"Бубице" као део намештаја

Полицајцима и припадницима Безбедносно-информативне агенције (БИА) ускоро би могло да буде дато "бланко овлашћење" да тајно улазе у станове грађана и постављају тонске и видео прислушне уређаје, а да при том не крше закон. Предлог је да за улазак у станове и постављање "бубица" истражним органима неће, као до сада, бити потребна наредба истражног судије, а материјал прикупљен на овај начин моћи ће на суду да се користи као доказ.

– Све ово је предложено у одредбама новог Законика о кривичном поступку који би требало да ступи на снагу 1. јануара 2009. године – објашњава за "Политику" др Момчило Грубач, професор Правног факултета Универзитета "Унион" у Београду. – Ова предложена одредба по којој овлашћена службена лица могу да улазе у стан и постављају "бубице" представља драстично кршење људских права, посебно оног на неприкосновеност личног и породичног живота. Поред овога, очигледно је да је све то и противно Уставу који гарантује неповредивост стана.

Према Грубачевим речима, "истражитељима" би се дало бланко овлашћење да тајно улазе у станове, хотеле, пословне и канцеларије универзитета, па чак и цркве и тамо постављају техничке уређаје за визуелна и тонска снимања.

– Предложена одредба је наишла на жестоке реакције стручне јавности, па је предложена њена измена и допуна – наводи Грубач. – Предвиђено је да се одредба допуни одредницом да је полицији, за постављање прислушних уређаја, неопходна наредба истражног судије. Међутим, и поред тога, оваква могућност остала би противуставна. У Уставу се наводи да није дозвољено улазити у приватне просторије попут станова, адвокатских канцеларија или службених уреда. Улазак у поменуте просторије, тренутно је дозвољен само уз наредбу истражног судије. По старом Законику, прислушни уређаји могли су да буду постављани само на јавна места као што су раскрснице, стадиони, али и то само у сврху сузбијања кривичних дела.

Иако није било дозвољено законом, Србија ни раније није била "имуна" на прислушкивање.

– Памти се случај Вука Драшковића који је у свом стану пронашао прислушне уређаје и о томе јавно говорио – наводи Грубач. – Полиција није имала правни основ да уради овако нешто. Нови ЗКП ако да правно покриће за један овакав поступак, биће ништа друго него неуставни чин. Због ове и сличних одредаба, сматрам да Законик треба повући у целини. Подаци прикупљени на начин описан у новом ЗКП-у могу, баш као и у случају Драшковића, бити коришћени и злоупотребљени у политичке сврхе.

Велика овлашћења новим ЗКП-ом имаће "прикривени иследници" који се "убацују" у организоване криминалне групе ради прикупљања доказа против њених чланова. Позивом на поменуту одредбу полиција би увек могла, доделом статуса прикривеног иследника својим припадницима, да има ефикасан и брз увид у интимну сферу живота грађана. Тим пре, наглашава Грубач, што право прикривеног иследника није сужено само на улазак у стан припадника криминалне организације, већ подразумева улазак у туђи стан уопште.

Пракса светских земаља по овом питању је, како Грубач, објашњава – шаролика. Законска могућност да полиција без посебних наредби улази у станове и поставља прислушне уређаје карактеристична је за полицијске ауторитарне државне системе.