Трајно решење проблема сушења садница

Годинама можемо видети масовно сушење садница дрвећа по београдским парковима и уличним дрворедима. Јавно предузеће „Зеленило Београд” осушене саднице замењује новима. Најчешће се то понавља и по више година на истој локацији. Све што се засади – то град плати. Нажалост, крајњи резултат је поразан.

Истине ради, ваља истаћи да радници „Зеленила Београд” посао сађења (и поновног засађивања) садница обављају, у свему, по узусима струке: однеговане (вишегодишње) саднице из расадника пресађују на нову локацију с бусеновима земље уз корење, физички их обезбеђују од ветра и уз корење постављају црева, преко који се могу заливати све док се коренов систем не развије да може црпети влагу из већих дубина. Што су саднице старије – то више година треба да буду заливане. Дакле, комуналци сaђење обављају стручно и упорно. То што је лош пријем (укорењивање) садница – није резултат њиховог лошег рада.

Проблем је у одсуству неге садница заливањем, саображене данашњим климатским условима. Да би комуналци и те радове обављали квалитетно недостају две битне претпоставке: располагање потребном количином воде и одговарајућа техничка опремљеност „Зеленила Београд” за масовно заливања садница током лета. Ове мањкавости ослобађају комуналце од одговорности за сушење садница, јер су то за њих нерешиви проблеми. Излаз из таквог стања може да обезбеди само Град Београд, оснивач овог јавног предузећа. Потребно је да у своје планове капиталних инвестиција унесе и план израде техничке документације, потом и израде потребног броја комуналних резервоара с такозваном сировом водом за потребе заливања садница и зелених површина, као и за прање улица.

Београд има идеалне услове да два комунална предузећа скине с водоводне мреже за пијаћу воду, обезбеђујући им да за своје потребе користе воду црпљену из река или подземних вода. Изградњом такве инфраструктуре истовремено би било олакшано снабдевање становништва пијаћом водом. Зато град треба да усвоји ову иницијативу и обезбеди организационе и финансијске услове да се то и реализује.

Кад је реч о недостатку техничке опремљености комуналаца на пословима озелењавања градских површина, град још лакше може да реши тај проблем. Преко стручних служби „Зеленила Београд” треба да финансира ангажовање одговарајућег инжењерског кадра који би урадио потребну документацију за производњу прикладних мобилних цистерни (или канистера) за лако допремање воде до садница по парковима и дрворедима. Решење видим у наменској цистерни, опремљеној пумпом за наливање водом, коју би вукао трактор. Њено пражњење, као и дозирање воде за саднице, може да се обавља гравитационим истицањем воде преко ручног вентила. Било би то коректно техничко решење. Међу фирмама металске и пластичарске струке сигурно се може наћи предузетник заинтересован за израду овог производа. Осим израде новог производа, можда постоји могућност да се за ове потребе преуреди неки (постојећи) тип цистерне осочаре, какве већ одавно користе сточари. Одговарајућа анализа брзо би могла да отклони ову дилему.

Ако управни органи и градске службе прихвате ову иницијативу, ЈП „Зеленило Београд” ће свој јубилеј – стогодишњицу постојања – дочекати с развијеном мрежом станица за снабдевање водом и технички опремљено да успешно негује саднице дрвећа и цвећа, а ЈП „Градска чистоћа” би уредније прала улице. Град ће бити неупоредиво чистији и с уредно негованим дрворедима и парковима. Визуелно, естетски и културолошки биће на знатно вишем нивоу.

Дипл. инж. шум. Добривоје Гавовић,
пензионер