Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сећање на митрополита Амфилохија

Митрополит Амфилохије (Фото ЕPA-EFE/Andrej Cukic)

Минула је година, а и „недеља митрополита Амфилохија” у СПЦ и православном роду, молитвено пропраћена, који се родио на Божић 7. јануара 1938. године, као Ристо Радовић у Доњој Морачи од оца Ћира и мајке Милеве. По завршеној школи у манастиру Морача, у Београду је наставио Богословију Светог Саве, а на Богословском факултету дипломирао је 1962. године, студирајући упоредо и класичне језике на Филозофском факултету.

Затим Ристо (имењак Христов) одлази у Рим као постдипломац, а након тога у Берн, где је магистрирао 1965. Потом Ристо, који је „пре рођења”, како је говорио, у својој родитељки био на поклоњењу Св. Василију Острошком, одлази са Запада у Грчку, настављача славне Византије (330–1453), где проводи око седам година. Тамо, као духовно чедо Св. Јустина Ћелијског и оца Пајсија са Свете Горе, престаје да буде Ристо, који умире и рађа се као монах Амфилохије. Сав погружен у светоотачкој премудрости Христовој у Атини је докторирао на Св. Григорију Палами, савременику српског цара Душана Силног.

Архимандрит Амфилохије је потом отишао у Париз, где је на Духовној академији Светог Сергија држао предавања, а затим је дошао и на Богословски факултет у Београду. Године 1985. Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је за епископа банатског, да би ка 1990. поставио за митрополита црногорско-приморског. Митрополит је на том владичанском трону и преминуо 30. октобра 2021, уочи празника Св. апостола Луке и Светог Петра Цетињског.

За три деценије огњене ревности у Духу светом, митрополит Амфилохије, уз помоћ Божију и Свих светих, обновио је с народом и свештенством више од 600 богомоља, исто толико рукоположио и замонашио свештених лица. Амфилохије је отворио и Богословију Светог Петра на Цетињу, затим Радио „Светигора” и часопис с истим именом, који издао на хиљаде књига с духовно-филозофском тематиком, међу којима су и његова дела. Ове књиге су биле за народ који је споља и изнутра осам деценија духовно раслабљиван и расрбљиван у „Брозомори”. Споља невернима, а изнутра маловернима, али кроз та два ступа пробијала се Црква Христова.

Није ли нас у том смеру Запад „давио” санкцијама и „целивао” НАТО бомбама. Проф. др Смиља Аврамов говорила је и писала да су још 1976. најмоћнија три владара „тајно” договорила да Православну цркву, „која је хегемон”, и Русију нападају. Дешавања у Украјини и Црној Гори то најбоље потврђују.

Неуморном митрополиту Амфилохију у госте су долазили патријарси целе Васељене из Јерусалима, Цариграда, Москве и бројни други, као најелитнијем духовном ауторитету православља. Св. Николај је у Богомољачком покрету имао око 100.000 верника, а митрополит Амфилохије у молитвеним литијама по 200.000 душа, лечећи „бого и братомржњу” Христовом љубављу, „богољубљем и братољубљем”, бранећи од безбожних светиње које славе Божије име. Тиме чувајући кроз њих и сами себе.

Протојереј-ставрофор др​ Александар Средојевић,
Београд

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jelena Tomic
Divno!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.