Ко је спасилац, а ко злочинац

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Свака слика има своје наличје, па је тако колумбијска операција за ослобађање Ингрид Бетанкур (и још четрнаест талаца) изложена најтежим оптужбама само петнаестак дана пошто је у домаћим и светским медијима проглашена за савршену. Уместо да се од овог лета изучава у глобалним историјским уџбеницима војних вештина, како јој је од првог дана предвиђено, протагонисти ће бити срећни ако се извуку са последњом опоменом из Женеве. Јер како је признао и председник Колумбије Алваро Урибе, а претходно објавио са сликом свемоћни Си-Ен-Ен, у овом ратном лукавству прерушавања коришћен је и амблем Црвеног крста, што је строго забрањено по Женевској конвенцији и осталим међународним уговорима за заштиту хуманитарног права. И док се Ингрид Бетанкур, слободна као птица, по Паризу уз све почасти припрема да са друге стране Атлантика, интернационалном димензијом, потпомогне марш за спасавање осталих талаца, Међународни црвени крст је „дубоко увређен” што су злоупотребом његових симбола доведене у опасност друге хуманитарне акције по свету и у Колумбији. „Као заштитник међународног хуманитарног права, организација Црвеног крста мора бити поштована у свим околностима и свуда у свету… на тај начин представници Црвеног крста имају заштићени приступ у свим конфликтним зонама… како би могли да пруже неопходну хуманитарну помоћ”, истиче се у саопштењима из Женеве. Свака повреда Женевске конвенције, како се додаје, третира се као ратни злочин. Овога пута, по свему судећи, неће се истеривати „мак на конац”. У том правцу је интервенисао и председник Урибе који је злоупотребу симбола приписао једном „нервозном и уплашеном колумбијском војнику. „У тој савршеној операцији која се припремала читаву годину дана, један млађани војник је гледајући из хеликоптера бројчано надмоћне оружане снаге Фарка (најстарија и најопаснија латиноамеричка герила која оперише по џунглама Колумбије са циљем да „револуционарним путем” дође на власт) извадио из своје торбице крпицу са знаком Црвеног крста и ставио је на леђа. Починио је грубу грешку, објаснио је колумбијски председник, који се због овога извинио међународним хуманитарцима.

Из Женеве је стигао одговор да Црвени крст прихвата председниково објашњење.

Иако је Ингрид после шест година тропског пакла ослобођена без проливене капи крви и без испаљеног метка, има оних који су доказивали да је операција „шах-мат” далеко од савршене. Бар када је у питању судбина осталих мање познатих талаца, које Фарк, изгубивши своју „трофејну заробљеницу”, држи у троструким оковима. И сама слављеница, из предострожности је одложила свој повратак у Колумбију, до даљњег. Толико су љути (фарковци) да би могли да нападну манифестанте који ће на национални дан (20. јул) изаћи да траже ослобађање свих заробљеника. Њихове шансе да угледају слободу смањиле су се откако је несрећна Бетанкурова изашла из Фарковог обруча. То је својеврсни парадокс у земљама захваћеним дуготрајним насиљем и страхотама. Са Бетанкуровом на слободи Колумбија је доспела у жижу светске јавности. Мобилизације и протести за мир организују се широм света. На терену ствари се одигравају у обрнутом смеру. Последице њеног ослобађања мораће да падну на терет оних јадника које самозвани наркореволуционари везују ланцима за дрво. А шума бар има у стаништима Фарка на претек.

Што се Црвеног крста и одбране његове репутације тиче, злоупотреба симбола заиста подстиче додатно неповерење у сваком рату, у коме је истина први страдалник. У Женеви се тврди да је то неутрална организација без икаквог уплива било каквих утицаја. Мало је оних данас који су веровали у ову утопијску прокламацију и пре него што је уплашени војник на своја леђа окачио црвени амблем. Можда је у том смислу овај кукавник у том одсудном тренутку остао усамљен у својим илузијама. А од крвопролића и смрти спасло га је само чудо, како је такође рекла и Ингрид Бетанкур. Из онога што је до сада испричала и што је прећутала, види се да добро зна да у рату падају, нажалост, сви симболи људскости. О конвенцијама да се и не говори.