Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Данас је Светски дан срца

Данас је Светски дан срца
Са конференције за новинаре у Међународном прес центру (Фото Танјуг)

Болести срца и крвних судова водећи су узрок оболевања и смртности у свету и код нас. У Србији је стопа смртности од кардиоваскуларних болести из године у годину у порасту – око 50 одсто свих смртних случајева последица је управо ових обољења. Према подацима Републичког завода за статистику, од болести срца и крвотока у 1991. години умрло је око 33.500 особа или град величине Младеновца, а 2005. око 43.500 људи, што је отприлике град величине Аранђеловца.

Ово су само неки од података који сликају данашњи дан, 30. септембар – Светски дан срца. Према проценама стручњака, уколико се примарна превенција не схвати као најефикаснији начин лечења, већ 2015. године можемо да очекујем да у Србији од болести срца и крвотока умре око 70.000 људи. Примарна превенција кардиоваскуларних болести је водећа тема и Стручне конференције опште медицине, која се одржава на Копаонику, од 28. септембра до 2. октобра, у организацији Српског лекарског друштва, а Дан срца је подржала и фармацеутска компанија "Бајер".

Професор др Миодраг Остојић је на Стручној конференцији истакао да је превенција, укључујући и борбу против свих фактора ризика, један од најбољих начина да се развој болести крвних судова успори или бар ублаже последице.

– Исти циљ, смањење фактора ризика и њиховог утицаја на развој кардиоваскуларних болести, преокупација је и савремене светске кардиологије. Лекар, да би предупредио обољење може да пропише одређени лек који у великој мери може да спречи напредовање коронарне срчане болести. На пример, на управо завршеном конгресу Европског удружења кардиолога у Бечу, објављен је почетак ARRIVE студије која у Немачкој, Италији, Шпанији, Великој Британији и Америци, у наредних пет година прати делотворност свакодневне употребе ацетисалне киселине (АСК), активног састојка аспирина протект 100, у малим дозама у превенцији првог инфаркта срца и шлога код више од 12.000 пацијената са умереним ризиком. Овако опширно истраживање ацетилсалицилне киселине показује да, на пример, аспирин протект 100 примењен и као само једна таблета на дан успешно спречава нагомилавање крвних плочица, које могу да проузрокују настанак крвних угрушака у периоду када је још могуће избећи или бар ублажити инфаркт или шлог – нагласио је др Остојић.

Наравно, никад не треба заборавити, додао је он, да су смањење фактора ризика од оболевања од кардиоваскуларних болести, савет лекара или фармацеута кључни у постизању успеха у борби против болести. Према његовим речима, здравим начином живота и утицајем на смањење фактора ризика ова обољења могу да се спрече.

– Повећане масноће у крви, повишен крвни притисак, прекомерна телесна тежина, премало кретања, шећерна болест, никотин, алкохол, старост, пол и наследна предиспозиција фактори су који угрожавају срце. Да би спречио обољење сваки пацијент мора да научи уметност здравог и срећног живота, тако што ће елиминисати факторе ризика и то: здравом исхраном, редовном контролом крвног притиска и обавезном физичком активношћу, избегавањем пушења и алкохола и савладавањем стреса – објаснио је академик Миодраг Остојић.

Министарство здравља Републике Србије предузело је бројне активности преко којих на ове факторе може да се утиче. Под покровитељством министарства тече врло интензивна кампања за одвикавање од пушења која је у врло кратком периоду успела да да добре резултате. Такође, организоване су и службе за дијабетес и поремећаје исхране, као и превентивни центри у оквиру домова здравља. Са циљем ублажавања последица болести крвних судова и њихових компликација, као што су шлог, инфаркт срца и смртни исход, организоване су и Јединица за мождани удар у Ургентном центру КЦС, а у оквиру Клинике за кардиологију служба за Ургентну дијагностику и лечење обољења крвних судова и периферије, интервентна сала ради 24 часа дневно свих 365 дана годишње.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.