Инфлација достигла 6,6 одсто

Ко би помислио пре само неколико месеци да ће инфлација „узлетети” на чак 6,6 одсто годишње колико износи званични податак за октобар. Почетком ове године она је „клацкала” на 1,1 и 1,2 одсто мерено у односу на исти период лане. Експлозија цена настала је у лето и то баш оних производа који становништво највише погађају, а то је храна.

Истовремено са податком о инфлацији статистика је изнела и податке о поскупљењу хране и то за септембар. Цене производа пољопривреде и рибарства у том месецу, у односу на исти прошлогодишњи, повећане су за чак 41,4 одсто. Посматрано по главним групама производа, највише су поскупели кромпир 89 одсто, индустријско биље 55,4 и жита 43,1. Ако се посматра само раст цена ових производа у овој години, он износи 18,5 одсто у просеку. У периоду јануар–септембар 2021. у односу на исти период 2020, највише су повећане цене воћа 55,7 одсто, индустријског биља 46,1, жита 26 и поврћа 14,5 процената.

Тим поводом из Народне банке Србије (НБС) је саопштено да је три четвртине међугодишње инфлације одређено факторима на које они на могу да утичу, а то су цене хране и енергената.

„Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у октобру ове године на месечном нивоу износила 0,9 одсто, односно 6,6 у односу на исти месец претходне године. При томе, три четвртине међугодишње инфлације у октобру било је опредељено факторима на које монетарна политика не може да утиче – ценама хране и енергената. Посматрано у периоду јануар–октобар, просечна међугодишња инфлација била је 3,4 одсто. С друге стране, дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која ће бити очувана и у наредном периоду, представља снажно сидро ценовне стабилности и доприноси очувању базне инфлације на ниском нивоу”, наводе из НБС-а.

Додају да су цене непрерађене хране у октобру у односу на исти месец претходне године повећане за 19,8 одсто, као последица раста цена свежег поврћа од 26,9 процената, свежег меса од 21 одсто и свежег воћа од 14,4 процента. Услед даљег раста светских цена хране, суше и виших трошкова у производњи, цене прерађене хране у октобру биле су више за 5,1 одсто на међугодишњем нивоу. Указују и да су цене и једне и друге групе производа током претходне године биле изразито ниске услед изостанка великог дела тражње.

Енергенти су у односу на октобар претходне године поскупели за 11,7 одсто, пре свега као последица раста цена деривата нафте на домаћем тржишту од 21 проценат. Осим ниске базе из истог периода претходне године, главни разлог поскупљења нафтних деривата јесте виша цена сирове нафте на светском тржишту, која је, услед бржег глобалног економског опоравка од очекиваног, само током септембра и октобра повећана за скоро 20 одсто и тренутно се налази изнад преткризног нивоа.

Међугодишња базна инфлација, а то је индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета, на коју мере монетарне политике могу да утичу, у октобру је поново била знатно нижа од укупне инфлације и износила је 2,7 одсто, што и даље указује на привременост инфлаторних притисака. Од почетка године, међугодишња базна инфлација се у просеку креће на нивоу од око два одсто.

Према пројекцији НБС, међугодишња инфлација ће до средине следеће године највероватније наставити да се креће изнад горње границе циљаног распона од три, плус, минус 1,5 одсто. С постепеним изласком овогодишњих поскупљења енергената и хране из међугодишњег обрачуна, инфлација ће се од другог тромесечја наредне године смањивати, а средином следеће године очекује се њено враћање у границе циља. Ако се има у виду висока база из 2021, постоји могућност да се у другој половини следеће године укупна инфлација нађе и у доњој половини циљаног распона. Ризици по питању инфлације у наредном периоду односе се пре свега на кретање цена примарних пољопривредних производа, светске цене енергената, брзину глобалног економског опоравка и дужину трајања проблема у глобалним ланцима снабдевања. Када је реч о домаћим ризицима, инфлација ће у највећој мери зависити и од исхода наредне пољопривредне сезоне, за коју сe претпоставља да ће бити просечна, наводе у централној банци.