Пораст превара у прехрамбеном сектору

Неке од најчешћих превара с храном јесу прикривање и замена састојака у производима, разблаживање течних производа водом, неправилно декларисање... Преварени могу да буду сви у ланцу – од потрошача, преко трговаца до произвођача.

Онлајн дискусију на тему безбедности хране недавно је организовали делегација ЕУ у Србији и Центар за европске политике како би представили начине кривотворења у прехрамбеној индустрији, али и мере које се предузимају да би се такве појаве свеле на минимум.

Ева Зигнер, истраживач превара у храни у Директорату Европске комисије за здравље и безбедност хране (ДГ Санте), подсетила је на резултате последње акције „Опсон 10”, у којој је, на основу контроле у 72 државе, заплењена храна повезане с преваром у вредности од 53,8 милиона евра.

Зигнерова је објаснила како се информације о сазнањима у том сектору деле међусобно, а да је у недавним студијама уочено да су злоупотребама увек погођени производи попут маслиновог уља, риба, органских производа, меда.

Истакла је да је овај информациони систем направљен 2017. и да је безбедан за размену информација. Може да се догоди да се јаве и узбуњивачи неком од надлежних органа и то се онда шаље државама чланица које би могле да буду угрожене.

– Било је доста сумњи на преваре и добијамо све више пријава. Ми заиста имамо проблем с преварама у прехрамбеном сектору и морамо тиме да се позабавимо – истакла је она.

Навела је и неколико најважнијих анализа у ЕУ које су спроведене претходних година и рекла да се тренутно очекују резултати истраживања о зачинима из 2019. који ће бити доступни у новембру.

Како је пренео Танјуг, Зоран Ивановић, начелник одељења ветеринарскe инспекције при Министарству пољопривреде, истакао је да у преварама које се дешавају у индустрији хране, поред инспекција, треба да учествују и суд и полиција јер је реч о кривичном делу.

Како је објаснио, заштита потрошача је у надлежности Министарства трговине и поручио да би све институције требало да се укључе како би се увео јасан правилник о томе шта одређени производ треба да садржи, како се производи, као и да се регулише питање злоупотребе и безбедности потрошача.

Када је реч о његовој струци, преваре се најчешће дешавају код продаваца и произвођача роштиљског меса, где производ садржи нижи садржај протеина него што је на декларацији или мањи проценат јунећег меса него што је предвиђено.

Председник Управног одбора Мреже за рурални развој Србије Драган Рогановић сматра су су „зелене пијаце некада биле препродајна места за изворне произвођаче хране, док сада храна на пијацама потиче из велепродаје, испуњава хемијску контролу, али нема везе с примарним произвођачима”.

Како се могло чути, мали произвођачи управо трпе највећи притисак нелојалне конкуренције.

Председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) Родољуб Живадиновић упозорио је, као и више пута до сада, да је је у продаји такозвани пекарски мед, који није штетан по здравље, али због недостатака не може да се користи у исхрани, већ за прављење производа од теста.

Објаснио је да се променом декларације овај мед продаје као природни мед иако нема ботаничко порекло меда.

Како се наводи у саопштењу Центра за европске политике, са убрзаним порастом становништва прехрамбена индустрија постала је једна од најисплативијих индустрија на свету. Произвођачи непрестано проналазе нове начине којима би смањили трошкове производње и максимално увећали профит.

Нажалост, неки од тих начина подразумевају преваре у вези с храном. Ово је израз који се користи како би се објаснило намерно деловање предузећа или појединаца са циљем да преваре купаца и стекну неоправдану предност на тржишту. То је, кажу, постало све распрострањеније у Европи и широм света.

Како се наглашава, Европска унија је нарочито активна у борби против таквих компанија које крше смернице законодавства, а тичу се пољопривредно-прехрамбених ланаца. Од погрешног означавања до фалсификовања, преваре у вези с храном привукле су светску пажњу јер су изазвале многе скандале и резултирале великим бројем смртних случајева.