„Фослох“ сумња у исход тендера

Због сумњи у регуларност тендера за набавку опреме за предстојећу обнову пруге између Београда и границе са Хрватском, „Железнице Србије“ као наручилац радова и Европска инвестициона банка као зајмодавац нашли су се у веома непријатној ситуацији, због које је отварање понуда одлагано у више наврата. Немачка компанија „Фослох“, као један од највећих европских произвођача делова за железницу и један од интересената за учешће у поменутом послу, изразила је сумњу да постављени услови тендера унапред указују на победника.

„Фослох“ сматра да је позив на тендер формулисан тако да на њему може да учествује само један, стручњацима унапред познат, испоручилац делова. По незваничним сазнањима, то је француска компанија „Пандрол“, која једина производи опрему за повезивање железничких шина и прагова – без употребе шрафова. А, у позиву на тендер наводи се да прибор за причвршћивање, између осталог, треба да буде без вијачних веза.

Са таквим захтевом „Фослох“, као и други произвођачи, практично сви осим „Пандрола“ чија опрема шине и прагове повезује шрафовима, готово да нема шта да очекује на оспореном тендеру.

Вредност опреме за повезивање шина и прагова процењује се на пола милиона евра. То није занемарљива сума, чак ни за гиганте попут „Фослоха“, чије производе, између осталих, користи и грчка, бугарска и румунска железница. У овом случају, ипак, највећи значај представља само учешће у послу, које доноси одличне полазне основе за будуће обимне послове на обнови пруга у Србији.

Након свега наведеног, чини се да је ситуација јасна као дан – тендер је намештен. Међутим, листајући документацију међу којом се налази и „Фослохово“ писмо-жалба, упућено „Железницама Србије“ и Европској инвестиционој банци, прича изненада скреће у другом смеру.

Одговор на то зашто железница потражује везу шина и прагова без шрафова је у документима до којих смо незванично дошли. Конкретно, такав захтев је произашао после једне претходне набавке опреме, која железничарима и даље задаје главобоље. А опрему је тада испоручио „Фослох“.

У извештају Дирекције за инфраструктуру „Железница Србије“ из маја 2006. године констатовано је да је опрема компаније „Фослох“ коришћена при ремонту четири деонице укупне дужине 100 километара. На њима су уочена слабљења везе између шине и прага, последица тога је проширење растојања колосека, које је опасно по безбедност саобраћаја.

Наравно, „Фослох“ је одбацио сумње у квалитет своје опреме. Компанија је кривицу пребацила на извођаче радова који су, како је истрагом установљено, направили низ пропуста – непрописно монтирали опрему и недовољно причврстили шрафове. „Фослохов“ аргумент је и употреба неодговарајућих материјала јер је уместо камена еруптивног порекла употребљен кречњак.

За поменуте пропусте и грешке, „Фослох“ није крив. Али, железничари нису одустали од сумњи у квалитет његове опреме. О томе постоје и писани трагови у којима се наводи да „испоручилац није показао велико интересовање, уз закључак да употребљени тип прибора није примерен шинама које користе ’Железнице Србије’ – поготово у кривинама“. Такође је констатовано и да је „Фослохов“ прибор „веома захтеван приликом монтаже и да ће бити неопходни накнадни радови на одржавању“. Сугерише се и да је приликом набавке опреме „било скривених трошкова“ и да испоручилац није одговарајуће сарађивао приликом израде упутства за уградњу и одржавање прибора.

Због свега наведеног, комисија која се бавила тим случајем предложила је да се „до коначног решења проблема са слабљењем везе шине и прага не набавља и уграђује спорна ’Фослохова’ опрема“, изричито у случају шина типа 49 Е1, које користи наша железница.“

Наведени проблеми нису превазиђени ни до данас и због тога је чудно да је „Фослох“ и на актуелном тендеру за пружни правац Београд – граница са Хрватском намеравао да учествује са идентичном опремом. Због тога се намеће питање како је могуће да проблематична опрема поново конкурише на пословима за обнову српских пруга. Јер, у питању није само новац већ и безбедност саобраћаја и путника. Због олабављених веза шина и прагова, могуће је да воз исклизне са колосека, поготово при великим брзинама на будућој модернизованој прузи између Београда и границе са Хрватском – 160 километара на час.

Очекивана велика брзина возова на тој прузи даје и одговор зашто железница тражи везе шина и прагова без шрафова. Наиме, тај систем је и направљен за брзе пруге. Осим „Пандрола“, такав систем, по лиценци, производе и фабрике у Европи.