Шта доносе измене Закона о пољопривреди

Омогућавање авансног плаћања и убрзање одобравања подстицаја за ИПАРД кориснике, увођење софтверског решења е-аграр и успостављање система за контролу плаћања у пољопривреди и руралном развоју у складу са прописима Европске уније, неке су од кључних измена предвиђених изменама и допунама Закона о пољопривреди и руралном развоју које је усвојила Влада Србије.

Како је недавно саопштило Министарство пољопривреде, на овај начин биће омогућена исплата аванса као дозвољеног трошка и то до 50 процената јавне помоћи од одобрене вредност подстицаја за ИПАРД кориснике.

„Тиме ће се корисницима европских фондова за пољопривреду обезбедити знатан део финансијских средстава за реализацију планиране инвестиције, док ће авансно плаћање утицати на побољшање коришћења ЕУ финансијског доприноса и смањење ризика од повраћаја средстава Европској унији. Аванс подлеже банкарској гаранцији или еквивалентној гаранцији која одговара до 110 одсто одобреног авансног износа”, наводе из Министарства пољопривреде.

Наглашавају да је због потребе да се смањи време обраде захтева предложена обавезна документација приликом подношења захтева за ИПАРД подстицаје. Уколико захтев садржи формални недостатак који спречава поступање по њему он може бити допуњен у року који не може бити краћи од осам дана нити дужи од 20. Изменом прописа дефинише се и софтверско решење е-аграр и успоставља регистар пољопривредних газдинстава као јединствена, електронска и централизована евиденција. Уводе се само електронски поступци у вези са регистром пољопривредних газдинстава – поступак уписа у регистар, обнове регистрације, промене уписаних података и брисања из те евиденције.

Још једна од новина је и успостављање ИАЦС система за контролу плаћања у пољопривреди и руралном развоју, а Управа за аграрна плаћања је надлежна за његово успостављање. Такође, прецизиране су одредбе које се односе на ЛПИС (Систем за идентификацију земљишних парцела), као једне од компоненти ИАЦС, и то у смислу послова и овлашћења за доношење подзаконских аката.

Надлежни наглашавају да се увођењем елемената ИАЦС система за контролу плаћања у пољопривреди, Србија усклађује са прописима Европске уније. Ово је систем контроле који користе све државе чланице приликом спровођења заједничке пољопривредне политике. Обухвата контролу плаћања за све мере директних плаћања, као и агроеколошке климатске мере и мере органске производње.

Како је појашњено, наведени системи уводе се с одложеном применом: е-аграр од 1. јула 2022. године, ЛПИС од 1. јануара 2025. и ИАЦС од 1. јануара 2027.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић поводом предложених измена изјавио је да је циљ дигитализације да пољопривредници могу да подносе захтев електронски и прате цео процес, што ће убрзати обраду захтева и омогућити отвореност процеса. Он је нагласио да српска пољопривреда у овој години бележи добре резултате што се тиче извоза.

„Ове године ћемо сигурно премашити извоз од пет милијарди долара, што је нешто о чему смо могли да сањамо пре десет година када је био две милијарде. До сада смо имали два велика пројекта кроз ИПАРД, један за меру три и за меру седам, и кроз њих смо највише новца пласирали. Следе нам објаве, јер морамо брзо да обављамо процес”, навео је он и подсетио да се ИПАРД два завршава, а да од јуна наредне године улазимо у ИПАРД три и тако демантовао гласине да неће бити више позива за финансирање.