Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Басара први пут самостално у Крагујевцу

Изложба „Светомир Арсић Басара – радови 1998‒2018” у Легату Николе Коке Јанковића
Легат Николе Коке Јанковића (Фото: Б. Карталовић)

Крагујевац – У Легату Николе Коке Јанковића данас u 13 сати биће отворена изложба „Светомир Арсић Басара – радови 1998‒2018”, а организатори су Народни музеј у Крагујевцу и Српска академија наука и уметности. Реч је о првој самосталној изложби Светомира Арсића Басаре у Крагујевцу, у његовој уметничкој каријери дугој шест деценија.

Изложбу је приредила Жаклина Марковић, кустос Галерије САНУ, а поставка обухвата девет скулптура, седам у дрвету и гвожђу и две мањег формата у бронзи. Изложба је премијерно приказана у Галерији САНУ 2019. године, поводом 90 година од рођења академика Басаре, једног од најзначајнијих аутора у историји српске савремене скулптуре.

Светомир Арсић Басара, вајар, ликовни педагог, теоретичар уметности, писац, рођен је 1928. године у шарпланинском сеоцету Севце, на Косову и Метохији. Како сам уметник наводи, највиши стваралачки узлет био је условљен рођењем и боравком на Космету, где је био окружен богатом духовном баштином која је надахнула његово стваралачко биће.

„Под завичајним косовским небом моме стваралачком жару довољан је најмањи повод да се скулптура претвори у буктињу распламсалих облика и да се узбуркани таласи пренесу у реализацију епских ликова из наше славне прошлости”, пише Басара 2005. године у тексту „Потрага за сопственом личношћу.”

Бесмртност косовског мита, слава наших витезова, лепота храмова и манастира на Космету – то су теме из којих Светомир Арсић Басара црпи своју стваралачку енергију. Такође, овај вајар је уметнички подстицај пронашао и у страдању српског народа, о чему сведочи циклус „(Не)милосрдни анђео”, који се односи на Нато агресију и бомбардовање 1999.

„Има ли већег цинизма од назива ’милосрдни анђео’, а знате зашта је он коришћен, то нормалан ум не може да смисли”, каже Басара у разговору за „Политику” 2019. године, напомињући да је губитак завичаја имао пресудну улогу у његовом стваралаштву.

 „Мој живот потпуно се променио. Остао сам без завичаја. Прогнан сам са свог огњишта. То је нешто најгоре што се, а да није смрт, може десити човеку. Без завичаја човек не живи прави живот. Стварам од тада под тим утиском, трансформисао сам велики део мог ликовног израза. Променио сам и начин рада и средства изражавања. Камен сам раније обрађивао с времена на време, али су најчешће то били дрво и метал. Он је био, по мени, најадеквтнији за изражавање оних садржаја који су ме највише и погодили, он допушта већу могућност драматизације.”

У приступној беседи за САНУ 1994. године, Басара казује: „Не окрећем се више према свету као узору већ према амбијенту у коме живим, из ког сам поникао; окрећући се традицији свог народа, тражим идентитет, доказ о корену, право на будућност.”

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.