Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК, 13. 11. 2021.

​Трансформација медицине је већ почела

Рибонуклеинска киселина (мРНК) већ мења начин лечења већине болести – од грипа до канцера. Тренутно је шест вакцина против канцера у другој фази клиничке провере
Вакцина на бази мРНК показала колико је ефикасна (Илустрација: лична архива)

Тешко је сетити се било које природне катастрофе која је направила толико поремећаја и непрекидних губитака живота људи колико актуелна пандемија ковидa 19. Средином 2020. године појавиле су се, на сву срећу, експерименталне вакцине које су после вишемесечних тестирања показале добру ефикасност и спасиле на стотине хиљада живота. Међу њима је била једна вакцина потпуно неочекиваног састава, на бази гласничке или информатичке рибонуклеинске киселине (мРНК) о којој се раније мало говорило, осим у релативно уском кругу стручњака. Она је, у ствари, дериват ДНК и из гена преноси одређене рецепте протеина до рибозома тј. до машинерије у протоплазми ћелија, где се по добијеном рецепту одмах производи потребан протеин. Упадљива ефикасност вакцина на бази мРНК и технологија којом се праве већ неко време говоре стручњацима да се ускоро може догодити нешто велико, што се одавно наслућује. То је могућност брзог и лаког синтетизовања мРНК ван тела, у лабораторијaма, а уз то и њено кодирањe за жељени протеин. То значи да би после убризгавања кодираног мРНК, у мишић рамена, до телесних ћелија стигао код, тј. рецепт на основу кога се одмах производи тражени протеин, што је пре само 10-15 година било незамисливо. Данас је скоро сигурно да ће се за многе тешке болести појавити лекови на бази мРНК у различитим формама. Већ увелико примењиване инјекције индустријски произведених антитела, како би се у организму надокнадио недостатак имунитета, биће прошлост јер је на располагању синтетички мРНК којим се у тело може унети код, тј. рецепт за антитела, да би се онда произвела у ћелијама чиме се решава проблем недовољног имунитета.

Учење од непријатеља

Вируси су наши непријатељи, али су нас научили неким стварима. Инфицирајући нас, вируси као хемијско сврдло брзо пробијају заштитне омотаче ћелија у којима одмах преузимају механизме за умножавање и за производњу протеина које користе за своје потребе. То је ђаволски ефикасна стратегија којом вируси постају толико бројни да брзо нападају имуносистем, паралишу га и чине тело беспомоћним. Ако вируси могу натерати и научити рибозоме које ће протеине производити, зашто и ми не бисмо научили наше ћелије да производе довољно протеина какви су нам потребни зарад појачане одбране од инфекција, питали су се вирусолози и биохемичари. И научили су, испоставило се! У том смислу урађено је током протеклих деценија много експеримената, што је кулминирало брзом производњом синтетичког мРНК, кодираног за жељени протеин. Пандемија је постала поље за проверу многих технолошких иновација, од којих је вакцина на бази мРНК на спектакуларан начин показала колико је ефикасна и колико је јефтина. По свој прилици, њена појава је почетак трансформације лечења највећег броја болести од којих превентивом нисмо заштићени. Кад се ћелије у телу уз помоћ мРНК науче да саме производе протеине који им недостају, најчешће због болести, онда се отварају врата за лечење скоро свега, почевши од бактеријских инфекција па до аутоимунских болести, генетичких поремећаја и канцера. То је револуција у медицинском смислу, додуше на самом почетку, иако обећавајући резултати већ долазе. Произведени протеини имају разне сврхе, али кад је инфекција у питању, суштина је у препознавању страних протеина који припадају уљезу у телу. Њихово блокирање је крај инфекције. Још много пре избијања пандемије ковида 19 знало се да синтетичке вакцине на бази мРНК могу бити произведене у разне сврхе, али нико и никада није рачунао на појаву смртоносног ковида 19.

Ове године је већ постало јасно да ће се за многе тешке болести брзо појавити лекови на бази мРНК. Један од примера су индустријски произведена антитела за надокнаду мањка имунитета, која се користе у третману широког опсега болести – од инфективних до мигрене. Лечење антителима јесте ефикасно, али му је лоша страна компликована производња лека за коју је потребно много времена. Осим тога, регуларне инјекције су неизбежне и трају дуго, а поврх свега, цена лека је висока. Пример је смртоносни поремећај бубрега познат као хемолитички уремични синдром (ХУС) који се лечи екулизумабом (eculizumab), али кошта годишње око 350.000 долара, што је знак да није за ширу употребу. Све то биће можда заборављено јер синтетички мРНК омогућава производњу антитела тамо где се и користе – у телу човека. Није велико изненађење што је због јасне демонстрације моћи и ефикасности вакцине против ковида 19 новац инвеститора одједном почео да се усмерава и слива према другим апликацијама мРНК које ће бити кључне за терапијске потребе јер не постоји протеин који се не може кодирати.

Није претеривање рећи да ће примењивање синтетичког и на протеине кодираног мРНК променити много тога у медицини и да ће се о лечењу скоро свих болести писати нове књиге.

Решење за канцер се још тражи

Канцер није редак, тако да од оних које често срећемо, сваки трећи има, статистички гледано, реалне изгледе да у неком делу свог живота буде жртва једне од много врста канцера.

Једно од питања на које се много година тражи одговор свима је познато: Како победити канцер? Одговор је прост и здраворазумски: треба спречити његов настанак у телу, а ако то није могуће, треба пронаћи лек против њега. Досад се показало да је то тешко, али срећом изузетака је све више. Општа идеја о вакцини против канцера своди се на стимулисање имуносистема оболелог и на идентификовање циљева уништења, тј. протеина мутаната у ћелијама канцера, при чему би нормалне ћелије са својим протеинима биле остављене на миру. Антитела произведена на бази кода мРНК лепе се за протеине мутанте на површини канцерских ћелија и обележавају их, што имуносистем види и циљеве напада свом снагом. Ономе ко је кандидат за терапију, генетички се анализира ткиво канцера да би се идентификовали протеини мутанти. Предност мРНК је што се вакцина против канцера може направити брзо и релативно јефтино, недуго после идентификације протеина мутаната, што је, иначе, прилично тешко. Поред тога, имуносистем често не напада протеине канцера зато што су врло слични протеинима у здравим ткивима. У суштини, много је теже успешно напасти канцер него било коју инфективну болест. Срећом, тврде експерти, рад на том проблему показује напредак и улива наду.

Тренутно je шест вакцина против канцера у другој фази клиничке провере и за сваку од њих постоје добри изгледи за добијање употребне дозволе. Четири од њих су персонализоване, што би значило да су за одређене болеснике, док су преостале две за општу употребу.

Иако нема сумње да вакцине против канцера на бази мРНК обећавају, има пуно разлога за бригу. Тестови на токсичност ових шест вакцина биће апсолутно „есенцијални”, кажу истраживачи. Након експеримената на животињама, укључујући примате, све индикације су у смислу задивљујућих потенцијала. Уколико истраживачи нађу решења за неколико великих „ако”, моћи ће се применити тактика коју против нас користе вируси, а то је преузимање механизама за умножавање од канцерских ћелија, а потим прекидање комуникација канцерских гена с машинеријом за продукцију протеина.

Levius dicere...

професор Медицинског факултета у Београду у пензији

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Veljko Vuk
Nema garancije da mRNA nece uci u bilo koju celiju(Srce,Bubreg) i na njenoj povrsini ispoljiti kodirani antigen.Sopstvene celije ce onda biti napadane od strane antitela koje nastaju.Autoimnue bolesti su posledica.Protiv kacencera se rizik uzme u opzir.Protiv virusa koji preko 95% manje pogaja od influenze-ne.Ko ce kontrolisati ovu tehnologiju kojom mozemo zagaditi vodu,namirnice.Kodirati celije tela i tako ciljano napadati ljude na nekoj teritoriji.Fajzer nece vecno sam da je kontrolise,zar ne?
mira
Igrati se sa sintetikom i genetikom pokazalo se lose kod biljaka i sve je stalo. Zasto se ne pise o lekaru koji je uspesno lecio kancer radio talasima. Zasto je on naglo umro?
дан
Господине, било је толико епидемија у историји које су сатирале народ. Да поменемо Шпанску грозницу, око 50 милиона су само процене, а било је пре само 100 година. Да не помињем епидемије од Јустинијанове куге, која је девастирала Византију, до Бурбонске куге која је девастирала целу Европу па и тадашњу Србију (бежање цара Душанља на Хилендар). Да поменемо и касније епидемије и куге и колере, туберкулозу, тифус и дечијих болести.
Zoran
Ove vakcine imaju smesnu efikasnoost. I to niej najgore sa njima.
Баба
Врло вредан чланак. Хвала!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.