Сећање на митрополита Амфилохија

Минула је година, а и „недеља митрополита Амфилохија” у СПЦ и православном роду, молитвено пропраћена, који се родио на Божић 7. јануара 1938. године, као Ристо Радовић у Доњој Морачи од оца Ћира и мајке Милеве. По завршеној школи у манастиру Морача, у Београду је наставио Богословију Светог Саве, а на Богословском факултету дипломирао је 1962. године, студирајући упоредо и класичне језике на Филозофском факултету.

Затим Ристо (имењак Христов) одлази у Рим као постдипломац, а након тога у Берн, где је магистрирао 1965. Потом Ристо, који је „пре рођења”, како је говорио, у својој родитељки био на поклоњењу Св. Василију Острошком, одлази са Запада у Грчку, настављача славне Византије (330–1453), где проводи око седам година. Тамо, као духовно чедо Св. Јустина Ћелијског и оца Пајсија са Свете Горе, престаје да буде Ристо, који умире и рађа се као монах Амфилохије. Сав погружен у светоотачкој премудрости Христовој у Атини је докторирао на Св. Григорију Палами, савременику српског цара Душана Силног.

Архимандрит Амфилохије је потом отишао у Париз, где је на Духовној академији Светог Сергија држао предавања, а затим је дошао и на Богословски факултет у Београду. Године 1985. Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је за епископа банатског, да би ка 1990. поставио за митрополита црногорско-приморског. Митрополит је на том владичанском трону и преминуо 30. октобра 2021, уочи празника Св. апостола Луке и Светог Петра Цетињског.

За три деценије огњене ревности у Духу светом, митрополит Амфилохије, уз помоћ Божију и Свих светих, обновио је с народом и свештенством више од 600 богомоља, исто толико рукоположио и замонашио свештених лица. Амфилохије је отворио и Богословију Светог Петра на Цетињу, затим Радио „Светигора” и часопис с истим именом, који издао на хиљаде књига с духовно-филозофском тематиком, међу којима су и његова дела. Ове књиге су биле за народ који је споља и изнутра осам деценија духовно раслабљиван и расрбљиван у „Брозомори”. Споља невернима, а изнутра маловернима, али кроз та два ступа пробијала се Црква Христова.

Није ли нас у том смеру Запад „давио” санкцијама и „целивао” НАТО бомбама. Проф. др Смиља Аврамов говорила је и писала да су још 1976. најмоћнија три владара „тајно” договорила да Православну цркву, „која је хегемон”, и Русију нападају. Дешавања у Украјини и Црној Гори то најбоље потврђују.

Неуморном митрополиту Амфилохију у госте су долазили патријарси целе Васељене из Јерусалима, Цариграда, Москве и бројни други, као најелитнијем духовном ауторитету православља. Св. Николај је у Богомољачком покрету имао око 100.000 верника, а митрополит Амфилохије у молитвеним литијама по 200.000 душа, лечећи „бого и братомржњу” Христовом љубављу, „богољубљем и братољубљем”, бранећи од безбожних светиње које славе Божије име. Тиме чувајући кроз њих и сами себе.

Протојереј-ставрофор др​ Александар Средојевић,
Београд