Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: MAJA POPOVIĆ, ministarka pravde

Referendum o promeni Ustava možemo očekivati u januaru

Ustavna reforma sama po sebi nije dovoljna. Sledi nam rad na donošenju kvalitetnih pravosudnih zakona i na promeni pravne svesti sudija, tužilaca, političara, ali i svih građana
(Фото Н. Марјановић)

Venecijanska komisija je u oktobru ove godine, na 128. plenarnom zasedanju, usvojila pozitivno mišljenje na Nacrt akta o promeni Ustava Republike Srbije i Nacrt ustavnog zakona za njegovo sprovođenje. Time je učinjen veliki napredak u ispunjavanju obaveza za poglavlje 23. O ustavnim promenama u oblasti pravosuđa za „Politiku” govori ministarka pravde Maja Popović.

Bili ste lično prisutni i govorili ste na sednici Venecijanske komisije, koja je iznela i određene preporuke radi unapređenja teksta Nacrta akta o promeni Ustava.

Istakla bih da te preporuke nemaju obavezujući karakter, ali da smo mi ipak većinu usvojili u cilju pronalaženja najboljih mogućih rešenja koja će odražavati balans između potreba našeg društva i evropskih standarda čiji je čuvar Venecijanska komisija.

Novi tekst Nacrta akta o promeni Ustava, u kojem su implementirane preporuke Venecijanske komisije, dostavljen je 26. oktobra na urgentno mišljenje Venecijanskoj komisiji. Nacrt urgentnog mišljenja biće pripremljen u novembru, a primljen k znanju na zasedanju Venecijanske komisije u decembru.

Ovde bih dodala da to nije suvišan potez, niti on dovodi u sumnju pozitivno mišljenje koje smo dobili. Taj zahtev za još jedno urgentno mišljenje je potez kojim država pokazuje da politiku zaista želi da maksimalno ukloni iz oblasti pravosuđa, u skladu s najboljim evropskim standardima. Ovim potezom nastavljamo dobru saradnju s Venecijanskom komisijom, koja je izuzetno uvažila našu državnu delegaciju u Veneciji. Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić i ja dobili smo priliku da na plenarnoj sednici govorimo tri puta duže od predviđenog vremena za obraćanje državne delegacije. To je pokazatelj da je Venecijanska komisija prepoznala ozbiljnost kojim su nadležni organi Srbije pristupili procesu promene Ustava.

Koji su sledeći koraci u procesu ustavne reforme?

Pre razmatranja Predloga akta o promeni Ustava neophodno je da bude donet novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, za koji je u toku pribavljanje novog urgentnog mišljenja Venecijanske komisije.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave tražilo je novo mišljenje jer je prethodno sadržalo određene pohvale, ali i brojne preporuke za unapređenje teksta. Da bismo unapredili nacrt u skladu s preporukama, jedan deo tima koji je radio na ustavnim amandmanima, a koji su činili stručnjaci iz Ministarstva pravde i Instituta za uporedno pravo, priključio se kolegama iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koje je izradilo prvu verziju nacrta zakona. Timski rad dao je dobre rezultate i očekujemo daleko povoljnije urgentno mišljenje. Potom će Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi biti dostavljen Narodnoj skupštini. Posle usvajanja ovog zakona, a pre razmatranja i odlučivanja o Predlogu akta o promeni Ustava, neophodno je da, u skladu sa odredbama ovog zakona, Narodna skupština izabere po šest članova Republičke izborne komisije i njihovih zamenika iz reda stručnjaka za izborno pravo i izborni proces, kako bi referendum o promenama Ustava mogao da bude sproveden.

Kada se očekuje da se građani na referendumu izjasne o promeni najvišeg pravnog akta?

Ako Akt o promeni Ustava bude usvojen u Narodnoj skupštini dvotrećinskom većinom glasova od svih narodnih poslanika, stavlja se na potvrđivanje na referendumu. O Aktu o promeni Ustava Narodna skupština mogla bi da se izjasni početkom decembra. Referendum će se sprovesti najranije 45 dana od dana raspisivanja referenduma, a najkasnije 60 dana od dana usvajanja Akta o promeni Ustava u Narodnoj skupštini, pa je realno očekivati da referendum bude u januaru. Ako Akt o promeni Ustava bude potvrđen na referendumu, stupiće na snagu proglašenjem u Narodnoj skupštini. Očekujem da će akt o promeni Ustava, koji se isključivo odnosi na pravosuđe, biti usvojen na vreme i da će mu građani dati demokratski legitimitet koji ovaj kvalitetan tekst i zaslužuje.

Možete li ukratko da podsetite naše čitaoce koje su najvažnije izmene – kako će ubuduće biti birane sudije i tužioci, a kako članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca?

Akt o promeni Ustava garantuje stalnost sudijske i javnotužilačke funkcije i ukida izbor sudija i javnih tužilaca na takozvani probni mandat od tri godine. Sve sudije i predsednike sudova biraće Visoki savet sudstva. VSS će činiti šest sudija koje biraju sudije iz svojih redova, predsednik Vrhovnog suda i četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, posle sprovedenog javnog konkursa, dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika.

Javne tužioce biraće Visoki savet tužilaca, a ne kao do sada Narodna skupština. Visoki savet tužilaca imaće pet članova koje biraju javni tužioci i glavni javni tužioci iz reda javnih tužilaca, kao i četiri člana koje bira Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika, dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika. Vrhovni javni tužilac, kako će se ubuduće zvati republički javni tužilac, kao i ministar nadležan za pravosuđe biće članovi Visokog saveta tužilaca po položaju. Vrhovnog javnog tužioca biraće Narodna skupština na predlog Visokog saveta tužilaca, a ne na predlog vlade, kao što je u važećem Ustavu.

Da li takav sastav isključuje političke i druge uticaje?

Ovakav sastav Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca predstavlja snažnu ustavnu garanciju da će političke vlasti biti isključene iz postupka izbora sudija i javnih tužilaca i odlučivanja o prestanku njihove funkcije. To je samo jedna od nekoliko važnih ustavnih promena koje stvaraju normativnu pretpostavku za jačanje nezavisnosti sudstva, samostalnosti javnog tužilaštva, kao i vladavine prava u celini.

Šta se menja u javnotužilačkoj organizaciji?

Pored promene naziva funkcije republičkog javnog tužioca u vrhovni javni tužilac, promenjeni su i nazivi funkcije javnog tužioca u glavni javni tužilac, kao i zamenika javnog tužioca u javni tužilac. Međutim, hijerarhijski princip javnotužilačke organizacije je zadržan. Ovo su, bez sumnje, kvalitativno značajne promene koje treba da obezbede veću samostalnost, ali i veću odgovornost u radu javnih tužilaca.

Na koji način će se ove promene odraziti na pravnu sigurnost i vladavinu prava?

Pravni ambijent čiji su temelj ove ustavne promene prevashodno je u interesu građana Srbije. Veća nezavisnost sudstva znači i veću odgovornost sudija, čime se stvaraju uslovi za bolju i efikasniju sudsku zaštitu ljudskih prava. Ambijent u kojem postoji veća pravna sigurnost uticaće i na priliv, naročito stranih, investicija. To će voditi i ka većem standardu građana. Ipak, to je složen i dugotrajan proces, a ustavna reforma je nezaobilazni korak koji otvara vrata novim suštinskim reformama pravnog sistema.

Možemo li očekivati promene u organizaciji mreže sudova, promene nadležnosti, povećanje broja sudija, tužilaca i zaposlenih?

Promena organizacije mreže i nadležnosti sudova može biti razmotrena prilikom izrade zakona koji će biti doneti radi usklađivanja s promenama Ustava. Takođe, biće razmotreno povećanje broja sudija, javnih tužilaca i zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima.

Da li se nešto promenilo od početka vašeg mandata, tokom poslednjih godinu dana kada je reč o poverenju građana u pravosuđe i ostvarivanju njihovih prava za koje su nadležni sudovi?

Ustavna reforma pravosuđa, koja je moj prioritetni cilj otkad sam stupila na dužnost, prvi je i veliki korak na putu vraćanja poverenja građana u pravosuđe. Moraju uslediti i drugi koraci, u kontinuitetu. Ustavna reforma sama po sebi nije dovoljna. Sledi nam rad na donošenju kvalitetnih pravosudnih zakona i na promeni pravne svesti sudija, tužilaca, političara, ali i svih građana. Pozitivna atmosfera koja je stvorena u vezi s promenama Ustava, naročito u većem delu stručne javnosti, uverava me da je cilj koji sam postavila ostvariv. Politika je dala okvir, a nauka i struka su objedinjenim snagama stvorile tekst ustavnih promena oko kojeg postoji visok stepen društvenog konsenzusa, uz sva objektivna ograničenja. Kad akt o promeni Ustava bude proglašen, trasa puta povratka poverenja građana u pravosuđe biće konačnno uspostavljena. Sada treba raditi na promovisanju ovih promena, obaveštavanju građana i objašnjavanju da one zaista nose boljitak srpskom društvu i svim građanima Srbije.

Da li se u skoroj budućnosti mogu očekivati suđenja „na daljinu”?

Ministarstvo pravde radi i na primeni informaciono-komunikacionih tehnologija koje će uskoro omogućiti i „suđenja na daljinu”. U prilog tome govori činjenica da je Ministarstvo pravde pripremilo izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, čijim usvajanjem će biti omogućena digitalizacija parničnog postupka, uključujući učešće stranaka u postupcima putem aplikacije „e-sud”.

Kako vidite rešenje problema sa sporovima građana protiv banaka? Šta mislite o tvrdnjama da su sudije VKS i članovi radne grupe za izmenu ZPP pod uticajem bankarskog lobija?

Sudske sporove rešava isključivo sud, pa ne mogu ja da prejudiciram njihov ishod kao ministar pravde. A što se tiče navoda o uticaju lobija na ljude koji su se bavili svojom strukom u zakonskim okvirima, mislim da takvi maliciozni navodi ne zaslužuju bilo kakav komentar.

Da li je Ministarstvo pravde odustalo od predviđenih izmena Zakona o parničnom postupku?

Ministarstvo pravde nije odustalo od izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku. Očekujem da se rad na ovom zakonu uskoro nastavi jer će njegovim donošenjem biti rešeni višegodišnji problemi našeg pravosuđa. Donošenjem ovog zakona biće omogućena ravnomerna raspodela predmeta u svim sudovima u Srbiji jer će biti promenjena nadležnost preopterećenih sudova (Prvi osnovni sud u Beogradu, Treći osnovni sud u Beogradu i Osnovni sud u Novom Sadu), koji sude u takozvanim masovnim predmetima. Zbog toga pojedine sudije imaju više od 3.000 predmeta u radu, a ročišta se zakazuju i po dve godine unapred. Takvo stanje nije održivo i Ministarstvo pravde mora da reaguje.

U ovom nacrtu smo predvideli da ubuduće nadležnost za vođenje postupka u ovim predmetima bude preneta na sve sudove u Srbiji na čijim se područjima nalaze prebivališta ili sedišta stranaka u postupku. Na taj način smanjuju se i troškovi postupka jer građani više neće morati da putuju iz mesta u kojima žive da bi došli na ročišta u Beograd ili Novi Sad. Pored toga građanima će ovakvim propisivanjem nadležnosti biti omogućen i jednak pristup pravdi jer sudovi više neće biti preopterećeni, već ravnomerno opterećeni, a biće im omogućeno i da u istoj vrsti postupaka do pravnosnažne presude dođu u isto vreme u bilo kom sudu u Srbiji. Time će biti omogućeno i efikasnije vođenje postupka i donošenje presude u razumnom roku.


Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Слободан Драгићевић
Нигде озбиљно нисам могаоо да сазнам шта то у садашњем уставу не ваља, па је потребно да се мења. Да ли не маља што устав не дозвољава да се издаје отаџбина?
slobodan
Ovde glavne stvari odredjuju stranci.
Вуксан
Судство никада није било независно нити ће икада бити независно. Питање је само од кога ће стећи независност. Када нам страни фактор "преузме" судство, онда ћемо бити колонизовани довека!!! Не види нити један разлог за прихватање супервизорске улоге Венецијанске комисије. Референдум за промену устава је највећа подвала Србији. Доказ су референдуми у бишим република ма где се манипулисало са излазношћу, референдумским питањима... Да су референдуми коректно спроведени Југославија не би нестала.
геополитичар
Али добра је ствар је што је друга Југославија нестала.
baka Smiljka analitičarka
Narod da se pita, a ne pojedinci!
Владика Данило
,,Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже; отада смо виши пријатељи, у главу ми памет ућерасте."

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.