Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
OTRGNUTO OD ZABORAVA

Vesnik Nobelove nagrade

Poznati foto-reporter „Politike” Stevan Kragujević prvi je te 1961. na ulici saopštio Ivi Andriću da je dobio visoko svetsko priznanje, a onda su zajedno odšetali do piščevog stana gde su ga uveliko čekali novinari i prijatelji
Андрић са супругом Милицом се обраћа новинарима (Фотографије из легата Тање Крагујевић)

Valjda je samo sudbina odredila da se tog dana, sada već daleke 1961. godine, ispred Skupštine grada Beograda, sretnu poznati književnik Ivo Andrić i foto-reporter i urednik fotografije „Politike” Stevan Kragujević.

 Znajući za tu redovnu putanju u Andrićevim šetnjama, legendarni Steva spontano je pohitao da ga i tom posebnom prilikom sretne, da ga pozdravi, a onda je slavnom piscu saopštio vest koja je već obišla svet, a koju on još nije čuo.

– Dobili ste Nobelovu nagradu – rekao je Kragujević i čvrsto mu stisnuo ruku.

Andrić je bio zatečen. I, u to očigledno nije poverovao. Kako je blizu stanovao, zajedno su krenuli ka piščevom stanu. Tamo se, što u hodniku, što u stanu, uveliko tiskala poveća grupa novinara. Počeli su da pristižu i prijatelji. Kako se Steva nikad nije odvajao od foto-aparata, a koji je u tom trenutku zlata bio vredan, odmah je počeo da snima sve što se događa u Andrićevom domu.

Te fotografije, koje je „Magazinu” ustupila za objavljivanje njegova ćerka Tatjana Tanja Kragujević, danas su istorijsko blago.

– Koliko se sećam onoga što mi je otac pričao – pojašnjava poznata pesnikinja – Andriću je nagradu prva čestitala tašta, majka njegove supruge Milice Babić koja je u tom trenutku bila odsutna. Vrlo brzo je, s buketom cveća, pristigao i gospodin Rene Balding, umesto odsutnog švedskog ambasadora. On je piscu na srpskom jeziku čestitao nagradu, a onda su seli i nazdravili tom svečanom trenutku. Naravno, tata je sve to zabeležio foto-aparatom.

Buket cveća od predstavnika švedske ambasade

Tri decenije s Titom

Nije slavni pisac ni slutio šta će mu se dogoditi tog dana kad je stigla vest da je dobio Nobelovu nagradu. Kragujević je u tom trenutku, kao i mnogo puta pre i posle toga, imao istančan refleks, snimajući sve što se događa u stanu. Iako vazda skroman, Andrić nije mogao da sakrije osmeh i zadovoljstvo. Među mnogobrojnim snimcima je i onaj kad se, u prisustvu supruge, na vest o nagradi, obraća novinarima. Fotografija odaje koliko zbunjenost značajem događaja i neočekivanim priznanjem, toliko i urođenu piščevu skromnost.

Ko je, zapravo, bio jedan od najpoznatijih jugoslovenskih i „Politikinih” foto-reportera koji je sve ovo snimio?

Prve zanimljive fotose načinio u rodnoj Senti, kao petnaestogodišnjak. Zanat je završio kod Danila Jakšića. Za Stevu fotografija je bila svedočanstvo o događaju. Od slike je tražio koliko neponovljivost svedočenja, toliko i umetničku vizuru. Najčešće je postizao i jedno i drugo, zbog čega mu je bilo veoma stalo do naznake autorstva, odnosno potpisa ispod fotografije, koja svedoči i o onome koji ju je načinio. Uspeo je da to ostvari, kako u „Politici”, tako i u drugim medijima, kao svojevrsnu afirmaciju fotografske profesije.

Tri decenije proveo je kao akreditovani reporter u kabinetu predsednika Tita. Načinio je seriju njegovih portreta koji su predstavljani na izložbama i koji se i danas mogu videti na „Vikipediji”.

– Otac se fotografijom bavio od najranije mladosti do kraja života – primećuje naša sagovornica. – Posebna skupštinska akreditacija nije mu ukinuta ni kad je zvanično prestao da radi u „Politici”. Na njegovim negativima ostalo je zabeleženo kad je sneg pokrio konjanike Tome Rosandića ispred skupštine, jesen u Pionirskom parku... Mnoge njegove slike ostale su trajni dokument o ljudima, profesijama, događajima. O tome posebno svedoči foto-monografija „Prostor večnosti” koju je priredio doajen fotografije Borivoj Mirosavljević (Foto, kino i video savez Vojvodine, Novi Sad, 2003), povodom godinu dana od Stevanovog odlaska.

Tanja Kragujević s ocem Stevanom

Portreti slavnih

Upamtila je Tanja svog oca i po mirisu fotografija tek urađenih, gotovo neosušenih, kad bi osvanule u njihovom domu. Stvarane su u maloj foto-laboratoriji, improvizovanoj u kupatilu, nad kadom.

– Išla sam s ocem gde god je bilo moguće – evocira uspomene. – Vodio me je na utakmice, pozorišne predstave, često i na doček zvanica na starom aerodromu u Batajnici.

Novinarska i društvena priznanja, bogatu građu u fotografijama i negativima Tanja je predala, kao porodični legat, Istorijskom arhivu Beograda, a njen i legat njenog oca postoji i u Udruženju „Adligat”, kao i u Istorijskom arhivu u Senti.

Najobimnija Kragujevićeva građa je, ipak, u Muzeju Jugoslavije, sačuvana strpljivim radom kustosa Radovana Cukića, direktorke Nede Knežević i ostalih vrednih saradnika ovog kolektiva. Tamo se nalazi 26.000 negativa i 2.913 fotografija.

 Da nije njega bilo, vazda sa foto-aparatom, danas ne bismo imali mnoge ovekovečene događaje u negdašnjoj Jugoslaviji. Bogata je i galerija likova koje je snimao: Nehru, Naser, Hruščov, Indira Gandi, britanska kraljica Elizabeta, Edvard Kenedi, ali i Bobi Fišer, Orson Vels, Elizabet Tejlor, Jul Briner...

U zemlji je, osim Andrića, snimao i Branka Ćopića, Dobricu Ćosića, Desanku Maksimović, Vaska Popu, Stevana Raičkovića. Bilo je i takvih koji su želeli da im baš on načini portret, poput kompozitora i gitariste Jovana Jovičića, dirigenta Đure Jakšića, novinara Lonija Daviča, zaslužnog za njegov dolazak u „Politiku”. Njegov objektiv „ulovio” je i Duška Radovića, Oskara Daviča, kosmonauta Nila Armstronga, opersku zvezdu Marija del Monaka.

U legatima su sačuvana i mnoga lična Kragujevićeva dokumenta: ugovori o profesionalnom angažovanju, nagrade, priznanja, poklon satovi, foto-aparati i oprema, predmeti koji se dotiču njegovog rada u „Politici”, poput klišea za štampu i propagandnog materijala. Tu je i kolekcija pozivnica za različite društveno-političke i kulturne događaje.

PORTRET KAO INSPIRACIJA

U Istorijskom arhivu Beograda čuva se i Andrićev portret koji je, na dan kad mu je saopšteno da je dobio Nobelovu nagradu, načinio Stevan Kragujević. Portret je odneo piscu i od njega dobio autogram za svoju ćerku, tada 15-godišnju Tatjanu. Posveta je napisana čitko, ćirilicom. Ova fotografija je česta inspiracija mnogim slikarima, kao što je to slučaj i s Goranom Jevtićem iz Sremskih Karlovaca. Nažalost, mnogi i ne znaju da je portret po kojem rade slike Kragujevićevo delo.

OSNOVAO „U SLICI I REČI

Dubok stvaralački trag ostavio je Stevan Kragujević u „Politici”, od 1953. kad je u nju kročio do penzionisanja 1982. godine. S urednikom Ljubomirom Stojovićem osnovao je rubriku „U slici i reči” koja je isticala punu vrednost fotografije, a u kojoj su najčešće objavljivani njegovi prilozi.

Legat u Muzeju Jugoslavije sadrži i značajan broj privatnih snimaka na kojima su, osim Stevana, i njegova supruga Leposava, inače spikerka Radio Beograda, i ćerka Tanja, poznata pesnikinja. Na njima su zabeleženi mnogobrojni momenti iz njihovog života, porodičnih putovanja, prijatelji i rodbina. Sve je to dragoceno ne samo za porodičnu istoriju već i kao prikaz privatnog života u epohi.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.