Продор фалсификованих лекова

Фалсификовани лекови, како процењује Светска здравствена организација, обухватају десет одсто светског фармацеутског тржишта у вредности 45 милијарди евра. Фалсификатори, боље организовани, сада усмеравају своје илегалне радње на све лекове и почињу продор на тржиште богатих земаља. А Агенција УН за контролу лекова је недавно упозорила да је трговина фалсификованим лековима све уноснија и прераста у велики међународни бизнис.

Број фалсификованих лекова, преноси француски дневник „Фигаро”, заплењених на границама ЕУ повећао се за 51 одсто у 2007. години, после наглог раста са више од 400 процената током 2006. године.

Према процени Међународног савета за контролу лекова, проценат лажних лекова је највиши у земљама у развоју и креће се од 25 до чак 50 одсто.

Потрошачи лажне лекове купују из различитих разлога: јер су јефтинији, до њих је лакше доћи, а понекад су копије толико добре да је немогуће проценити који су лекови прави, а који лажни. Лажна паковања, упозоравају стручњаци, умеју да прикривају опасне, па и смртоносне садржаје. Део лекова који се илегално продаје јесу прави медикаменти који су украдени. Међутим, већина су фалсификати.

На пример, једна студија спроведена на југоистоку Азије, чији је предмет био лек против смртоносног облика маларије, показује да је скоро половина тестираних узорака била лажна, без икаквог лековитог садржаја. Због свега тога Агенција УН захтева од светских влада да побољшају надгледање и регулативу лекова јер, како се наводи у њеном извештају, 60 одсто земаља нема системе који би то омогућили.

Проблем лажних лекова углавном се односи на земље у развоју, али ни развијене земље нису имуне, пре свега због нерегулисане трговине лековима преко Интернета, за које најчешће није потребан лекарски рецепт. Међутим, иако су лажни лекови огроман бизнис који расте из године у годину, правих података о томе колико се лажних лекова налази на тржишту Србије тренутно нема.

Према српској законској процедури сваки лек који уђе у земљу мора да се пријави и региструје у надлежној агенцији, док стварно стање у апотекама на терену, где се понекад нађу прошверцовани лекови, прати инспекција Министарства здравља. Из Министарства здравља речено нам је да је инспекција која прати и контролише промет лекова у апотекама у Србији, у последње три године открила само три случаја лажних лекова, као и да су ти случајеви предати полицији.

Александар Туцовић, портпарол Агенције за лекове и медицинска средства, каже да је сваки произвођач домаћих или увозник страних лекова дужан да сваки лек, односно серију, донесе на контролу у Агенцију.

– Међутим, Агенција на терену по закону не прати даљи промет тих лекова. Агенција нема увид у квалитет лекова који се продају у апотекама, већ обавља контролу и регистрацију лекова, након чега они добијају атест, а затим Агенција за лекове губи ингеренцију.

За контролу лекова који се већ налазе у апотекама надлежно је Министарство здравља и инспекцијски органи. Ако лекари, медицинске сестре или пацијенти посумњају у квалитет одређеног лека, дужни су да обавесте инспекцију при Министарству здравља, која узорак лека доноси Агенцији за лекове где се проверава активна супстанца, односно њена количина и квалитет – објашњава Туцовић.

Крајем прошле године СЗО је покренула глобалну акцију за борбу против фалсификованих медицинских производа. Акциони план Светске здравствене организације позива на развој бољих технологија, којима би се предупредило фалсификовање и омогућило откривање и праћење фалсификата на тржишту и на Интернету. План тражи и да се предузму много оштрије законске мере против оних који праве и продају лажне лекове.

У циљу заштите становништва од употребе супстандардних и лекова лошег квалитета, као и лажних лекова, а у складу са препорукама Светске здравствене организације, Агенција за лекове и медицинска средства Србије прикупља пријаве оваквих медикамената. Пријава се може попунити на сајту Агенције за лекове и медицинска средства Србије.