Улагање за будућност

Док се за животно осигурање по становнику у Аустрији годишње издваја 900 евра, Хрватској 60, а у Румунији 13, у Србији је то само осам евра. Али, са све већим друштвеним производом и економским растом повећава се и стандард, а тако и могућност да се и у Србији одваја више новца за будућност за коју је већ сада заинтересован сваки четврти грађанин. Ипак, велику препреку представља то што у Србији још не постоји довољно познавање таквог вида штедње, каже Кристоф Цетл, председник Управног одбора Граве осигурања и додаје да Србија има „огроман потенцијал” за овакво улагање за будућност и додатно осигурање од незгоде за случај инвалидности о чему нико не воли ни да помисли, а камоли да издаваја новац.

Зашто је важно улагати у животно осигурање ?

Циљ је да се штеди за будућност. Не може се очекивати да пензија буде једнака данашњој заради, јер је врло вероватно да ће и даље бити „рупа” од 30 одсто у пензионом осигурању и зато већ сада мора да се мисли како ћемо живети у старости. Можемо да издвајамо новац и у пензиони фонд, али та врста улагања нема толику сигурност колико има осигурање живота. Осим тога, животним осигурањем се, ако наступи смрт осигураника, обезбеђују и чланови породице. С једне стране, дакле, штеди се, а са друге, у случају инвалидности или смрти новац се исплаћује осигуранику, односно корисницима осигурања. Свакако, најбоља комбинација је – животно осигурање и пензиони фонд.

Зашто је животно осигурање сигурно ?

Осигуравајуће друштво мора да брине о човеку који му је указао поверење. Циљ је постићи што „здравији” портфељ, због чега је процена ризика прва ставка сигурности улагања. Друго, гаранција осигуравајућег друштва је капитал, а крајња инстанца сигурности је реосигурање ризика које наше Друштво дели са Дунав Ре и ДДОР Нови Сад.

Која је разлика између пензионог фонда и животног осигурања?

Новац уплаћиван у добровољни пензиони фонд добија се тек када одемо у пензију. Код животног осигурања може се подићи део уложеног новца и пре уговореног рока или, што је за клијента најповољније, може свој новац да узме по истеку уговореног трајања осигурања и то одједном или у виду месечне ренте.

Битна разлика је и то да пуно покриће по полиси животног осигурања постоји од датума који је наведен на полиси за почетак осигурања, а то је гаранција која не постоји у пензионом фонду. По истеку уговора о животном осигурању се добија осигурана сума и њој приписана припадајућа добит која у Граве износи шест одсто годишње и није се мењала од почетка пословања у Србији.

Највећи део, око 90 одсто, улажемо у обвезнице чиме обезбеђујемо дугорочни прилив за штедни део полиса, па новац наших осигураника не зависи потпуно од финансијског тржишта јер део улагања иде и у некретнине. Због тога је Граве изградио пословни центар као дугорочну „базу” за сигурност наших осигураника.

Које могућности осигураник има ако више не може да плаћа премију по полиси животног осигурања?

Најчешће су две могућности: капитализација и откуп полисе.

Капитализација омогућава осигуранику да буде ослобођен плаћања премије на период који му одговара. Док је полиса капитализована, за основно осигурање покриће чини осигурана сума која је мања од почетне и израчунава се за сваку полису посебно. Сва додатна осигурања се укидају, али главно осигурање се ипак наставља. Услов за такву могућност је да је протекла најмање једна десетина трајања осигурања и да су за тај период плаћене премије. Откуп, пак, значи превремени раскид уговора, а услов је да протекну три године осигурања. У том случају осигураник добија откупну вредност и до тада приписану добит. Ако се осигураник нађе у ситуацији да не може да плати премију, наш савет је да је, ипак, боље да се његова полиса капитализује.