Ne razbijam, već spasavam ustavnu Bosnu

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Da Republici Srpskoj nisu otimana prava, svima bi u BiH život bio znatno bolji. Pravili su eksperiment, iluziju. Zato smo tu gde jesmo, zaglavljeni. Da smo imali čist račun, iskren razgovor, bavili bismo se životom, radili konkretne poslove i svima bi bilo bolje, pa i onima koji podmeću providnu bajku kako nas do boljeg života vodi „funkcionalna BiH”, kaže Milorad Dodik, član Predsedništva BiH iz RS. „Već trideset godina odavde šaljemo jedino poruku nestabilnosti, umesto da smo se držali Ustava, da svako radi u skladu sa svojim ingerencijama”, rekao je Dodik u razgovoru za „Politiku”. Govoreći o izveštaju koji Kristijan Šmit najavljuje Savetu bezbednosti UN, Dodik kaže da je to još jedan apsurd u kojem izveštaj treba da podnese neizabrani diplomata.

„To govori da je svet u neredu. Mi nećemo srediti svet, možemo samo da izvlačimo zaključke i da se sagnemo ispod radara, ali da ne dozvolimo da pored nas prođu prilike i da nas zaplaše na osnovu ’slave’ stečene na ranijoj strogoći”, rekao je Dodik.

Srpskoj predstoji dinamičan period, najavili ste sednicu parlamenta za sredinu novembra na kojoj će RS proglasiti kraj ingerencija BiH i vratiti ih na nivo entiteta.

Protivnici RS trude se da naprave atmosferu nervoze, psihoze i nestabilnosti. Čak i prizivanja rata. Od toga nema ništa. Ne potežemo vanustavne poteze. Mi smo legalisti, koji će da primenjuju Ustav. Ništa od onog što po Ustavu pripada BiH nećemo dovoditi u pitanje. Fokus je na merama koje su nametane nezakonjem. Teško je i zamisliti da Ustavni sud krši Ustav. Ovde je to masovna pojava. Uvek su presuđivali protiv RS bez obzira na to što za nije postojao ustavni osnov.

Konkretnije, šta je odgovor RS?

Napravili smo dva seta pitanja. Prvi se odnosi na one ingerencije na koje smo dali saglasnost u uslovima strašnih pritisaka. Kada su tražili da se ukine Vojska RS, hapsili su ljude, otpuštali funkcionere, izazivali strah, pretili da će RS nestati. Zato ćemo sada povući iznuđenu saglasnost koju smo dali za tri pitanja – odbranu, indirektne poreze i Visoki sudski i tužilački savet (VSTS). Sve je urađeno neregularno. Biće prelaznog perioda u kojem će postojeća rešenja funkcionisati, dok ne stvorimo uslove za delovanje naših institucija. Postojeći VSTS deluje po sistemu „kadija tuži, kadija sudi”. Koncentracija svih pravosudnih procesa je u Sarajevu. Kontroliše ih Obaveštajna služba BiH, to jest AID, bivša muslimanska služba, koja se obračunava sa Srbima i Hrvatima. Zabranićemo rad VSTS na prostoru RS, formiraćemo novi. Pravosuđe u Srpskoj se, ionako, finansira iz budžeta RS. Finansiraćemo samo pravosuđe koje je legalno. Po Ustavu BiH nema ovlašćenja za odbranu, fiskalni sistem, pravosuđe. A Ustav propisuje da nijedan zakon ne može da bude suprotan ili izvan Ustava. U pogledu indirektnih poreza RS stalno ostaje uskraćena za prihode. Tek prošle godine smo naplatili tridesetak miliona evra koje su nam uskratili pre deset godina. Kako to da je RS uvek uskraćena? Takođe, kaže se da sve ono što nije izričito dato BiH pripada entitetima. E, to što joj je dato, nećemo dirati. Sve ostalo ide entitetima.

Ali kad vi to kažete, dobijete odgovor da je to upropaštavanje 20 godina reformi.

Zar neko misli da je to bilo 20 godina uspeha? Da smo imali priliku da se držimo Ustava, bili bi uspešnije društvo. Stvari ćemo vratiti tamo gde im je mesto. Drugi set zakona odnosi se na nametanja u kojima su išli tako daleko da nisu čak ni tražili saglasnost entiteta, a bili su u obavezi. To je 140 nametnutih zakona. Svi ti zakoni pobrojani su jednim zakonskim aktom i biće stavljeni van snage na prostoru RS. Biće zabranjena njihova primena. Ti zakoni će se suspendovati u roku dva, tri ili četiri meseca, kako ne bi nastale pravne praznine dok RS ne obezbedi potrebnu legislativu.

Neki veruju da ovaj put idete do kraja, drugi kažu da je RS i ranije znala da se povlači i taktizira.

Nismo protiv dijaloga, na primer da objasnimo prednosti ukidanja vojske. Koncipirano je da sastav vojske treba da popunjava svaki narod trećinom pripadnika. No, polovina hrvatske kvote je nepopunjena, dakle nedostaje oko 1.500 ljudi, kao i 30 odsto Srba, dakle 1.000 ljudi, trećina ukupnog sastava. Muslimani prave svoju vojsku, zato je tako pasionirano brane. Hrvati i Srbi neće da rade u vojsci. Bila bi bolja održiva struktura. Deset godina to nastojimo da dovedemo u racionalan okvir. Želimo da manje trošimo za vojsku, a ne da bacamo trećinu budžeta. Bilo bi dovoljno da vojska ima 3.500 vojnika, a ne 9.500, a da ušteđeni novac usmerimo u razvoj.

Iz sveta, ipak, upozoravaju zbog najavljenih koraka u RS.

Mi ćemo izneti sve što smo najavili. Zahvalan sam koalicionim partnerima koji su veoma zainteresovani da stvari isteramo na čistinu. Svi skupa verujemo da je ovo ključni trenutak za to. Mešanje Gabrijela Eskobara je neverovatno, ali nama i ne trebaju oni na koje on može da utiče i kaže im šta da rade. Njegovo mešanje je ozbiljan diplomatski bezobrazluk. Razumem moć Amerike, šta sve mogu i šta su sve radili. Ali ljudi ovde moraju da se oslobode pritiska. Nemam nijedan problem s Amerikancima u svetu, ali i oni moraju da razmisle zašto su već decenijama u problemu sa Srbima ovde. Drže se izlobiranih politika, istrajavaju na politici koja je potpuno pogrešna za ove prostore. Metju Palmer predlaže da se u BiH ukine etnički predznak. Da prestanemo da budemo Srbi. Njima je prihvatljivo da se zovemo „nacionalna grupa”. Amerikanci će reći da hoće multietničku zemlju. Zanimljiva bi bila multietničnost bez Srba i Hrvata. Meni uopšte nije razumski pojmljivo šta oni to hoće, izuzev što mi se čini da smo mi ovde eksperiment.

Kažu vam da je bolje da se okrenete ekonomiji...

Pozivaju se na priču o ekonomiji, a zatvorili su nam sve mogućnosti da izađemo na svetsko ekonomsko tržište. U tome i leži njihova moć, ali i to se promenilo. Vašington je, sem vojnog, bio politički i finansijski centar, međutim to više nije dominantno. Zato su nervozni, pa vraćaju svoju ulogu na rigidan način, favorizujući Bošnjake. Ameriku moramo uvažavati, ali ona se ne pokazuje kao objektivan posrednik. Često padnu u iskušenje da nameću diktate. Oni su i kreirali nestabilnost. Nisu dozvolili domaćim akterima da prave svoj kompromis. Nametali su neprimenjiva rešenja. Pa i sada dolaze s takvim predlozima. Čak i zagriženim kosmopolitama smešno zvuči ukidanje nacionalnih prefiksa.

U svetu vlada uverenje da je jedinstvena vojska najveći posleratni uspeh, a i najviši vojni zvaničnik EU pre neki dan je podržao Oružane snage BiH.

Zašto je bilo dobro da Oružane snage budu jedinstvene? Jesu li napravili koheziju, doneli manje izdatke? Da li su ljudi zavoleli tu vojsku? Ništa od toga, ali se zato pokazuje da je resor odbrane zgodno mesto za zloupotrebe, kao kada je vojni ministar otkazao vojnu vežbu sa Srbijom. Narod je bio izmrcvaren od rata, tada smo morali da progutamo uspostavu jedne vojske, ali sam uvek računao na to da ne smemo promeniti Ustav. U Butmiru su nas zatvarali u vojnu bazu, bacili novi Ustav na sto, pa smo odbili. Onda su pokušavali da smuvaju famozni Aprilski paket. Oba su propala, i to je bio prvi ozbiljan poraz muslimanske koncepcije. I sada neko misli da se vratimo na to! Znao sam da će doći dan kada ćemo dovesti u pitanje opravdanost postojanja onoga što nije upisano u Ustav. Znali smo da će Ešdaun otići, da će snaga i interes SAD i EU opasti. E, sada je vreme da razgovaramo. Da li želite Bosnu? Nama ona nije problem, ne sporimo njen integritet, međunarodni subjektivitet. Na unutrašnjem planu ne postoji suverenitet BiH, to imaju isključivo entiteti. Zato su njoj date tri nadležnosti i pravo da donosi nekoliko politika. Recimo, carinsku politiku, ali to ne podrazumeva i carinsku službu BiH, već samo donošenje propisa na tom nivou. Sve je izvitopereno i pokušavamo to da uredimo. Svesni smo da to nije laka borba, trebaće strpljenja, teškim koracima, ali u prvom smeru. Mi ćemo sada povući našu saglasnost, pa da vidimo kako će se stvari odvijati. Ako i tada ne bude dogovora, mi ćemo doneti zakon o vojsci RS. Sve to piše u Ustavu BiH, imamo puno pravo na to. Piše da oružane snage jednog entiteta ne smeju preći na teritoriju drugog entiteta. Mi i ne kanimo da prelazimo. Ništa ne radimo tajno, nemamo skrivene planove, ne planiramo secesiju, već afirmaciju Ustava. A oni neka objašnjavaju da se mi ponašamo nezakonito.

Neretko se poteže i argument o pretnjama miru.

Njihov cilj i jeste stvaranje psihoze koju žele da isfabrikuju i krivicu pripišu nama. Oni se rukovode mišlju da ako ne uspeju da naprave psihozu, proći će ovo što radi RS. A ako uspeju da je naprave, sprečiće naše namere i zadržaće ono što je oteto, umesto da afirmišu moj pristup kao jedini normalan. Tvrde da razbijam Bosnu, a nisam jedini koji zna da samo na osnovu dejtonskih papira ova zemlja može da opstane.

Da li postoji ustupak koji bi zaustavio RS u nameri da proglasi nevažećim institucije BiH na svojoj teritoriji?

Zašto bismo mi za neku malu ponudu odustali od prava koje imamo? Ništa ne tražimo izuzev prava. Nekada se moralo, nekada se išlo linijom manjeg otpora, nekada se i verovalo, ali važno je da sada ne učestvujemo u svađama u RS ko je šta preneo iako bi mogla da se gradira odgovornost. Prigovaraju mi za pasoše, tablice, a to ni sada nećemo da diramo, sve će ostati. Sve ostalo će doći na tapet. Hoće li u tome učestvovati opozicija, manje je važno, ali sednica sredinom ovog meseca biće jedna od onih koje će biti kamen međaš u političkoj istoriji Republike Srpske. Precizno će se videti ko se za šta zalaže.

Da li je moguće da takvi koraci budu rizični za RS?

Ne, uopšte. Oni misle da smo naivni. Više od godinu dana obavljaju se razgovori s mnogim ljudima, od EU, pa i same Amerike. Na jednom skupu gde je sedelo pet-šest lidera država EU rečeno je da BiH očigledno ništa ne može i da se zna šta je rešenje, jasno aludirajući da je podela jedina moguća. „Non-pejper” koji se pojavio nije nikakva iluzija. Poraz Trampa je to malo poremetio. Vratili su se ljudi iz stare administracije sa energijom da ponovo prave ono što je evidentno neuspešno u poslednjih trideset godina. Ali i to će proći. Imamo razumevanje u svetu daleko više nego pre. Ne razmišljamo o konceptu koji bi doveo do sukoba. Veoma dobro smo razmislili šta je to što bi moglo da ih iziritira da nešto preduzmu.

Ipak, ta psihoza o kojoj govorite nije prijatna.

Niko nema razloga za brigu. Nemaju nikakvu mogućnost da ostvare pretnje. Predsedništvo ne može dići vojsku protiv RS, sem ilegalno. Policija ne sme da prelazi entitetsku liniju. Izetbegović to, ionako, ne upućuje Srbima, već strancima, ne bi li svet zaplašio ratom. Čak i oni koji imaju animozitet prema Srbima, posebno prema meni, daleko bolje slušaju šta mi to imamo da kažemo, malo su naćulili uši. Postoje časni planovi Srba, postoje i racionalni ljudi. Hoćemo svoja prava, nikakva pretnja nas u tome neće omesti. Uvek se setim vremena nastanka RS, to me i danas opredeljuje u radu. Setim se momka koji je smrtno ranjen u proboju koridora. Poslednje reči nisu bile jauk, samo je rekao: „Valjda ovo neće biti uzalud.”