Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МАЈА ПОПОВИЋ, министарка правде

Референдум о промени Устава можемо очекивати у јануару

Уставна реформа сама по себи није довољна. Следи нам рад на доношењу квалитетних правосудних закона и на промени правне свести судија, тужилаца, политичара, али и свих грађана
(Фото Н. Марјановић)

Венецијанска комисија је у октобру ове године, на 128. пленарном заседању, усвојила позитивно мишљење на Нацрт акта о промени Устава Републике Србије и Нацрт уставног закона за његово спровођење. Тиме је учињен велики напредак у испуњавању обавеза за поглавље 23. О уставним променама у области правосуђа за „Политику” говори министарка правде Маја Поповић.

Били сте лично присутни и говорили сте на седници Венецијанске комисије, која је изнела и одређене препоруке ради унапређења текста Нацрта акта о промени Устава.

Истакла бих да те препоруке немају обавезујући карактер, али да смо ми ипак већину усвојили у циљу проналажења најбољих могућих решења која ће одражавати баланс између потреба нашег друштва и европских стандарда чији је чувар Венецијанска комисија.

Нови текст Нацрта акта о промени Устава, у којем су имплементиране препоруке Венецијанске комисије, достављен је 26. октобра на ургентно мишљење Венецијанској комисији. Нацрт ургентног мишљења биће припремљен у новембру, а примљен к знању на заседању Венецијанске комисије у децембру.

Овде бих додала да то није сувишан потез, нити он доводи у сумњу позитивно мишљење које смо добили. Тај захтев за још једно ургентно мишљење је потез којим држава показује да политику заиста жели да максимално уклони из области правосуђа, у складу с најбољим европским стандардима. Овим потезом настављамо добру сарадњу с Венецијанском комисијом, која је изузетно уважила нашу државну делегацију у Венецији. Председник Народне скупштине Ивица Дачић и ја добили смо прилику да на пленарној седници говоримо три пута дуже од предвиђеног времена за обраћање државне делегације. То је показатељ да је Венецијанска комисија препознала озбиљност којим су надлежни органи Србије приступили процесу промене Устава.

Који су следећи кораци у процесу уставне реформе?

Пре разматрања Предлога акта о промени Устава неопходно је да буде донет нови Закон о референдуму и народној иницијативи, за који је у току прибављање новог ургентног мишљења Венецијанске комисије.

Министарство државне управе и локалне самоуправе тражило је ново мишљење јер је претходно садржало одређене похвале, али и бројне препоруке за унапређење текста. Да бисмо унапредили нацрт у складу с препорукама, један део тима који је радио на уставним амандманима, а који су чинили стручњаци из Министарства правде и Института за упоредно право, прикључио се колегама из Министарства државне управе и локалне самоуправе, које је израдило прву верзију нацрта закона. Тимски рад дао је добре резултате и очекујемо далеко повољније ургентно мишљење. Потом ће Нацрт закона о референдуму и народној иницијативи бити достављен Народној скупштини. После усвајања овог закона, а пре разматрања и одлучивања о Предлогу акта о промени Устава, неопходно је да, у складу са одредбама овог закона, Народна скупштина изабере по шест чланова Републичке изборне комисије и њихових заменика из реда стручњака за изборно право и изборни процес, како би референдум о променама Устава могао да буде спроведен.

Када се очекује да се грађани на референдуму изјасне о промени највишег правног акта?

Ако Акт о промени Устава буде усвојен у Народној скупштини двотрећинском већином гласова од свих народних посланика, ставља се на потврђивање на референдуму. О Акту о промени Устава Народна скупштина могла би да се изјасни почетком децембра. Референдум ће се спровести најраније 45 дана од дана расписивања референдума, а најкасније 60 дана од дана усвајања Акта о промени Устава у Народној скупштини, па је реално очекивати да референдум буде у јануару. Ако Акт о промени Устава буде потврђен на референдуму, ступиће на снагу проглашењем у Народној скупштини. Очекујем да ће акт о промени Устава, који се искључиво односи на правосуђе, бити усвојен на време и да ће му грађани дати демократски легитимитет који овај квалитетан текст и заслужује.

Можете ли укратко да подсетите наше читаоце које су најважније измене – како ће убудуће бити биране судије и тужиоци, а како чланови Високог савета судства и Високог савета тужилаца?

Акт о промени Устава гарантује сталност судијске и јавнотужилачке функције и укида избор судија и јавних тужилаца на такозвани пробни мандат од три године. Све судије и председнике судова бираће Високи савет судства. ВСС ће чинити шест судија које бирају судије из својих редова, председник Врховног суда и четири истакнута правника које бира Народна скупштина, после спроведеног јавног конкурса, двотрећинском већином гласова свих народних посланика.

Јавне тужиоце бираће Високи савет тужилаца, а не као до сада Народна скупштина. Високи савет тужилаца имаће пет чланова које бирају јавни тужиоци и главни јавни тужиоци из реда јавних тужилаца, као и четири члана које бира Народна скупштина из реда истакнутих правника, двотрећинском већином гласова свих народних посланика. Врховни јавни тужилац, како ће се убудуће звати републички јавни тужилац, као и министар надлежан за правосуђе биће чланови Високог савета тужилаца по положају. Врховног јавног тужиоца бираће Народна скупштина на предлог Високог савета тужилаца, а не на предлог владе, као што је у важећем Уставу.

Да ли такав састав искључује политичке и друге утицаје?

Овакав састав Високог савета судства и Високог савета тужилаца представља снажну уставну гаранцију да ће политичке власти бити искључене из поступка избора судија и јавних тужилаца и одлучивања о престанку њихове функције. То је само једна од неколико важних уставних промена које стварају нормативну претпоставку за јачање независности судства, самосталности јавног тужилаштва, као и владавине права у целини.

Шта се мења у јавнотужилачкој организацији?

Поред промене назива функције републичког јавног тужиоца у врховни јавни тужилац, промењени су и називи функције јавног тужиоца у главни јавни тужилац, као и заменика јавног тужиоца у јавни тужилац. Међутим, хијерархијски принцип јавнотужилачке организације је задржан. Ово су, без сумње, квалитативно значајне промене које треба да обезбеде већу самосталност, али и већу одговорност у раду јавних тужилаца.

На који начин ће се ове промене одразити на правну сигурност и владавину права?

Правни амбијент чији су темељ ове уставне промене превасходно је у интересу грађана Србије. Већа независност судства значи и већу одговорност судија, чиме се стварају услови за бољу и ефикаснију судску заштиту људских права. Амбијент у којем постоји већа правна сигурност утицаће и на прилив, нарочито страних, инвестиција. То ће водити и ка већем стандарду грађана. Ипак, то је сложен и дуготрајан процес, а уставна реформа је незаобилазни корак који отвара врата новим суштинским реформама правног система.

Можемо ли очекивати промене у организацији мреже судова, промене надлежности, повећање броја судија, тужилаца и запослених?

Промена организације мреже и надлежности судова може бити размотрена приликом израде закона који ће бити донети ради усклађивања с променама Устава. Такође, биће размотрено повећање броја судија, јавних тужилаца и запослених у судовима и јавним тужилаштвима.

Да ли се нешто променило од почетка вашег мандата, током последњих годину дана када је реч о поверењу грађана у правосуђе и остваривању њихових права за које су надлежни судови?

Уставна реформа правосуђа, која је мој приоритетни циљ откад сам ступила на дужност, први је и велики корак на путу враћања поверења грађана у правосуђе. Морају уследити и други кораци, у континуитету. Уставна реформа сама по себи није довољна. Следи нам рад на доношењу квалитетних правосудних закона и на промени правне свести судија, тужилаца, политичара, али и свих грађана. Позитивна атмосфера која је створена у вези с променама Устава, нарочито у већем делу стручне јавности, уверава ме да је циљ који сам поставила остварив. Политика је дала оквир, а наука и струка су обједињеним снагама створиле текст уставних промена око којег постоји висок степен друштвеног консензуса, уз сва објективна ограничења. Кад акт о промени Устава буде проглашен, траса пута повратка поверења грађана у правосуђе биће коначнно успостављена. Сада треба радити на промовисању ових промена, обавештавању грађана и објашњавању да оне заиста носе бољитак српском друштву и свим грађанима Србије.

Да ли се у скорој будућности могу очекивати суђења „на даљину”?

Министарство правде ради и на примени информационо-комуникационих технологија које ће ускоро омогућити и „суђења на даљину”. У прилог томе говори чињеница да је Министарство правде припремило измене и допуне Закона о парничном поступку, чијим усвајањем ће бити омогућена дигитализација парничног поступка, укључујући учешће странака у поступцима путем апликације „е-суд”.

Како видите решење проблема са споровима грађана против банака? Шта мислите о тврдњама да су судије ВКС и чланови радне групе за измену ЗПП под утицајем банкарског лобија?

Судске спорове решава искључиво суд, па не могу ја да прејудицирам њихов исход као министар правде. А што се тиче навода о утицају лобија на људе који су се бавили својом струком у законским оквирима, мислим да такви малициозни наводи не заслужују било какав коментар.

Да ли је Министарство правде одустало од предвиђених измена Закона о парничном поступку?

Министарство правде није одустало од измена и допуна Закона о парничном поступку. Очекујем да се рад на овом закону ускоро настави јер ће његовим доношењем бити решени вишегодишњи проблеми нашег правосуђа. Доношењем овог закона биће омогућена равномерна расподела предмета у свим судовима у Србији јер ће бити промењена надлежност преоптерећених судова (Први основни суд у Београду, Трећи основни суд у Београду и Основни суд у Новом Саду), који суде у такозваним масовним предметима. Због тога поједине судије имају више од 3.000 предмета у раду, а рочишта се заказују и по две године унапред. Такво стање није одрживо и Министарство правде мора да реагује.

У овом нацрту смо предвидели да убудуће надлежност за вођење поступка у овим предметима буде пренета на све судове у Србији на чијим се подручјима налазе пребивалишта или седишта странака у поступку. На тај начин смањују се и трошкови поступка јер грађани више неће морати да путују из места у којима живе да би дошли на рочишта у Београд или Нови Сад. Поред тога грађанима ће оваквим прописивањем надлежности бити омогућен и једнак приступ правди јер судови више неће бити преоптерећени, већ равномерно оптерећени, а биће им омогућено и да у истој врсти поступака до правноснажне пресуде дођу у исто време у било ком суду у Србији. Тиме ће бити омогућено и ефикасније вођење поступка и доношење пресуде у разумном року.


Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Слободан Драгићевић
Нигде озбиљно нисам могаоо да сазнам шта то у садашњем уставу не ваља, па је потребно да се мења. Да ли не маља што устав не дозвољава да се издаје отаџбина?
slobodan
Ovde glavne stvari odredjuju stranci.
Вуксан
Судство никада није било независно нити ће икада бити независно. Питање је само од кога ће стећи независност. Када нам страни фактор "преузме" судство, онда ћемо бити колонизовани довека!!! Не види нити један разлог за прихватање супервизорске улоге Венецијанске комисије. Референдум за промену устава је највећа подвала Србији. Доказ су референдуми у бишим република ма где се манипулисало са излазношћу, референдумским питањима... Да су референдуми коректно спроведени Југославија не би нестала.
геополитичар
Али добра је ствар је што је друга Југославија нестала.
baka Smiljka analitičarka
Narod da se pita, a ne pojedinci!
Владика Данило
,,Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже; отада смо виши пријатељи, у главу ми памет ућерасте."

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.