Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГРАДОНАЧЕЛНИК О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Зелени град још у плановима

За екологију у 2020. години издвојено око милијарду динара, највеће узданице метро и бициклистичке стазе. ‒ Много очекивања од Плана квалитета ваздуха
Опасно спаљивање секундарних сировина (Фото:графије „Иницијативе за здраву и безбедну Чукаричку падину”)

Београд се одавно сврстава у светске престонице с најзагађенијим ваздухом. Истовремено, бројна грађанска удружења непрестано указују на систематско уништавање животне средине, прљање река и потока, затрпавање отпадом ретких преосталих градских зелених оаза и неконтролисано спаљивање секундарних сировина. Упркос бројним поднетим кривичним пријавама, осим ретких изузетака, практично нико није означен као кривац за конкретне еколошке инциденте. Па ипак, у својој најновијој изјави, градоначелник Зоран Радојичић тврди да град „озбиљно и одговорно приступа решавању еколошких питања и побољшању квалитета живота грађана у овој области”.

У прилог својој тези, Радојичић наводи да су за заштиту животне средине из буџета издвојена знатна средства, много већа него далеке 2013. године.

– Опредељена средства за 2013. годину била су нешто виша од 370 милиона динара, док је у 2020. години било опредељено близу милијарду и 50 милиона динара. Ова средства опредељена су за пројекте, програме и активности у области заштите животне средине и осигуравају одрживост целог система заштите животне средине у Београду ‒ рекао је градоначелник, а пренео Беоинфо.

Градоначелник се слаже да је право грађана на здраву животну средину приоритет градских власти које преко Секретаријата за заштиту животне средине спроводе бројне активности у циљу њеног унапређења, кроз планирање и доношење стратешких докумената и акционих планова.

Градоначелник окружен „здравим” зеленилом (Фото: Беоинфо)

А које су то активности и који су то стратешки документи?

Пре свега, то су Програм заштите животне средине, План квалитета ваздуха, Појединачни програми за праћење стања квалитета чинилаца животне средине, као што су ваздух, вода, бука, земљиште и радиоактивност.

– Свакако не смемо заборавити и закључен Уговор о јавно-приватном партнерству у пружању услуге третмана и одлагања комуналног отпада, изградњу сепаратних система за прихватање и пречишћавање комуналних отпадних вода у заштићеном природном добру „Авала”, чиме је заштићено седам извора на Авали. Данас Београд има и више од 50 заштићених природних добара, попут Бајфордове шуме, Великог ратног острва, Авале, Космаја, Миљаковачке шуме, Липовичке шуме, Кошутњака, Топчидерског парка и Звездарске шуме. Желимо да Београд буде један од најлепших зелених градова у Европи. Зато смо и израдили Акциони план за одрживе изворе енергије и климу (СЕЦАП), Акциони план за зелени град (ГЦАП) и Студију очувања природних шумских екосистема и њихове рестаурације у приобаљу Саве и Дунава ‒ изјавио је Радојичић.

Када је реч о квалитету ваздуха, по чему се наш град сврстава у најзагађеније метрополе на земаљској кугли, градоначелник сматра да је велики напредак направљен на пољу стратешког планирања побољшања квалитета ваздуха за наредних 10 година, те да је набавком нових мерних станица омогућено проширење локалне мреже мониторинга квалитета ваздуха с решењима за предикцију загађења.

– У циљу унапређења квалитета ваздуха и животне средине у Београду, а имајући у виду чињеницу да у урбаној зони града постоји велики број котларница које раде неефикасно, користећи еколошки неповољна горива, град је преко ресорног секретаријата 2012. године започео реализацију Програма гашења котларница. У претходном периоду одрађено је гашење котларница и прикључење на дистрибутивни систем природног гаса или на систем даљинског грејања у скоро 20 основних и средњих школа и неколико вртића ‒ рекао је Радојичић.

Није, наравно, градоначелник пропустио да дода како је доста урађено и на такозваном унапређењу мобилности у граду ‒ а ту се пре свега мисли на изградњу метроа, али и повећање броја бициклистичких стаза. Ипак, можемо да се сложимо да су оба пројекта и даље део неке будућности јер метро нећемо још дуго добити, а бициклистичке стазе и нису баш прекриле Београд као што је неко можда очекивао.

Набројао је још сијасет „пројеката” који ће једног дана наш град учинити здравијим ‒ између осталог и набавку електробуса и аутобуса на гас. Ипак, док све то не буде реализовано, ми ћемо се и даље гушити нездравим ваздухом и шетати се поред дивљих депонија и загађених река, језера и потока. Дугорочни планови за решавање ових проблема су добродошли, али због здравља народа потребно је деловати одмах.

Отров из шуме

Један од проблема који годинама мучи становнике Чукаричке падине, али и не само њих, јесте илегално спаљивање секундарних сировина у оближњој шумици. Један од активиста „Иницијативе за здраву и безбедну Чукаричку падину” прошле седмице снимио је екипу која је обављала овај прљав посао. Прописи предвиђају да би, када уоче неког ко овако загађује ваздух, грађани требало да алармирају комуналну милицију, позивањем Беоком сервиса на бројеве 0800/110011 или 011/3090007. Уз то, грађани могу да се жале и ватрогасној служби, односно Управи за ванредне ситуације у Београду, али и Секретаријату за инспекцијске послове.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The Nomad
Sve je to super, ali - kada planirate da zabranite grejanje na jalovinu?
D. Lukić, dipl. inž. saobraćaja
Umesto da se fotografiše okružen »zdravim« zelenilom, gradonačelnik Beograda je trebao da dođe do Ljubljane i da na licu mesta proveri, kako je Ljubljani »uspelo« da ponese titulu »Zelena prestonica Evrope« za 2016., kao i kako je to sada ponovila titulom »Najbolja zelena destinacija Evrope« za 2022., a video bi i da preko 30%, tačnije 70 autobusa gradskog saobraćaja koristi metan. Inače, sve to je rezultat rada Zorana Jankovića, koji kao gradonačelnik »vlada« Ljubljanom od 2006.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.