Пошто су наши живци?

Да ли имате утисак да су серије, информативне емисије, филмови... само сегмент који повезује безобразно дуге рекламне блокове? Телевизије су се досетиле да максимално искористе могућности сече програма и уз рекламе „лепе” и најаве својих других емисија. Многи гледаоци, који имају техничких могућности за то, одлажу гледање омиљеног програма да би даљинским управљачем исекли рекламе.

Зашто је то тако? Да ли су рекламе постале толико незанимљиве и немаштовите да постижу контраефекат? Биће да је тако. Јер, сетимо се Милене Дравић и Драгана Николића у друштву Деда Мразова у реклами за кафу? Не верујем да је чак и неко ко никада у животу није попио шољу кафе пожелео да због њих промени канал. Напротив. Уносили су нам делић празничне атмосфере шармом и ненаметљивом поруком.

Многе светске маркетиншке агенције и произвођачи ангажују најпознатије личности да их промовишу. Џорџ Клуни, Елтон Џон, Ева Лонгорија, Данијел Крејг, Џулија Робертс, Бети Вајт... само су нека од славних имена која имамо прилике да гледамо и у рекламама на нашим телевизијама. Али, они нису наивни. Знају да ако продају свој лик и име зарад боље продаје парфема, детерџента, пива, еспресо кафе или чоколадице, то мора бити у врхунској продукцији, ефектно и смислено. И, често, веома духовито да би било вредно пажње и за оне гледаоце које тај производ не интересује.

Хиперпродукција домаћих серија се види и по домаћим рекламама. Никад више глумаца у економско-пропагандним блоковима. Само ових дана са екрана нам препоручују услуге и робу: Слобода Мићаловић, Раде Шербеџија, Милош Биковић, Северина Вучковић, Весна Чипчић, Бојана Ординачев, Андрија Кузмановић, Љубомир Бандовић... Друштво им прави и кошаркашка звезда Никола Јокић.

Глумци старије генерације сведоче о томе да су, својевремено, кад сниме рекламу, чим кроче у бифе позоришта, гласно узвикивали „имам да пријавим блам!” А ко призна, пола му се опрашта.

Хонораре не би било пристојно коментарисати, чак и када бисмо знали колико се плаћа снимање рекламе. За закључити је да су и наши глумци задовољни понуђеном свотом новца јер изговарају оно што им се напише без обзира на то како звучи. А будући да од академије наовамо на сцени изговарају брилијантне текстове класика и савремених аутора, знају „шта је жито, а шта кукољ”. Или макар шта јесте, а шта није логично.

Милош Биковић у реклами за домаћу онлајн платформу за гледање филмова и серија, уз шармантан осмех, каже да ће Жика (Срђан Тодоровић), којег видимо да га због неспретне пљачке банке одводи полиција, „имати мнооого времена за гледање”. Значи ли то да су услови у затворима толико савршени да се интернет, апликација и мобилни телефон подразумевају?