Сви путеви воде у Миријево

Миријево ће повезати с Макишем, спојити га сa Бежанијом, a њу приближити Бањици. Те три његове линије биће дуге око 65 километара, са по 23 станице на релацији Нови Београд – Звездара и Вождовац – Нови Београд, док ће између Чукарице и Звездаре бити 21. Коштаће око шест милијарди евра. За седам година први путници сешће у композиције „Сигурност” и за тридесетак минута стићи од Макиша до Миријева. Друга линија биће проходна 2030, а три године касније можда и трећа. Ово су подаци из личне карте београдског метроа за који ће камен темељац бити постављен 22. новембра у Макишком пољу, преко пута највећег водоизворишта престонице.

Тог дана, после вишедеценијског планирања и ломљења копља поводом трасе, типа метроа и финансирања, почеће припремни радови – насипање платоа за будући депо чија је градња планирана за новембар 2022.

Зелено светло за изградњу тог типа јавног превоза је План генералне регулације шинских система са елементима детаљне разраде за прву фазу прве линије метро-система, усвојен 8. новембра у Скупштини Београда. Прва фаза прве линије дуга је 16,6 километара и има 16 станица распоређених између Макиша и Карабурме.

На потписивању уговора за пројекат изградње инфраструктуре и насипање платоа за депо министар финансија Синиша Мали почетком месеца таксативно је навео амбициозно зацртане рокове. Циљни датуми за реализацију највећег и најскупљег националног пројекта према мишљењу главног београдског урбанисте Марка Стојчића нису нереални, већ супротно, под условом, каже, да свако ради свој посао како треба.

– То су реални рокови за озбиљне компаније, а такве ће и радити београдски метро – наглашава Стојчић.

Хоће ли му поверовати житељи главног града који станују на потезу од Вуковог споменика до Зоо-врта? Јер они су на својој кожи осетили шта значи када неупоредиво мање захтевни пројекти, попут реконструкције непуна четири километра саобраћајница, уместо шест месеци, трају више од две године.

Да за овакве пропусте, то јест неозбиљности у пројекту метроа, не би смело да буде места, у граду су уверени јер, истиче Стојчић, за његову градњу и опремање ангажовани су – најбољих од најбољих.

Грађевински део посла поверен је кинеској компанији „Пауер Чајна”. Кинези су, уверава Стојчић, најспособнији и граде најдуже метро-трасе. Опрему, сигнализацију и вагоне обезбедићемо од француског „Алстома”, компаније за коју градски урбаниста тврди да има најсавременију метро-опрему на свету. ---

Цео текст читајте у штампаном и дигиталном издању "Политике"