Дуван и ковид 19

Пушење дувана је главни узрок превремене смрти. У Србији пуши око 38 одсто мушкараца и 32 одсто жена. Зато ће предвиђа да ће код нас превремено умрети око милион особа. Од када се појавила пандемија ковида 19, код нас је умрло око 10.000 особа. Да смо урадили све неопходно да се смањи смртност услед те две пошасти?

Пушење цигарета није лако прекинути. Прави или тешки пушачи већ у пола сата после устајања запале цигарету и попуше 10, 20 или више цигарета дневно. Лаки пушачи пуше мање, углавном у друштву, никад убрзо после устајања и имају само психичку навику, а тешки пушачи и психичку и физичку. Зато тешки пушачи тешко прекидају пушење. Навикли су на никотин који је један од више од 600 хемијских састојака у лишћу дувана, а дим цигарете садржи их више од 7.000. Никотин је веома токсичан, а пушач удахне око милиграм никотина кад попуши цигарету. То доводи до јаке навике, сличне оној коју изазива морфијум. Дим цигарета садржи и друге токсичне материје, нпр. формалдехид, олово, амонијак, полонијум-210, бензен и цијанид. Већина тих једињења изазива карцином, васкуларну болест, плућни емфизем, тромбозу, оштећење вида, надражај дисајних путева и хроничну опструктивну плућну болест (ЦОПД). Зашто се код сваког пушача не појави рак, питају се многи. Када се догоди оштећење ДНК услед дима цигарете, оно се коригује, али ако особа пуши дуже, више цигарета дневно или је старија, корекција тог оштећења код неког изостане.

Немачки лекари су пре Другог светског рата установили да пушење изазива карцином плућа. Зато су Немци почели изузетно снажну антипушачку кампању. Американци су 1964. доказали везу пушења и ризика за појаву болести, укључујући рак и обољења срца. Светска здравствена организација проглашава Светски дан непушења, 31. мај, а студенти медицине Југославије уводе Дан непушења, 31. јануар. У САД на медицинским факултетима пуши мање од шест одсто студената, у Кини око четири процента, а код нас око 30 одсто.

Данас постоје лекови који помажу код тешких апстиненцијалних симптома при одвикавању; никотин се даје помоћу фластера који се лепи на кожу или таблета, а некада се користе и електронске цигарете. Е-цигарете је 2003. године измислио фармацеут из Кине; оне садрже никотин и додатне супстанце.

Ковид је последица ширења вируса корона. Да би се та тешка инфекција сузбила, неопходно је да што већи број становника, више од 80 одсто, стекне имунитет. Постоје два начина за то: оболевање и вакцинисање. Ниво антитела у серуму често добро кореспондира код многих заразних болести након вакцинисања. Међутим, ниво антитела који нас штити од овог вируса није увек јасан.

Као што многи пушачи не покушавају да оставе дуван, мада су свесни штетних последица по своје и здравље особа из ближе околине, тако и неки одрасли становници не желе да се вакцинишу и заштите себе и остале од ковида 19. Разлози за то су разнолики, од сумње да вирус постоји до страха од штетних ефеката вакцине.

Научна дебата о утицају пушења на вирус корона отпочела је након налаза да би пушење могло бити заштитник од ове вирусне инфекције. Ту могућност су радо прихватили пушачи, укључујући и неке наше лекаре, јер је објављен чланак у медицинском часопису да је међу болесницима смештеним у болницу било мање пушача него непушача. Међутим, ускоро је доказано да пушење доводи до тежег облика ковида 19 и уследила је препорука да пушачи у доба ове епидемије прекину пушење.

Адикција на дуван је тежа од алкохолизма. Улога лекара у прекиду пушења је огромна јер он може сваком пушачу знатно да помогне, а поготово трудницама, особама којима је заказан хируршки захват или су тежи болесници. Ако особа само накратко престане да пуши, она је кандидат за заувек постане непушач.

Пушење доводи до појачане активности ензима у јетри (цитохром П450) који метаболишу многе лекове, па се неки лекови пушачима дају у већој дози. Из истог разлога пушачи у просеку пију четири пута више кафе.

Ова пандемија ће још дуго трајати, поготово у земљама где се велики проценат становника не вакцинише. За неке пушаче, појава вируса корона има и добру страну: опасност од ковида 19 их присиљава да оставе дуван, а кад млади укућани виде с каквим напором се дуван оставља, већина их неће ни почети да пуши.

Академик Рајко Игић,
оснивач покрета „Дан без цигарете, 31. јануар”