Косовско тржиште у интересу Србије

Министар трговине Слободан Милосављевић оценио је јуче да треба омогућити несметану трговину са Косовом и Метохијом, јер је у интересу Србије да тржиште у тој покрајини не препушта страним произвођачима. „Где год се тражи српски производ и где постоји шанса да се он пласира, он треба и да се продаје. Учинићу све да се раздвоје економске од политичких тема када је Косово у питању“, рекао је министар Милосављевић у интервјуу агенцији Танјуг.

Према његовим речима, када је реч о државној политици никакве дилеме нема: Србија неће признати независност Косова и неће учинити ништа што би нарушило државну политику дефинисану скупштинским резолуцијама.

Међутим, када је у питању економија, нагласио је министар, она прати своју логику и свој интерес. „Помоћи ћемо сваком ко жели да купи било шта из Србије, под било којом марком. Ако партнер са Косова хоће да купује робу из Србије под неким брендом, а домаћа фабрика хоће то да произведе и то се уклапа у њихове калкулације цена, помоћи ћемо му у томе и имаће подршку државе“, рекао је Милосављевић.

Он је навео да је прихватљива и промена бренда, имена, амбалаже одређене робе, ако је то у интересу српских компанија и економије и ако је, због политичких разлога, потребно за успешну трговину.

На питање, каква ће бити „судбина“ робе која долази са Косова а има обележја косовске државности, министар је одговорио да ће решавање тог проблема бити више „принципијелно, него економско питање“. „Ако је та роба конкурентна и тражи је потрошач у Србији, логично је да држава Србија треба да омогући да се та роба стави на располагање потрошачу у Србији. Питање обележја и амбалаже је нешто што ће решити интерес произвођача. Ако тај произвођач има купца у Србији, он ће због економског интереса сам променити спорну амбалажу“, објаснио је он.

Србија, према његовим речима, не треба да препушта тржиште у тој покрајини страним произвођачима, тим пре што је то и у интересу Косова. „Косово не може да нађе повољније енергенте у односу на понуду Србије, поготово кад заживи енергетски споразум. Такође, ту су и вода, и месо, и жито, и шећер, који неће нигде моћи да се купе јефтиније, јер та роба не трпи високе цене транспорта“, додао је Милосављевић.

Осим јачања трговинских активности у региону, према земљама чланицама ЦЕФТА споразума (споразум о слободној трговини у југоисточној Европи) и Руској Федерацији, министар је најавио и активирање економске дипломатије и јачање економских веза са земљама северне Африке, јужне и централне Америке, али и са заливским земљама (Кувајтом, Уједињеним Арапским Емиратима...).

Грађевинарство, изградња саобраћајница, одбрамбена индустрија, „ноw хоw“ у производњи хране само су неки од сектора и делатности који су тражени на тим тржиштима.

Неизоставно ту је и српска аутомобилска индустрија, која већ сада добија „ветар у крила“ доласком „Фијата“ и која може да настави испоруке аутомобила својим некадашњим традиционалним пословним партнерима – Мароку, Египту, Либији...

Осим великих послова, пре свега у јачању спољнотрговинске активности Србије, министар је најавио и активну законодавну активност и усвајање закона битних за обезбеђивање стабилности тржишта и фер тржишне утакмице. „Већ идуће недеље ми ћемо три закона која су већ завршена пустити у процедуру и надамо се да ће на првом следећем скупштинском заседању бити спремна за усвајање. То су закон о општој безбедности производа, измене и допуне закона о заштити потрошача, и закон о електронској трговини“, истакао је Милосављевић.

Он је додао да је то министарство припремило Стратегију развоја трговине, која ће у наредне две недеље бити представљена јавности, после чега ће уследити и јавна расправа, а очекује да би већ у првој половини септембра могла бити усвојена на Влади. „Одмах после усвајања Стратегије следи усвајање закона о трговини“, рекао је Милосављевић и додао да ће до краја године у овај сет закона свакако бити уврштене и измене и допуне Закона о заштити конкуренције.

Према његовим речима, тај закон мораће да претрпи озбиљне промене, а да ли ће се ићи на доношење новог закона или само на измене постојећег, зависиће и од пројекта Европске агенције за реконструкцију о конкурентности у Србији, чији ће резултати свакако бити уграђени у нови закон.

Министар је најавио да ће Комисија за заштиту конкуренције добити далеко шира овлашћења, али и могућност примене директних санкција према сваком ко се буде монополски понашао на тржишту. То се, каже, не односи само „на трговинске ланце, и не само на једну компанију“, како се то поједностављено гледа, већ на све произвођаче робе и услуга, па чак и на јавна предузећа.

Он је нагласио да ће један од видова борбе против монопола у трговини бити и довођење јаких трговачких ланаца из других земаља, чиме ће се обезбедити већа конкуренција, боља снабдевеност тржишта, ниже цене и веће задовољство потрошача.

Као главне приоритете министарства, Милосављевић је навео јачање сектора услуга, реформисање тржишне инспекције али и редефинисање система Робних резерви.

Министар сматра погрешним што је сектор услуга „дифузно“ распоређен у више министарстава, уместо да је обједињен у Министарству трговине.

Због тога су неке услуге у области трговине некретнинама, у физичко-техничком обезбеђивању, адвокатске, финансијске и брокерске услуге „расуте” по различитим министарствима, и то само зато што једним својим делокругом рада спадају под ингеренције одређеног министарства.

Међутим, обављање свих тих послова нигде није комплетно регулисано, па ће једна од иницијатива министра бити да се законски то што пре уреди. Он је као један од лошијих навео примера агенције за некретнине које узимају провизију, а при том не нуде никакве гаранције да, рецимо, стан није претходно отуђен, не зна се да ли је укњижен, да ли су плаћени порези, комунални рачуни...

Што се тиче реформисања инспекцијских служби, министар сматра да пре свега треба регулисати проблем који се појављује у пракси, а тиче се уочене „спреге“ инспекције и трговаца.

Често се дешава, наводи он, да инспектори одузимају робу, а затим се та роба нађе у трговинским радњама које држе њихови сродници или пријатељи. „Преко полиције ћемо све то контролисати па ће они морати да бирају да ли ће гасити то предузеће или ће прекинути радни стаж у министарству“, категоричан је министар.

Он није хтео да износи било какве статистичке процене када су у питању пројекције инфлаторних очекивања, али је дао прогнозу кретања извоза и спољнотрговинске размене: „Очекујемо да ове године укупни ниво пољопривредне производње буде до 10 одсто већи него претходне године, раст обима спољнотрговинске размене између 30 и 35 одсто и повећање извоза за око 35 до 38 процената“, подвукао је министар.