Kup.	Prod.	Sred.
117.21	117.92	117.57
98.67	99.26	98.96
108.77	109.43	109.1

Kultura

22.06.2021 u 23:55

Poetski kabare Ivo Andrić

Glumci Narodnog pozorišta Aleksandar Srećković i Vjera Mujović i kompozitor Rade Radivojević izveli su „Poetski kabare Ivo Andrić” na sceni „Raša Plaović”. Ova predstava izvodi se već skoro pet godina i sastavljena je od tekstova, intervjua, prepiski i poezije našeg pisca Ive Andrića, protkanim muzikom i pesmama koje je naš nobelovac voleo – „Kad ja pođo’ na Bembašu”, „Emina”, „Što te nema”, „O, jesenske duge noći”. Publika je takođe imala priliku da u okviru ovog sedamdesetpetominutnog programa prvi put čuje i četiri pesme koje je na stihove Ive Andrića komponovao Radivojević, te da vidi video-program sastavljen od dokumentarnih snimaka i nekoliko spotova iz produkcije teatra...

Pisma čitalaca

19.05.2021 u 12:15

Sećanje na Ivu Andrića

Ivo Andrić u „Beleškama za pisca” (4. novembar 1938) piše: „Mislim da nema pisca u kome se nikad nije javila misao – kako ću izgledati u očima čitaoca posle sto godina? Ona se javljala i u meni, ali... kako ironično potomstvo danas štampa pojedine reči i stavove iz Milovana Vidakovića ili Sime Milutinovića. I vidim nad mojim rečima nagnuto lice čitaoca iz 2038. godine, sa podsmešljivim, ali nezlobivim izrazom...” Približava se 2038. godina, ali već 2015. godine Radovan Vučković, Žaneta Đukić Perišić i Biljana Đorđević Mironja (Beograd, Zadužbina Ive Andrića) objavljuju „Elaborat: Kritičko izdanje celokupnih dela Ive Andrića”. Miro Vuksanović (Sveske Zadužbine Ive Andrića 2019, „Za kritička izdanja srpskih pisaca”) kaže: „Koleginice i kolege, profesori i istoričari književnosti,

Pisma čitalaca

01.04.2021 u 17:39

Kompleks zvani „Ivo Andrić”

Ovo pitanje nametnulo mi se posle dosta mukotrpnog napora u čitanju najnovije knjige g. Svetislava Basare, pod naslovom „Kontraendorfin”, ovenčane „Ninovom” nagradom za najbolji roman u 2020. godini. Naime, ne razumem zašto jedan poznati pisac (S. B.) uopšte ima tako neodoljivu potrebu da skoro suštinu ili koncentrat svog romana posveti jednom drugom, još poznatijem piscu (I. A.)? I to, po mom mišljenju, taj koncentrat svodi na beskrajni niz prostih, vulgarnih, pa i nepodnošljivih (da li i zlih?) komentara i opaski, koji se uglavnom bave isključivo ličnošću Ive Andrića? Da li zato što o delu našeg jedinog nobelovca nema i ne može da kaže (ni približno tako ružno) ništa? S kojim pravom g. Basara ovako govori i piše o Andriću, koga, da ironija bude veća, nije lično poznavao? Da li

Kultura

20.05.2020 u 14:20

Andrić očima Zapada

KNjIGA I POLEMIKE Ako bismo sudili po nezapamćenoj medijskoj pažnji koja je u poslednje vreme posvećena knjizi nemačkog publiciste Mihaela Martensa U požaru svetova: Ivo Andrić – jedan evropski život, onda bi gotovo sve što je do sada o njoj rečeno navodilo na zaključak da se radi o važnom događaju u srpskoj kulturi. U isto vreme, sam autor, koji se u televizijske i radijske razgovore o svojoj knjizi nekoliko puta uključivao iz Beča, saopštio nam je da je austrijski izdavač rasprodao i drugo izdanje i da je upravo zahvaljujući ovoj knjizi poraslo interesovanje za Andrića na nemačkom govornom području. Vesti su, dakle, toliko dobre da bolje ne mogu biti. Da budu, međutim, još bolje, potrudio se srpski izdavač, ističući na naslovnoj strani knjige da se radi o

Kultura

01.04.2020 u 12:30

Mihael Martens o Andrićevom životu

Upravo objavljena sveobuhvatna biografija Ive Andrića „U požaru svetova” Mihaela Martensa prati životni put našeg nobelovca i analizira evropsku istoriju 20. veka. Naslov knjige „U požaru svetova” parafraza je rečenice iz Andrićeve priče „Žena na kamenu” jer, prema rečima autora ove knjige, najbolje ilustruje Andrićev politički život: „Sagoreti bez ostatka, izgubiti se u opštem požaru svetova kao vatra u vatri”, naglašava izdavač „Laguna”. Na nekoliko stotina stranica Martens detaljno i na osnovu temeljnog poznavanja Andrićevog dela, prepiske, arhivske građe i korišćene literature, opisuje Andrićev život od rođenja u Bosni, preko sarajevskog atentata i diplomatske službe u Berlinu, pa do života u Beogradu pod okupacijom, kada piše dela koja će mu doneti svetsku slavu, a priklanjanje Andrića

Pisma čitalaca

04.03.2020 u 13:29

Slovo o magnetofonu Ive Andrića

U dodatku „Kultura umetnost nauka”, 25 januara 2020. godine objavljen je i članak „Andrić, skepsa i film”. Moram da kažem da po meni Andrić nije bio „starovremski čovek”, kako se misli i kako se pominje u ovom inače izvanrednom tekstu. On je samo bio drugačiji i sredina ga nije uvek dovoljno razumela. Na lep način je pomenut njegov „pozitivni konzervativizam”, kao i to da nije voleo sve blagodeti modernog života – publicitet, film, magnetofon... Pisao je kao Flober, koji je umeo tri dana da piše jednu rečenicu, i još kao mlad pisac, brinuo je da mu se ne menja tekst sa kojim bi najzad bio zadovoljan. Zato je razumljiv njegov otpor prema filmu, kada je reč o ekranizaciji književnog dela (što ne znači da nije voleo da ponekad pogleda neki dobar film). Kao skroman i ozbiljan čovek

Kultura

29.01.2020 u 11:07

Uručena „Velika nagrada Ivo Andrić”

Na svečanosti u Andrićevom institutu u Andrićgradu direktor ove ustanove Emir Kusturica, uručio je u ponedeljak „Veliku nagradu Ivo Andrić” za životno delo Dragoslavu Mihailoviću, i ruskoj književnici Guzelj Jahini, za roman „Deca Volge”, prenosi Tanjug. „Živimo u veoma turbulentnim vremenima, ponekad se čini da neumitno klizimo u prošlost i da velika istorija preti da se ponovi. Ta dešavanja ruše davno uspostavljene veze i istovremeno otvaraju potrebu da se one ponovo uspostavljaju. Treba nanovo graditi mostove, najpre mostove kulture. Andrićev roman „Na Drini ćuprija” završava se scenom rušenja mosta koji je postojao 400 godina. Danas, međutim, most na Drini ponovo stoji i služi ljudima. Verovatno je to sudbina svakog mosta, da bude rušen, kako bi nam zatim pružio priliku da ga

Komentari

09.01.2020 u 18:00

Andrić o politici i slobodnoj misli

Ivo Andrić je u „Znakovima pored puta” zapisao i ovu misao: „Veliki ljudi su dragocen probni kamen u našim opitima i nedoumicama. Ja se, na primer, često pitam šta bi rekao Vuk, i još češće što bismo rekli mi, današnji ljudi, da među nas iskrsne neki novi Vuk, onako mlad, samouk, borben i nasrtljiv, da stane da ruši i pretresa naše osnovne pojmove o „štilu i jeziku” i da nam otvara neke daleke i opasne vidike. Šta bismo rekli mi i šta bismo učinili.” A Vuk u predgovoru „Novom zavjetu” piše o nastanku reči koje stvara narod kada mu zatrebaju. Sam Vuk je u tom predgovoru naveo osamdeset i četiri reči „koje nije čuo u narodu nego ih je sam načinio.” On je te reči stvorio samo zahvaljujući izuzetnom poznavanju duha narodnog jezika. Svaki oblik vladavine ima svoje pismo,

Kultura

18.10.2019 u 11:20

„Na Drini ćuprija” u tumačenju Tihomira Stanića

„Na Drini ćuprija”, delo nobelovca Ive Andrića, u dramskom tumačenju glumca Tihomira Stanića biće večeras u 20 časova u prostoru Bel Etaž Opere i teatra Madlenianum. Ovaj tekst Tihomir Stanić poslednjih sedamnaest godina izvodi širom sveta, ali i u brojnim seoskim školama širom Srbije, Republike Srpske i Kosova. Glumac nam na emotivan i sugestivan način približava lik i delo našeg jedinog nobelovca, a zbog svoje neverovatne fizičke sličnosti s Ivom Andrićem, priprema i biografsku seriju o Andriću, koja bi se emitovala 2021. godine. Odlomke iz Andrićevog dela „Na Drini ćuprija” Stanić je birao i učio mesecima, u čemu mu je nesebično pomagala dr Ljiljana Mrkić Popović, lektor i profesor dikcije na Fakultetu dramskim umetnosti u Beogradu. „Ja sam to radio pet meseci, po pet sati. Ovo

Beograd

15.07.2019 u 11:00

Ljubavna šetnja prestoničkim ulicama

Ko su bili beogradski Romeo i Julija, u kojoj ljubavi Ive Andrića čaršija je „prepoznala” glavnu junakinju pripovetke „Jelena, žena koje nema”, kako je duhoviti Nušić uspeo da dobije dozvolu od supruge da juri žene, kako se pravio spisak terazijskih bludnica i pisala molba za život u vanbračnoj zajednici, ali i još neke zanimljive i istinite ljubavne priče čuli su učesnici „Ljubavne šetnje”. Još se nije smračilo, a kraj najstarije gradske fontane „Devojka s krčagom” šaputalo se o najstarijoj zapisanoj ljubavnoj romansi. Đorđe Zagla i Badža, mlada bula i supruga starijeg Turčina, voleli su se tajno početkom 19. stoleća i jedno drugom izjavljivali ljubav putem haremskog jezika. Karanfil, bosiok, nana, neven, pasulj, ali i jedan mudar pas bili su svedoci ove tajne ljubavi. Zagla bi, prema

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: andrić ivo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће