. Народ је био измрцварен од рата, тада смо морали да прогутамо успоставу једне војске, али сам увек рачунао на то да не смемо променити Устав. У Бутмиру су нас затварали у војну базу, бацили нови Устав на сто, па смо одбили. Онда су покушавали да смувају фамозни Априлски пакет. Оба су пропала, и то је био први озбиљан пораз муслиманске концепције. И сада неко мисли да се вратимо на то! Знао сам да ће доћи дан када ћемо довести у питање оправданост постојања онога што није уписано у Устав. Знали смо да ће Ешдаун отићи, да ће снага и интерес САД и ЕУ опасти. Е, сада је време да разговарамо. Да ли желите Босну? Нама она није проблем, не споримо њен интегритет, међународни субјективитет. На унутрашњем плану не постоји суверенитет БиХ, то имају искључиво ентитети. Зато су њој дате три надлежности и право да доноси неколико политика. Рецимо, царинску политику, али то не подразумева и царинску службу БиХ, већ само доношење прописа на том нивоу. Све је извитоперено и покушавамо то да уредимо. Свесни смо да то није лака борба, требаће стрпљења, тешким корацима, али у првом смеру. Ми ћемо сада повући нашу сагласност, па да видимо како ће се ствари одвијати. Ако и тада не буде договора, ми ћемо донети закон о војсци РС. Све то пише у Уставу БиХ, имамо пуно право на то. Пише да оружане снаге једног ентитета не смеју прећи на територију другог ентитета. Ми и не канимо да прелазимо. Ништа не радимо тајно, немамо скривене планове, не планирамо сецесију, већ афирмацију Устава. А они нека објашњавају да се ми понашамо незаконито.

Неретко се потеже и аргумент о претњама миру.

Њихов циљ и јесте стварање психозе коју желе да исфабрикују и кривицу припишу нама. Они се руководе мишљу да ако не успеју да направе психозу, проћи ће ово што ради РС. А ако успеју да је направе, спречиће наше намере и задржаће оно што је отето, уместо да афирмишу мој приступ као једини нормалан. Тврде да разбијам Босну, а нисам једини који зна да само на основу дејтонских папира ова земља може да опстане.

Да ли постоји уступак који би зауставио РС у намери да прогласи неважећим институције БиХ на својој територији?

Зашто бисмо ми за неку малу понуду одустали од права које имамо? Ништа не тражимо изузев права. Некада се морало, некада се ишло линијом мањег отпора, некада се и веровало, али важно је да сада не учествујемо у свађама у РС ко је шта пренео иако би могла да се градира одговорност. Приговарају ми за пасоше, таблице, а то ни сада нећемо да дирамо, све ће остати. Све остало ће доћи на тапет. Хоће ли у томе учествовати опозиција, мање је важно, али седница средином овог месеца биће једна од оних које ће бити камен међаш у политичкој историји Републике Српске. Прецизно ће се видети ко се за шта залаже.

Да ли је могуће да такви кораци буду ризични за РС?

Не, уопште. Они мисле да смо наивни. Више од годину дана обављају се разговори с многим људима, од ЕУ, па и саме Америке. На једном скупу где је седело пет-шест лидера држава ЕУ речено је да БиХ очигледно ништа не може и да се зна шта је решење, јасно алудирајући да је подела једина могућа. „Нон-пејпер” који се појавио није никаква илузија. Пораз Трампа је то мало пореметио. Вратили су се људи из старе администрације са енергијом да поново праве оно што је евидентно неуспешно у последњих тридесет година. Али и то ће проћи. Имамо разумевање у свету далеко више него пре. Не размишљамо о концепту који би довео до сукоба. Веома добро смо размислили шта је то што би могло да их изиритира да нешто предузму.

Ипак, та психоза о којој говорите није пријатна.

Нико нема разлога за бригу. Немају никакву могућност да остваре претње. Председништво не може дићи војску против РС, сем илегално. Полиција не сме да прелази ентитетску линију. Изетбеговић то, ионако, не упућује Србима, већ странцима, не би ли свет заплашио ратом. Чак и они који имају анимозитет према Србима, посебно према мени, далеко боље слушају шта ми то имамо да кажемо, мало су наћулили уши. Постоје часни планови Срба, постоје и рационални људи. Хоћемо своја права, никаква претња нас у томе неће омести. Увек се сетим времена настанка РС, то ме и данас опредељује у раду. Сетим се момка који је смртно рањен у пробоју коридора. Последње речи нису биле јаук, само је рекао: „Ваљда ово неће бити узалуд.”