Зауставити опадање стручности у Србији

Један од разлога евидентног недостатка проверених стручних кадрова из различитих области у Србији произилази из наших менталитетских особина. Од лењости и довитљивих трикова, аранжмана, корупционих и непотистичких заврзлама да се избегне мукотрпно учење, полагање испита и припрема за високостручни рад. Томе би држава морала да стане на пут, што не успева. Али и из глобалистички наметнутих правила слободне циркулације квалификованих кадрова, без икаквих државних или правних ограничења. На бази тога дошло је до великог одлива квалитетних кадрова у земље које за њихов рад боље плаћају.

Није то само наш проблем. У Енглеској се, још за време чланства у ЕУ, за досељене Пољаке – мајсторе кућних поправки, уврежио назив – не Пољак, већ Водоинсталатер. У скандинавским земљама водоинсталатери боље зарађују него високи интелектуалци у државним службама. Видимо до какве кризе у испоруци горива на бензинским пумпама у Великој Британији и последица је довео недостатак правих, искусних шофера великих транспортера за превоз горива. Недостатак шофера за велике камионе на интернационалним рутама забележен је у свим западноевропским земљама и поред прилива тих кадрова из Румуније, Бугарске, Хрватске, али и Србије и других земаља шенген зоне. Као последица одлива квалификованих возача у Србији све је више пензионера који возе аутобусе у градском превозу и поред поодмаклих година и смањених физичких способности. Последице су још увек, на срећу, ретке, али се догађају.

Следећи важан разлог опадања стручности кадрова на различитим нивоима је утицај непотистичких и коруптивних веза у обезбеђивању полагања испита и стицања диплома, без усвојеног стручног нивоа. Познате су бројне афере оспоравања средњошколских, факултетских, мастер и докторских диплома и нивоа. Ако на важним местима у вези са здравством, образовањем, социјалним радом и другим седе недовољно стручни кадрови, последице се преносе на генерације корисника тих услуга и што је још опасније, изазивају читав талас копирања таквог стицања нивоа „стручности”. Пратимо афере смртних случајева пацијената, од неквалификованих наводних „стручњака” за естетске операције или друге оперативне захвате у тзв. приватним клиникама.

Намножило се таквих „стручњака” који своје услуге нуде преко друштвених мрежа и пропагандних брошура и огласа на радио и ТВ програмима. Очигледно је да недостаје стандардна и строга провера кадровске стручности и опреме тих „клиника” од стране за то задужених државних тела. У бројним апотекама, посебно приватним, сем једног обавезног фармацеута, углавном вам лекове препоручују и продају запослени кадрови који немају никаква стручна знања из високостручне области – фармације. Од приватних служби за различите кућне поправке које се надмећу и сваки дан вам пуне поштанске сандучиће огласима, углавном добијете траљаву услугу, често штету, због које морате да зовете друге да поправе оно што су нестручни „мајстори” забрљали, а дебело наплатили.

Важан разлог опадања стручности и слабијег припремања кадрова потпуна је опчињеност младих, али и њихових родитеља, друштвеним мрежама и апликацијама. Од скраћеног припремања за школске задатке кроз готова решења или помоћ родитеља у припремању лектире, лекција и испита до неприродног контактирања тзв. стручњака – инфлуенсера, јутјубера, тиктоковаца и других стручњака за опчињавање младих. Најстрашније последице су бројна самоубиства младих по рецепту коју им намећу те мреже, а без икакве контроле одраслих. У годинама сазревања млади под утицајем тих мрежа и модела који се лансирају (а они читав дан проводе гледајући их на телефонима или лаптопима), потпуно запостављају стандардне методе стицања знања и учења које одбацују с гађењем и несвесно потпадају под утицај креатора или пропагатора компјутерских програма. Више вам није потребан психолог или психијатар већ лајфкоуч (буквално преведено тренер за живот), који вам намеће моделе понашања и живота без икакве основе у знању ових осетљивих и сложених дисциплина. Родитељи деци, већ у најмлађим данима, допуштају целодневно коришћење тих програма без икакве контроле, а касније су немоћни да се томе супротставе. Последице по личности младих, њихових родитеља и друштва у целини су огромне. Дакле, намеће се модел у коме је стицање знања кроз шестогодишње студије медицине или техничких наука, мастер и стручне испите, превазиђено (Off), а површност у „знањима” прикупљеним из готових информација добијених преко апликација, прихватљиво (In).

Да ли ће се надлежна министарства и државне службе, свесна ових чињеница, посветити дубље и озбиљније овим проблемима или ће нам квалитет нових кадрова из стручних школа и факултета бити све нижи и за сопствене потребе. Уз одлив најспособнијих у иностранство довешће нас у ситуацију да нам службе и танки специјалисти разних профила све слабије раде, са озбиљним друштвеним и привредним последицама.

Треба без одлагања о томе размишљати и озбиљније се посветити решавању проблема квалитетнијег школовања правих стручних кадрова неопходних за привреду, образовање, здравство, услуге и нормалан живот становника ове земље.

Редовни професор универзитета