Zaustaviti opadanje stručnosti u Srbiji

Jedan od razloga evidentnog nedostatka proverenih stručnih kadrova iz različitih oblasti u Srbiji proizilazi iz naših mentalitetskih osobina. Od lenjosti i dovitljivih trikova, aranžmana, korupcionih i nepotističkih zavrzlama da se izbegne mukotrpno učenje, polaganje ispita i priprema za visokostručni rad. Tome bi država morala da stane na put, što ne uspeva. Ali i iz globalistički nametnutih pravila slobodne cirkulacije kvalifikovanih kadrova, bez ikakvih državnih ili pravnih ograničenja. Na bazi toga došlo je do velikog odliva kvalitetnih kadrova u zemlje koje za njihov rad bolje plaćaju.

Nije to samo naš problem. U Engleskoj se, još za vreme članstva u EU, za doseljene Poljake – majstore kućnih popravki, uvrežio naziv – ne Poljak, već Vodoinstalater. U skandinavskim zemljama vodoinstalateri bolje zarađuju nego visoki intelektualci u državnim službama. Vidimo do kakve krize u isporuci goriva na benzinskim pumpama u Velikoj Britaniji i posledica je doveo nedostatak pravih, iskusnih šofera velikih transportera za prevoz goriva. Nedostatak šofera za velike kamione na internacionalnim rutama zabeležen je u svim zapadnoevropskim zemljama i pored priliva tih kadrova iz Rumunije, Bugarske, Hrvatske, ali i Srbije i drugih zemalja šengen zone. Kao posledica odliva kvalifikovanih vozača u Srbiji sve je više penzionera koji voze autobuse u gradskom prevozu i pored poodmaklih godina i smanjenih fizičkih sposobnosti. Posledice su još uvek, na sreću, retke, ali se događaju.

Sledeći važan razlog opadanja stručnosti kadrova na različitim nivoima je uticaj nepotističkih i koruptivnih veza u obezbeđivanju polaganja ispita i sticanja diploma, bez usvojenog stručnog nivoa. Poznate su brojne afere osporavanja srednjoškolskih, fakultetskih, master i doktorskih diploma i nivoa. Ako na važnim mestima u vezi sa zdravstvom, obrazovanjem, socijalnim radom i drugim sede nedovoljno stručni kadrovi, posledice se prenose na generacije korisnika tih usluga i što je još opasnije, izazivaju čitav talas kopiranja takvog sticanja nivoa „stručnosti”. Pratimo afere smrtnih slučajeva pacijenata, od nekvalifikovanih navodnih „stručnjaka” za estetske operacije ili druge operativne zahvate u tzv. privatnim klinikama.

Namnožilo se takvih „stručnjaka” koji svoje usluge nude preko društvenih mreža i propagandnih brošura i oglasa na radio i TV programima. Očigledno je da nedostaje standardna i stroga provera kadrovske stručnosti i opreme tih „klinika” od strane za to zaduženih državnih tela. U brojnim apotekama, posebno privatnim, sem jednog obaveznog farmaceuta, uglavnom vam lekove preporučuju i prodaju zaposleni kadrovi koji nemaju nikakva stručna znanja iz visokostručne oblasti – farmacije. Od privatnih službi za različite kućne popravke koje se nadmeću i svaki dan vam pune poštanske sandučiće oglasima, uglavnom dobijete traljavu uslugu, često štetu, zbog koje morate da zovete druge da poprave ono što su nestručni „majstori” zabrljali, a debelo naplatili.

Važan razlog opadanja stručnosti i slabijeg pripremanja kadrova potpuna je opčinjenost mladih, ali i njihovih roditelja, društvenim mrežama i aplikacijama. Od skraćenog pripremanja za školske zadatke kroz gotova rešenja ili pomoć roditelja u pripremanju lektire, lekcija i ispita do neprirodnog kontaktiranja tzv. stručnjaka – influensera, jutjubera, tiktokovaca i drugih stručnjaka za opčinjavanje mladih. Najstrašnije posledice su brojna samoubistva mladih po receptu koju im nameću te mreže, a bez ikakve kontrole odraslih. U godinama sazrevanja mladi pod uticajem tih mreža i modela koji se lansiraju (a oni čitav dan provode gledajući ih na telefonima ili laptopima), potpuno zapostavljaju standardne metode sticanja znanja i učenja koje odbacuju s gađenjem i nesvesno potpadaju pod uticaj kreatora ili propagatora kompjuterskih programa. Više vam nije potreban psiholog ili psihijatar već lajfkouč (bukvalno prevedeno trener za život), koji vam nameće modele ponašanja i života bez ikakve osnove u znanju ovih osetljivih i složenih disciplina. Roditelji deci, već u najmlađim danima, dopuštaju celodnevno korišćenje tih programa bez ikakve kontrole, a kasnije su nemoćni da se tome suprotstave. Posledice po ličnosti mladih, njihovih roditelja i društva u celini su ogromne. Dakle, nameće se model u kome je sticanje znanja kroz šestogodišnje studije medicine ili tehničkih nauka, master i stručne ispite, prevaziđeno (Off), a površnost u „znanjima” prikupljenim iz gotovih informacija dobijenih preko aplikacija, prihvatljivo (In).

Da li će se nadležna ministarstva i državne službe, svesna ovih činjenica, posvetiti dublje i ozbiljnije ovim problemima ili će nam kvalitet novih kadrova iz stručnih škola i fakulteta biti sve niži i za sopstvene potrebe. Uz odliv najsposobnijih u inostranstvo dovešće nas u situaciju da nam službe i tanki specijalisti raznih profila sve slabije rade, sa ozbiljnim društvenim i privrednim posledicama.

Treba bez odlaganja o tome razmišljati i ozbiljnije se posvetiti rešavanju problema kvalitetnijeg školovanja pravih stručnih kadrova neophodnih za privredu, obrazovanje, zdravstvo, usluge i normalan život stanovnika ove zemlje.

Redovni profesor univerziteta