Obama i 300 savetnika

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18. jula – Ako želite da znate kakva će biti spoljna politika SAD sledeće godine, pozovite prvo Denisa Mekdonoa (38) pod uslovom da „tipujete” da će novi predsednik SAD biti Barak Obama. Manje poznat nego mnogi s kojima sarađuje, Mekdonou je na čelu dela tima zaduženog za međunarodne odnose, u okviru izborne kampanje ilinoiskog senatora.

Koordinator je ekipe u čijem je sastavu čak 300 eksperata za veze sa svetom, prenosi danas „Njujork tajms”. Svi oni su okupljeni u naporu da razveju sumnje u spremnost demokrate Obame – kome štab njegovog republikanskog rivala Džona Mekejna i masa „nevernih Toma”, zameraju „bezbednosno neiskustvo”– da se uhvati u koštac sa sve složenijim globalnim izazovima.

Tih 300 znalaca predstavlja alternativno, u mini dimenzijama, ministarstvo spoljnih poslova (Stejt department) supersile, koje je zašlo u tranziciju kao i Bela kuća čije će kormilo, sledećeg januara, Džordž Buš predati novom krmanošu. Raspoređeni u 20 sektora, oni „pokrivaju” sve bitne i delikatne zone, među kojima je, svakako, i Balkan, a trenutni prioritet im je priprema Obamine turneje po zapadnoj Evropi i „proširenom Bliskom istoku”.

Svakog jutra, stoga, oko osam sati demokratskom kandidatu za predsednika Amerike šalju dva i-mejla, izveštava njujorški list. U jednom ga obaveštavaju o glavnim svetskim događajima u poslednja 24 časa, a u drugom mu se predočava komplet preporučljivih odgovora na spoljnopolitička pitanja koja može da očekuje u toku tog dana. Na primer: da na predlog premijera Iraka da bezbednosni aranžman sa Amerikom sadrži i termin za povlačenje njenih trupa odande odgovori sa „da” ili da je to „pravi put”.

Zasad je izvesnije da Obama oseća potrebu za spoljnopolitičkim savetima nego koliko i koje je spreman da usvoji. Izborna potreba za objedinjavanjem demokrata primorava ga da uzme u obzir i mišljenja onih koji su do nedavno bili protiv njega a na strani stranačke rivalke Hilari Klinton, a koja mu je, posle odugovlačenja, priznala pobedu i obećala podršku.

Uz poklič „za promene”, praktikuje i liniju partijskog kontinuiteta. U sastavu od 300 spoljnopolitičkih savetnika našli su se, tako, i mnogi iz nekadašnje (1993–2001) administracije Bila Klintona koji su, potom bezuspešno, podržavali ambicije njegove supruge Hilari. Među njima su bivši šefovi diplomatije Voren Kristofer i Madlen Olbrajt, ali u ulogama sporednijim od onih koje imaju kadrovi sa značajnim doprinosom od početka Obamine izborne kampanje.

I udarni tim je sklopljen mahom od političara koji su se iskazali u prethodnoj izvršnoj vlasti demokrata. Ali poredak je, kako konstatuje „Tajms”, obrnut. Ko je bio dole sad je gore, i obrnuto.

Na vrhu su ovog puta, pored Donoua: Suzan Rajs (svojevremeno pomoćnica državnog sekretara za afričke poslove), nekadašnji (1993–1997) Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Entoni Lejk, pa Gregori Krejg koji se istakao kao pravni branilac Klintona u parlamentarnom suđenju zbog „afere Monika”, Ričard Danzig koji je bio civilni šef mornarice i Mark Lipert, bivši spoljnopolitički savetnik Obame kao senatora…

Zapaža se da se u Obaminom „prvom timu” za odnose sa svetom ne pominju dve „zvezde” spoljne politike Bila Klintona: penzionisani general Vesli Klark, koji je bio na čelu NATO u vreme bombardovanja SRJ 1999. godine, i Ričard Holbruk čije je posredovanje prethodilo toj intervenciji. Obojica su se prethodno isticali u ekipi Hilari. Klark je potom doživeo da mu Obama odbaci primedbe na račun Mekejnovog vijetnamskog gorkog iskustva, a Holbruk je, navodi „Tajms”, u nezahvalnoj poziciji „generala poražene armije (Hilari) koji traži mir”.

Donou i Lipert su, dodaje njujorški dnevnik, jedini pripadnici Obaminog spoljnopolitičkog tima koji za to primaju platu. Ostali su volonteri.

Sa 300 članova, ta ekipa četvorstruko nadmašuje Mekejnov spoljnopolitički sastav koji, prema „Njujork tajmsu”, ima 75 ljudi. Razlika govori o dve stvari: da je Obama spretniji u mobilizaciji i da je u ovoj oblasti njemu, više nego konkurentu, potreban širi krug savetodavaca u vidu „paralelnog” Stejt departmenta, sastava čiji koordinator Donou sedi u Čikagu, a ne u Vašingtonu…