Pošto su naši živci?

Da li imate utisak da su serije, informativne emisije, filmovi... samo segment koji povezuje bezobrazno duge reklamne blokove? Televizije su se dosetile da maksimalno iskoriste mogućnosti seče programa i uz reklame „lepe” i najave svojih drugih emisija. Mnogi gledaoci, koji imaju tehničkih mogućnosti za to, odlažu gledanje omiljenog programa da bi daljinskim upravljačem isekli reklame.

Zašto je to tako? Da li su reklame postale toliko nezanimljive i nemaštovite da postižu kontraefekat? Biće da je tako. Jer, setimo se Milene Dravić i Dragana Nikolića u društvu Deda Mrazova u reklami za kafu? Ne verujem da je čak i neko ko nikada u životu nije popio šolju kafe poželeo da zbog njih promeni kanal. Naprotiv. Unosili su nam delić praznične atmosfere šarmom i nenametljivom porukom.

Mnoge svetske marketinške agencije i proizvođači angažuju najpoznatije ličnosti da ih promovišu. Džordž Kluni, Elton Džon, Eva Longorija, Danijel Krejg, Džulija Roberts, Beti Vajt... samo su neka od slavnih imena koja imamo prilike da gledamo i u reklamama na našim televizijama. Ali, oni nisu naivni. Znaju da ako prodaju svoj lik i ime zarad bolje prodaje parfema, deterdženta, piva, espreso kafe ili čokoladice, to mora biti u vrhunskoj produkciji, efektno i smisleno. I, često, veoma duhovito da bi bilo vredno pažnje i za one gledaoce koje taj proizvod ne interesuje.

Hiperprodukcija domaćih serija se vidi i po domaćim reklamama. Nikad više glumaca u ekonomsko-propagandnim blokovima. Samo ovih dana sa ekrana nam preporučuju usluge i robu: Sloboda Mićalović, Rade Šerbedžija, Miloš Biković, Severina Vučković, Vesna Čipčić, Bojana Ordinačev, Andrija Kuzmanović, Ljubomir Bandović... Društvo im pravi i košarkaška zvezda Nikola Jokić.

Glumci starije generacije svedoče o tome da su, svojevremeno, kad snime reklamu, čim kroče u bife pozorišta, glasno uzvikivali „imam da prijavim blam!” A ko prizna, pola mu se oprašta.

Honorare ne bi bilo pristojno komentarisati, čak i kada bismo znali koliko se plaća snimanje reklame. Za zaključiti je da su i naši glumci zadovoljni ponuđenom svotom novca jer izgovaraju ono što im se napiše bez obzira na to kako zvuči. A budući da od akademije naovamo na sceni izgovaraju brilijantne tekstove klasika i savremenih autora, znaju „šta je žito, a šta kukolj”. Ili makar šta jeste, a šta nije logično.

Miloš Biković u reklami za domaću onlajn platformu za gledanje filmova i serija, uz šarmantan osmeh, kaže da će Žika (Srđan Todorović), kojeg vidimo da ga zbog nespretne pljačke banke odvodi policija, „imati mnooogo vremena za gledanje”. Znači li to da su uslovi u zatvorima toliko savršeni da se internet, aplikacija i mobilni telefon podrazumevaju?