Обама и 300 саветника

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 18. јула – Ако желите да знате каква ће бити спољна политика САД следеће године, позовите прво Дениса Мекдоноа (38) под условом да „типујете” да ће нови председник САД бити Барак Обама. Мање познат него многи с којима сарађује, Мекдоноу је на челу дела тима задуженог за међународне односе, у оквиру изборне кампање илиноиског сенатора.

Координатор је екипе у чијем је саставу чак 300 експерата за везе са светом, преноси данас „Њујорк тајмс”. Сви они су окупљени у напору да развеју сумње у спремност демократе Обаме – коме штаб његовог републиканског ривала Џона Мекејна и маса „неверних Тома”, замерају „безбедносно неискуство”– да се ухвати у коштац са све сложенијим глобалним изазовима.

Тих 300 зналаца представља алтернативно, у мини димензијама, министарство спољних послова (Стејт департмент) суперсиле, које је зашло у транзицију као и Бела кућа чије ће кормило, следећег јануара, Џорџ Буш предати новом крманошу. Распоређени у 20 сектора, они „покривају” све битне и деликатне зоне, међу којима је, свакако, и Балкан, а тренутни приоритет им је припрема Обамине турнеје по западној Европи и „проширеном Блиском истоку”.

Сваког јутра, стога, око осам сати демократском кандидату за председника Америке шаљу два и-мејла, извештава њујоршки лист. У једном га обавештавају о главним светским догађајима у последња 24 часа, а у другом му се предочава комплет препоручљивих одговора на спољнополитичка питања која може да очекује у току тог дана. На пример: да на предлог премијера Ирака да безбедносни аранжман са Америком садржи и термин за повлачење њених трупа оданде одговори са „да” или да је то „прави пут”.

Засад је извесније да Обама осећа потребу за спољнополитичким саветима него колико и које је спреман да усвоји. Изборна потреба за обједињавањем демократа приморава га да узме у обзир и мишљења оних који су до недавно били против њега а на страни страначке ривалке Хилари Клинтон, а која му је, после одуговлачења, признала победу и обећала подршку.

Уз поклич „за промене”, практикује и линију партијског континуитета. У саставу од 300 спољнополитичких саветника нашли су се, тако, и многи из некадашње (1993–2001) администрације Била Клинтона који су, потом безуспешно, подржавали амбиције његове супруге Хилари. Међу њима су бивши шефови дипломатије Ворен Кристофер и Мадлен Олбрајт, али у улогама спореднијим од оних које имају кадрови са значајним доприносом од почетка Обамине изборне кампање.

И ударни тим је склопљен махом од политичара који су се исказали у претходној извршној власти демократа. Али поредак је, како констатује „Тајмс”, обрнут. Ко је био доле сад је горе, и обрнуто.

На врху су овог пута, поред Доноуа: Сузан Рајс (својевремено помоћница државног секретара за афричке послове), некадашњи (1993–1997) Клинтонов саветник за националну безбедност Ентони Лејк, па Грегори Крејг који се истакао као правни бранилац Клинтона у парламентарном суђењу због „афере Моника”, Ричард Данзиг који је био цивилни шеф морнарице и Марк Липерт, бивши спољнополитички саветник Обаме као сенатора…

Запажа се да се у Обамином „првом тиму” за односе са светом не помињу две „звезде” спољне политике Била Клинтона: пензионисани генерал Весли Кларк, који је био на челу НАТО у време бомбардовања СРЈ 1999. године, и Ричард Холбрук чије је посредовање претходило тој интервенцији. Обојица су се претходно истицали у екипи Хилари. Кларк је потом доживео да му Обама одбаци примедбе на рачун Мекејновог вијетнамског горког искуства, а Холбрук је, наводи „Тајмс”, у незахвалној позицији „генерала поражене армије (Хилари) који тражи мир”.

Доноу и Липерт су, додаје њујоршки дневник, једини припадници Обаминог спољнополитичког тима који за то примају плату. Остали су волонтери.

Са 300 чланова, та екипа четворструко надмашује Мекејнов спољнополитички састав који, према „Њујорк тајмсу”, има 75 људи. Разлика говори о две ствари: да је Обама спретнији у мобилизацији и да је у овој области њему, више него конкуренту, потребан шири круг саветодаваца у виду „паралелног” Стејт департмента, састава чији координатор Доноу седи у Чикагу, а не у Вашингтону…