Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА

Весник Нобелове награде

Познати фото-репортер „Политике” Стеван Крагујевић први је те 1961. на улици саопштио Иви Андрићу да је добио високо светско признање, а онда су заједно одшетали до пишчевог стана где су га увелико чекали новинари и пријатељи
Андрић са супругом Милицом се обраћа новинарима (Фотографије из легата Тање Крагујевић)

Ваљда је само судбина одредила да се тог дана, сада већ далеке 1961. године, испред Скупштине града Београда, сретну познати књижевник Иво Андрић и фото-репортер и уредник фотографије „Политике” Стеван Крагујевић.

 Знајући за ту редовну путању у Андрићевим шетњама, легендарни Стева спонтано је похитао да га и том посебном приликом сретне, да га поздрави, а онда је славном писцу саопштио вест која је већ обишла свет, а коју он још није чуо.

– Добили сте Нобелову награду – рекао је Крагујевић и чврсто му стиснуо руку.

Андрић је био затечен. И, у то очигледно није поверовао. Како је близу становао, заједно су кренули ка пишчевом стану. Тамо се, што у ходнику, што у стану, увелико тискала повећа група новинара. Почели су да пристижу и пријатељи. Како се Стева никад није одвајао од фото-апарата, а који је у том тренутку злата био вредан, одмах је почео да снима све што се догађа у Андрићевом дому.

Те фотографије, које је „Магазину” уступила за објављивање његова ћерка Татјана Тања Крагујевић, данас су историјско благо.

– Колико се сећам онога што ми је отац причао – појашњава позната песникиња – Андрићу је награду прва честитала ташта, мајка његове супруге Милице Бабић која је у том тренутку била одсутна. Врло брзо је, с букетом цвећа, пристигао и господин Рене Балдинг, уместо одсутног шведског амбасадора. Он је писцу на српском језику честитао награду, а онда су сели и наздравили том свечаном тренутку. Наравно, тата је све то забележио фото-апаратом.

Букет цвећа од представника шведске амбасаде

Три деценије с Титом

Није славни писац ни слутио шта ће му се догодити тог дана кад је стигла вест да је добио Нобелову награду. Крагујевић је у том тренутку, као и много пута пре и после тога, имао истанчан рефлекс, снимајући све што се догађа у стану. Иако вазда скроман, Андрић није могао да сакрије осмех и задовољство. Међу многобројним снимцима је и онај кад се, у присуству супруге, на вест о награди, обраћа новинарима. Фотографија одаје колико збуњеност значајем догађаја и неочекиваним признањем, толико и урођену пишчеву скромност.

Ко је, заправо, био један од најпознатијих југословенских и „Политикиних” фото-репортера који је све ово снимио?

Прве занимљиве фотосе начинио у родној Сенти, као петнаестогодишњак. Занат је завршио код Данила Јакшића. За Стеву фотографија је била сведочанство о догађају. Од слике је тражио колико непоновљивост сведочења, толико и уметничку визуру. Најчешће је постизао и једно и друго, због чега му је било веома стало до назнаке ауторства, односно потписа испод фотографије, која сведочи и о ономе који ју је начинио. Успео је да то оствари, како у „Политици”, тако и у другим медијима, као својеврсну афирмацију фотографске професије.

Три деценије провео је као акредитовани репортер у кабинету председника Тита. Начинио је серију његових портрета који су представљани на изложбама и који се и данас могу видети на „Википедији”.

– Отац се фотографијом бавио од најраније младости до краја живота – примећује наша саговорница. – Посебна скупштинска акредитација није му укинута ни кад је званично престао да ради у „Политици”. На његовим негативима остало је забележено кад је снег покрио коњанике Томе Росандића испред скупштине, јесен у Пионирском парку... Многе његове слике остале су трајни документ о људима, професијама, догађајима. О томе посебно сведочи фото-монографија „Простор вечности” коју је приредио доајен фотографије Боривој Миросављевић (Фото, кино и видео савез Војводине, Нови Сад, 2003), поводом годину дана од Стевановог одласка.

Тања Крагујевић с оцем Стеваном

Портрети славних

Упамтила је Тања свог оца и по мирису фотографија тек урађених, готово неосушених, кад би освануле у њиховом дому. Стваране су у малој фото-лабораторији, импровизованој у купатилу, над кадом.

– Ишла сам с оцем где год је било могуће – евоцира успомене. – Водио ме је на утакмице, позоришне представе, често и на дочек званица на старом аеродрому у Батајници.

Новинарска и друштвена признања, богату грађу у фотографијама и негативима Тања је предала, као породични легат, Историјском архиву Београда, а њен и легат њеног оца постоји и у Удружењу „Адлигат”, као и у Историјском архиву у Сенти.

Најобимнија Крагујевићева грађа је, ипак, у Музеју Југославије, сачувана стрпљивим радом кустоса Радована Цукића, директорке Неде Кнежевић и осталих вредних сарадника овог колектива. Тамо се налази 26.000 негатива и 2.913 фотографија.

 Да није њега било, вазда са фото-апаратом, данас не бисмо имали многе овековечене догађаје у негдашњој Југославији. Богата је и галерија ликова које је снимао: Нехру, Насер, Хрушчов, Индира Ганди, британска краљица Елизабета, Едвард Кенеди, али и Боби Фишер, Орсон Велс, Елизабет Тејлор, Јул Бринер...

У земљи је, осим Андрића, снимао и Бранка Ћопића, Добрицу Ћосића, Десанку Максимовић, Васка Попу, Стевана Раичковића. Било је и таквих који су желели да им баш он начини портрет, попут композитора и гитаристе Јована Јовичића, диригента Ђуре Јакшића, новинара Лонија Давича, заслужног за његов долазак у „Политику”. Његов објектив „уловио” је и Душка Радовића, Оскара Давича, космонаута Нила Армстронга, оперску звезду Мариjа дел Монака.

У легатима су сачувана и многа лична Крагујевићева документа: уговори о професионалном ангажовању, награде, признања, поклон сатови, фото-апарати и опрема, предмети који се дотичу његовог рада у „Политици”, попут клишеа за штампу и пропагандног материјала. Ту је и колекција позивница за различите друштвено-политичке и културне догађаје.

ПОРТРЕТ КАО ИНСПИРАЦИЈА

У Историјском архиву Београда чува се и Андрићев портрет који је, на дан кад му је саопштено да је добио Нобелову награду, начинио Стеван Крагујевић. Портрет је однео писцу и од њега добио аутограм за своју ћерку, тада 15-годишњу Татјану. Посвета је написана читко, ћирилицом. Ова фотографија је честа инспирација многим сликарима, као што је то случај и с Гораном Јевтићем из Сремских Карловаца. Нажалост, многи и не знају да је портрет по којем раде слике Крагујевићево дело.

ОСНОВАО „У СЛИЦИ И РЕЧИ

Дубок стваралачки траг оставио је Стеван Крагујевић у „Политици”, од 1953. кад је у њу крочио до пензионисања 1982. године. С уредником Љубомиром Стојовићем основао је рубрику „У слици и речи” која је истицала пуну вредност фотографије, а у којој су најчешће објављивани његови прилози.

Легат у Музеју Југославије садржи и значајан број приватних снимака на којима су, осим Стевана, и његова супруга Лепосава, иначе спикерка Радио Београда, и ћерка Тања, позната песникиња. На њима су забележени многобројни моменти из њиховог живота, породичних путовања, пријатељи и родбина. Све је то драгоцено не само за породичну историју већ и као приказ приватног живота у епохи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.