Фалсификоване ковид потврде и надрилекарство

Ових дана већи део медија обавестио је јавност о новом виду криминала – о продаји фалсификованих ковид потврда. Свака врста криминала на различите начине угрожава и друштво и појединце. Криминал који угрожава здравље друштва свакако је најопаснији. Продаја фалсификованих ковид потврда је знатно мањи проблем и мали криминални бизнис у односу на вишегодишње рекламирање и продају квазилекова и рекламирање разних метода надрилекарства помоћу којих се с „великим успехом” лече све болести, па и оне најтеже и неизлечиве. Ови „лекови” се слободно рекламирају и продају преко бројних медија. До сада сам два пута упозорио нашу јавност на ову појаву. У отвореном писму министрима здравља и унутрашњих послова информисао сам их о обиму и начину функционисања овог криминала и упозорио их да су наведена министарства најодговорнија што се ово зло дубоко укоренило у Србији. Нажалост, до сада није било никаквих активности које би искорениле овај криминал.

Неидентификовани појединци, квазимедицински центри, амбуланте, клинике и слично, преко интернета и других медија, рекламирају разноврсне „лекове” и разне методе надрилекарства којима „успешно, брзо, скоро стопроцентно” лече све болести. Тренутно се нуде и „лекови” за превенцију и лечење тешких облика ковид инфекција. Уз рекламу се прилаже и подужи текст у којем се износе основни подаци о конкретној болести, пореклу и начину деловања „чудотворног лека” и „убедљиви” докази о резултатима постигнутим таквом терапијом. На крају текста цитирају се изјаве бројних измишљених пацијената који свесрдно и емотивно захваљују „спаситељима” који су их ослободили тешких болести и вратили у живот.

Уз те изјаве најчешће су приложене и фотографије наводних пацијената. Да би текст био што уверљивији, у уводу се наглашава како је то био лек царских кинеских, индијских, арапских, тибетанских или неких других династија. Често се ти „лекови” приказују и као изум великих непостојећих научних института или непостојећих великих светских научника. Уз текстове се обично прилаже и фотографија наводног научника светског гласа. С аспекта медицине и медицинске терминологије текстови су уверљиви, писани коректно, без значајних грешака које би упућивале на превару. То значи да у овој криминалној завери учествују и лекари. Овако написани текстови, уз изјаве „пацијената”, веома су уверљиви па се многи „упецају” на превару, или, што је још горе, верујући у „чудотворни лек” прекидају дотадашњу ординирану терапију. Непознато је и од којих супстанци је „лек” израђен и шта корисници уносе у свој организам. У текстовима се нарочито истиче да се не могу набавити у апотеци, јер се фармацеутска индустрија плаши да би продајом тако успешних „лекова” угрозила свој опстанак.

Појединци или „институције” које се баве овим криминалом нигде не остављају своје адресе или телефоне. Они који реше да набаве „спасоносни лек” шаљу свој захтев и потребне податке на онлајн адресу „институције” која по куриру доноси лек наивној жртви. Цена једног паковања „лека” је око 4.000 до 6.000 динара. Зарада је огромна и свакодневно се појављују нови „лекови”.

Без обзира на то што овај опасни масовни криминал траје годинама и што је веома лако открити бескрупулозне актере (преко курира криминалне банде), невероватно је да нико од надлежних (Министарство здравља, полиција, лекарска и фармацеутска удружења и институције) није до сада реаговао и тиме спасао многе грађане од могућих тешких последица по здравље и лични, често оскудан, буџет.

Није ово крај списка свих видова надрилекарства код нас. Бројни „исцелитељи”, самозвани доктори, „народни лекари” и слични, преко медија рекламирају своја квазизнања, умећа, чак и натприродне могућности и, уз добру зараду, наводе наивне грађане на странпутицу, запостављање и погоршање здравља.

Нажалост, известан број неафирмисаних лекара улази у област алтернативне медицине (акупунктура, квантна медицина, хомеопатија, традиционална кинеска медицина и др.) и често преко медија некритички пренаглашава могућности алтернативне медицине (практично, успешно лече све болести) и тиме, противно лекарској етици, обмањују јавност и пацијенте, спроводећи неефикасну терапију коју пацијенти скупо плаћају.

Надам се да ће после овог мог трећег упозорења на опасан дугогодишњи криминал надлежни државни органи, као и лекарске и фармацеутске коморе и удружења, енергично реаговати.

Др Радмило Рончевић