Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

Замарање после ковида 19 утиче на рад срца

Чак 70 одсто људи врати се на посао, 30 одсто има продужене симптоме до шест месеци, а рачуна се да се од 10 до 15 одсто оболелих никада неће вратити на старо радно место
(Pixabay)

У акутној фази ковида 19, као и код сваке инфекције, јављају се малаксалост, замарање, болови у мишићима, осећај смањене енергије и животне снаге. Већина тих симптома везана је за повишену температуру и циркулацију вируса у организму. Ти симптоми нису специфични само за ковид, због чега се у зимском периоду могу поставити погрешне сумње на корону, а разлог могу да буду сезонски респираторни вируси, који нису нестали.

Како истиче др Наташа Ристић, кардиолог, акутна инфекција ковидом траје од две до четири недеље. Код благе клиничке слике (која подразумева да особа има повишену температуру до 37,5 степени, цурење из носа, промену чула укуса и мириса, болове у зглобовима и мишићима) симптоми трају обично две недеље, а код теже клиничке слике с упалом плућа и додатним компликацијама људи се лече од четири до шест недеља.

Замарање настаје услед циркулисања вируса у организму, реакције имуносистема, као и упалних процеса и пролазних промена метаболизма. Организам једноставно троши енергију на борбу с вирусом, па се мањак енергије осећа као малаксалост и замарање.

– Замарање се не осећа док особа мирује. У првој акутној фази до 14 дана обично је поспаност главни симптом. Пацијенти који су прележали корону најбоље умеју да опишу то стање као да их „нешто вуче у кревет”, да могу да заспе у тренутку, да им је концентрација снижена, да осећају главобољу.

Др Наташа Ристић (Фото: лична архива)

У реконвалесцентној фази (фази опоравка), од друге до четврте недеље, тегобе су изразито замарање на мали напор, чак и када је реч о обављању дневних активности (одлазак до тоалета, лична хигијена, оброк) – истиче др Ристић.

Готово две трећине особа које су боловале од короне описују изражен кратак дах на мали напор, једва се попну на први спрат, морају да стану и одморе се, убрзано и плитко дишу. Некада описују и оштро пробадање у грудима, али оно није искључиво везано за напор. Кратак дах и глад за ваздухом обично су праћени осећајем лупања или убрзаног рада срца. Пошто већина особа сада има апликације на мобилном телефону за мерење пулса, они пријављују да се пулс у малом напору (на пример када иду до продавнице) креће од 110 до 120 откуцаја у минути.

– Студије које су рађене у Европи, Великој Британији и Америци не показују слагање у резултатима колико све то може да траје. Томе сигурно доприноси и разнолика група пацијената који су обухваћени праћењем (узраст, пол, придружене болести). Трећина особа које су прележале корону опорави се потпуно до краја првог месеца, а трећина до трећег месеца. У највећем броју случајева замор, кратак дах, притисак у грудима, поремећај памћења и концентрације, као и главобоља и осцилације притиска остају као симптоми до шест месеци, углавном код жена средње животне доби. Такав синдром је одраније познат као синдром хроничног умора (фибромиалгија).

Уколико се одржава изражено замарање, кратак дах, лупање или неправилан рад срца (као да срце стане па јако затрепери), тада се треба јавити кардиологу. Кардиолог ће након прегледа одредити шта је потребно од даље дијагностике и терапије – наводи др Ристић.

Наша саговорница каже да је основно да се код пацијента процени функција и снага срчаног мишића, као и знакови упале.

– Ултразвуком срца можемо открити развој срчане слабости услед запаљења срчаног мишића. Срчана слабост се одређује проценом такозване ејекционе фракције (нормална ЕФ је од 50 до 60 одсто). Пацијенти често долазе лекару кардиологу преплашени, с реченицом: „Моје срце ради само 60 одсто.” То је у ствари нормална вредност јер срце не испумпа сву крв приликом контракције. Ултразвуком срца меримо његове димензије, па видимо да понекад долази до пролазног увећања срца услед миокардитиса. Тада срце ради тромо и изгледа као да је без снаге и тонуса. Срећом, већина се уз терапију потпуно опорави – каже др Ристић.

Тежи пацијенти долазе на ултразвук срца по препоруци лекара из отпусне листе или од надлежног доктора. Пацијенти који су имали блажу клиничку слику долазе сами, најчешће другог месеца, кад се врате на посао и мисле да су све тегобе прошле. Тада израженије осећају замор и лупање срца. Зашто је тако?

– Углавном се пребрзо враћају на посао непотпуно опорављени. Тада је за њих свакодневни напор још увек превелик и провоцира тегобе. Терапија се индивидуално прилагођава пацијенту и његовим симптомима. Главни лек је одмор и опоравак имуносистема, уз довољно сна, разноврсне исхране пуне витамина. Препоручљива је рехабилитација, вежбе дисања, као и постепено увођење физичке активности. Не треба претеривати с витаминима и суплементима јер се дешавало не тако ретко да пацијенти дођу предозирани разним природним средствима која побољшавају имунитет. Остала кардиолошка терапија је симптоматска, а ту је и лек који ће смањити лупање срца и поремећај ритма. Уколико се утврди миокардитис или перикардитис, тада се преписује терапија по протоколима лечења уз врло честа праћења ултразвуком срца, холтером ЕКГ-а, а понекад је потребна и хоспитализација. То је ретко и углавном се не догађа код особа које немају придружену болест типа дијабетес, хипертензију, претходни инфаркт – истиче др Ристић.

Лекови који се уводе у терапију у периоду након прележаног ковида не узимају се доживотно, већ се обично дају два до три месеца, до потпуног опоравка и престанка симптома.

– Већина људи се у потпуности опорави у периоду од три до шест месеци. Чак 70 одсто људи у потпуности се врати радним обавезама у прва два месеца, док 30 одсто има продужене симптоме до шест месеци, а 10–15 одсто се не врати на старо радно место – закључила је др Ристић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.