Срби играју руски рулет с короном

Истраживачем године у области биолошких наука у Аризони (САД) проглашен је др Јанко Николић Жугић, имунолог и геронтолог с Медицинског факултета Универзитета у Аризони и члан Института БИО-5, и то за рад о старењу, имунологији, тестирању и превенцији ковида 19. Овај врхунски стручњак дипломирао је и докторирао на Медицинском факултету Универзитета у Београду, од 1987. ради у Америци, а 2008. године се придружио Медицинском колеџу у Тусону као шеф Одељења за имунобиологију колеџа и кодиректор Центра за старење Универзитета у Аризони.

У разговору за „Политику” др Николић Жугић истиче да је признање које је добио најзначајније у области биомедицинских наука у Аризони и да му је драго што је одликован. „То је признање које је индивидуално, али су ту у великој мери заслужни и мој тим и лабораторија који су учествовали у истраживањима”, каже др Николић Жугић.

На чему сте конкретно радили?

Направили смо изузетно ефикасан и прецизан двокомпонентни тест на антитела за вирус корона. Тај тест смо користили код људи широм Аризоне, али он још није комерцијализован. Можемо да измеримо антитела на ковид 19, и то за 3.000 особа дневно. Кренули смо да истражујемо дуговечност имуности, па смо онда прешли на тестирање имуноодговора организма на инфекцију и вакцинацију против ковида 19 код старијих особа. Сада настављамо истраживања да видимо како имунитет људи реагује после друге, а како после треће, бустер, дозе и зашто код неких људи дође до оболевања упркос вакцинама. Истражује се и да ли нека популација треба чешће да добија цепиво од неке друге и колика ће бити дуготрајност имунитета на вакцине.

Да ли већ сада нешто знате о томе због чега старији људи с хроничним болестима, упркос вакцинацији, чешће оболе од короне?

У Србији је вероватно главни разлог за то што је старија популација углавном вакцинисана кинеском вакцином компаније „Синофарм”. То је тип вакцине коју старији није требало да добију. Не знам због чега је неко сматрао да тој популацији треба дати што блаже цепиво. Код њих је требало применити супротни принцип јер они имају смањену способност да реагују на вакцинацију, као и на примарну инфекцију. Њихов имунитет теже може да подстакне „мртва” вакцина попут кинеске, већ би било боље да су добијали „јаче” вакцине, на пример „Фајзерову” или „Модернину”. Ипак, треба рећи да је боље што су грађани примили и ту вакцину, него да уопште нису имунизовани. Помаже и штити свака вакцина, укључујући и „Синофармову”. Старији од 65 година који су добили две дозе кинеске вакцине, као трећу дозу би свакако требало да узму „Фајзерову” или „Модернину”.

Када је реч о вакцинама које су базиране на модерној информационој технологији, да ли већу ефикасност има „Фајзерова” или „Модернина”, која се сада примењује и у Србији?

Вакцина „Модерне” је по нашим испитивањима нешто јача, али да ли је дуготрајнија од „Фајзерове” још не знамо. По количини антитела коју прави, „Модернина” је за неких 25 одсто била боља од „Фајзерове”. Сада обављамо истраживања о броју људи који су након две дозе цепива „Фајзера” или две дозе „Модерне” ипак оболели. Треба знати да ниједан произвођач вакцина никад није рекао да његово цепиво 100 одсто штити од болести. Ти проценти су износили око 90 одсто. Битно је да спречавају појаву тешке болести и умирање у јако високом проценту, заправо 25 пута смањују вероватноћу тешке болести и смрти. Али битан је и претходни имунитет особе. Није исто да ли је особа била здрава или је била под имуносупресивном терапијом или има дефект имунитета, јер ће они бити слабије заштићени, и њима се саветује да бустер дозу добију што пре.

У Србији се четврта доза саветује тој групи пацијената, а ново правило је да се трећа доза даје после пет месеци, осим за оне који су примили кинеску вакцину, где је савет да бустер дозу приме након четири месеца. Хоћемо ли вакцине примати унедоглед или ће постати сезонске?

Ми немамо приступ подацима за вакцину „Синофарма” или за „спутњик”, а нисмо проучавали ни „Астра Зенекину” (није одобрена у Америци), ни вакцину компаније „Џонсон и Џонсон” и зато овај препоручени протокол имунизације не могу да коментаришем. Мислим да је разуман протокол примања вакцина после пет или шест месеци за „Фајзерову” или „Модернину”. Вероватно је најбоље да се планирају три дозе као основа вакцинације против ковида 19 од почетка. Трећа доза знатно повећава степен имунитета. Код природне инфекције имуност траје доста дуго, али само за онај сој вируса којим је особа била заражена. То значи да ако је неко прележао оригинални вухански сој ковида или алфа варијанту, од тог соја ће имати заштиту неколико година. Али ће зато имати мању заштиту у случају појаве делта или бразилског соја. Највероватније је да након треће дозе неће бити потребна бустер доза најмање 12 месеци, а можда и дуже.

Ипак, готово половина људи у Србији не жели да се вакцинише. Ви сматрате да они играју руски рулет с ковидом 19?

Није то случај само у Србији, у Аризони је слична ситуација. Барем две чињенице говоре да то јесте руски рулет. Прво, треба знати да су младе, релативно здраве особе оболевале од тешког облика ковида 19, а један проценат њих је и преминуо. Друго, ту су и дуготрајне последице ковида 19, продужени ковид, о чему се мало прича. Сада почињем рад на пројекту који је део Националне мреже за испитивање дуготрајног ковида, који финансира Национални институт за здравље и у којем ће учествовати 30 места. Људи због короне не могу неколико месеци да поврате чуло укуса и мириса или немају апетит. То се види, али знатан део њих има и неке последице које се не виде, као што је запаљење срчаног мишића. Људи губе кондицију, замарају се, не могу да се попну на спрат, неки морају да користе кисеоник сваки пут када изађу из куће. То је руски рулет о којем говоримо.

Да ли се продужени ковид јавља и код деце?

Да. Родитељи који неће да вакцинишу децу и плаше се из разлога који ни на који начин нису оправдани такође се играју и с дугорочним здрављем своје деце.

Наши лекари су приметили да последице могу да имају и они који су прележали блажи облик ковида 19. Неки након неколико месеци доживе инфаркт срца или шлог.

Апсолутно је тачно да се то догађа. Нису поштеђени од дуготрајног ковида или изненадних последица ни они који су имали лакши облик или су корону прележали без симптома.

Када ће пандемија уминути? Неки стручњаци СЗО дали су прогнозе да ће то бити на пролеће, а неки до краја 2022. године.

Има основа за таква предвиђања. Могуће је да ће се смирити на пролеће, а да ће моћи да се стави под пуну контролу до лета. То зависи од вируса и мутација, мада ми с научне стране мислимо да је вирус „одрадио” свој посао у погледу мутација и да је при самом врху онога што може да уради. Ту и тамо још може да нас изненади. Да смо се брже и боље вакцинисали, ни делта сој не би урадио ово што је урадио. Страшно је када имате ефикасно оружје, вакцину, а не користите је.

Али раније су људи примали вакцине без проблема и нико није страховао од њих. Шта се догодило па је створено тако велико неповерење?

Садашње вакцине су далеко сигурније од оних које смо некада добијали. Вакцина против великих богиња искоренила је ту смртоносну болест, а опет је била на граници прихватљивости по данашњим стандардима за цепива. У Србији су људи склони да верују теоријама завере на друштвеним мрежама, а заправо је истина да су велике паре зарадили они који су пласирали теорије о штетности вакцина. О томе се код нас не прича, али зато се помињу теорије завере о Билу Гејтсу. АНТРФИЛЕ

Физичка активност штити од Алцхајмерове болести

Будући да се бавите и геронтологијом, можете ли да нам откријете да ли је наука на прагу открића неког чудотворног лека којим ће моћи да се заустави старење и да људи буду здрави у позном добу?

Старење је комплексан процес. Све хроничне болести расту са старењем. Експериментални третмани имају интересантну особину – да продужавају дужину живота, а у исто време одлажу и смањују проценат и тежину хроничних болести. Ако успемо да нађемо начин да продужимо дужину живота, али и квалитет живота, онда ћемо пронаћи то златно руно, најважнији циљ. Ми покушавамо да истражимо како би се имуносистем могао подмладити. Ипак, нисмо још близу магичног еликсира.

Да ли је тачно да је за старију популацију заправо најважније кретање?

То је веома важно. На пример, за превенцију Алцхајмерове болести и неуродегенеративних обољења далеко је важније да се човек креће, ради вежбе и одржава своју физичку кондицију него да решава судоку или укрштене речи.