Prodor falsifikovanih lekova

Falsifikovani lekovi, kako procenjuje Svetska zdravstvena organizacija, obuhvataju deset odsto svetskog farmaceutskog tržišta u vrednosti 45 milijardi evra. Falsifikatori, bolje organizovani, sada usmeravaju svoje ilegalne radnje na sve lekove i počinju prodor na tržište bogatih zemalja. A Agencija UN za kontrolu lekova je nedavno upozorila da je trgovina falsifikovanim lekovima sve unosnija i prerasta u veliki međunarodni biznis.

Broj falsifikovanih lekova, prenosi francuski dnevnik „Figaro”, zaplenjenih na granicama EU povećao se za 51 odsto u 2007. godini, posle naglog rasta sa više od 400 procenata tokom 2006. godine.

Prema proceni Međunarodnog saveta za kontrolu lekova, procenat lažnih lekova je najviši u zemljama u razvoju i kreće se od 25 do čak 50 odsto.

Potrošači lažne lekove kupuju iz različitih razloga: jer su jeftiniji, do njih je lakše doći, a ponekad su kopije toliko dobre da je nemoguće proceniti koji su lekovi pravi, a koji lažni. Lažna pakovanja, upozoravaju stručnjaci, umeju da prikrivaju opasne, pa i smrtonosne sadržaje. Deo lekova koji se ilegalno prodaje jesu pravi medikamenti koji su ukradeni. Međutim, većina su falsifikati.

Na primer, jedna studija sprovedena na jugoistoku Azije, čiji je predmet bio lek protiv smrtonosnog oblika malarije, pokazuje da je skoro polovina testiranih uzoraka bila lažna, bez ikakvog lekovitog sadržaja. Zbog svega toga Agencija UN zahteva od svetskih vlada da poboljšaju nadgledanje i regulativu lekova jer, kako se navodi u njenom izveštaju, 60 odsto zemalja nema sisteme koji bi to omogućili.

Problem lažnih lekova uglavnom se odnosi na zemlje u razvoju, ali ni razvijene zemlje nisu imune, pre svega zbog neregulisane trgovine lekovima preko Interneta, za koje najčešće nije potreban lekarski recept. Međutim, iako su lažni lekovi ogroman biznis koji raste iz godine u godinu, pravih podataka o tome koliko se lažnih lekova nalazi na tržištu Srbije trenutno nema.

Prema srpskoj zakonskoj proceduri svaki lek koji uđe u zemlju mora da se prijavi i registruje u nadležnoj agenciji, dok stvarno stanje u apotekama na terenu, gde se ponekad nađu prošvercovani lekovi, prati inspekcija Ministarstva zdravlja. Iz Ministarstva zdravlja rečeno nam je da je inspekcija koja prati i kontroliše promet lekova u apotekama u Srbiji, u poslednje tri godine otkrila samo tri slučaja lažnih lekova, kao i da su ti slučajevi predati policiji.

Aleksandar Tucović, portparol Agencije za lekove i medicinska sredstva, kaže da je svaki proizvođač domaćih ili uvoznik stranih lekova dužan da svaki lek, odnosno seriju, donese na kontrolu u Agenciju.

– Međutim, Agencija na terenu po zakonu ne prati dalji promet tih lekova. Agencija nema uvid u kvalitet lekova koji se prodaju u apotekama, već obavlja kontrolu i registraciju lekova, nakon čega oni dobijaju atest, a zatim Agencija za lekove gubi ingerenciju.

Za kontrolu lekova koji se već nalaze u apotekama nadležno je Ministarstvo zdravlja i inspekcijski organi. Ako lekari, medicinske sestre ili pacijenti posumnjaju u kvalitet određenog leka, dužni su da obaveste inspekciju pri Ministarstvu zdravlja, koja uzorak leka donosi Agenciji za lekove gde se proverava aktivna supstanca, odnosno njena količina i kvalitet – objašnjava Tucović.

Krajem prošle godine SZO je pokrenula globalnu akciju za borbu protiv falsifikovanih medicinskih proizvoda. Akcioni plan Svetske zdravstvene organizacije poziva na razvoj boljih tehnologija, kojima bi se predupredilo falsifikovanje i omogućilo otkrivanje i praćenje falsifikata na tržištu i na Internetu. Plan traži i da se preduzmu mnogo oštrije zakonske mere protiv onih koji prave i prodaju lažne lekove.

U cilju zaštite stanovništva od upotrebe supstandardnih i lekova lošeg kvaliteta, kao i lažnih lekova, a u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije prikuplja prijave ovakvih medikamenata. Prijava se može popuniti na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.