Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛМСКА КРИТИКА

Зрнце хумора и много горчине

Филм: „Небеса”, сценарио и режија: Срђан Драгојевић, улоге: Горан Навојец, Бојан Навојец, Ксенија Маринковић, Нела Михајловић, Радослав Миленковић, Милош Самолов, Милош Тимотијевић, Дејан Аћимовић..., трајање: 122 минута, производња: Србија/Црна Гора/Хрватска/Северна Македонија/Словенија/Немачка, 2021.
Из филма „Небеса” (Фото: „Мегаком Филм”)

Мене су учили да су тебе измислили само да би народ држали у незнању – каже Стојан обраћајући се богу у још недовршеној цркви, у нади да му једино он може скинути изненадно појављени светлећи ореол изнад главе због којег га се људи плаше и избегавају га.

Како се бог тим поводом није огласио, сиротом Стојану није преостало ништа друго до да послуша своју жену Наду и почне да чини грехове. Нада рачуна да ће се после три почињена „осредња” греха (ленчарење, ждрање и завист), која би се могла рачунати као један велики, њен муж отарасити нежељеног ореола и опет постати онај стари. Какав? Па, безгрешни поштењачина и добричина који још своју партијску књижицу није бацио. Стојан је био и остао искрени комуниста, све до тог инцидента са ореолом, после чега се у њега уселила сумња и у себе самог (и дотадашњег), али и у божја чудеса. И грех по грех, од мањих ка највећим, на том чудном и повремено крајње бизарном „светачком” путу ка пригрљењу бога (и цркве) кроз стално „ратовање” с њим, у будућности ће чак довести Стојана до врхунца моћи и позиције председника државе.

Тако се барем догађа у новом (многоструко копродукцијском и од стране Еуримажа подржаном) филму „Небеса”, сценаристе, редитеља и продуцента Срђана Драгојевића, и то кроз три поглавља или три међусобно надовезујућих кратких прича из три различита периода (1993, 2001. и 2026. година), под називом: „Грех”, „Милост” и „Златно теле”.

Драгојевић нам сада нуди политичку сатиру са обрисима црне комедије и елементима фантастике, причајући нам о томе како се после пола века комунизма и атеизма на овом нашем тлу религија поново вратила. На начин на који он то види током свог уметнички слободарског покушаја дубоке анализе (покварене, поткупљиве, често нечасне и нестабилне) људске природе. У свом маниру он се и сада подсмева људским слабостима, не штедећи ни избеглице, ни новокомпоноване контроверзне богаташе, ни уметнике, ни саму цркву, творећи један фарсично бизаран и најчешће горко комични надреални универзум, у којем можемо да препознамо и делове виђене и проживљене стварности.

У првом поглављу (1993), названом „Грех”, упознајемо главне Драгојевићеве јунаке као чланове избегличке породице из Хрватске, смештене међу, за живот неусловне, дашчаре једне велеградске „циган-мале”. Срећемо се са тим светачким Стојаном (Горан Навојец), његовом дрчном и религиозно површном женом Надом (Ксенија Маринковић), малом и паметном ћерком Јулијом, са комшијама: Борком (Нела Михајловић), такође избеглицом што сања своју родну у рату срушену кућу и Рајком (Дејан Аћимовић) што се већ снашао у новом окружењу тргујући горивом (његов ће се лик касније наћи осликан на зиду цркве чији је, очигледно, био један од добротвора). Овај део је обећавајући, најкомичнији, најзабавнији и редитељски најконзистентнији...

У поглављу „Милост” (2001), које је и најмрачније, у први план избија лик Гојка (Бојан Навојец) – ментално оболелог и дубоко религиозног младића што ће из порива да мобилним телефоном (којег нема) разговара са светом Петком починити крвави злочин због којег ће завршити у затвору. Драгојевић и ту убацује „божја чудеса”, продубљује лик већ у првој причи упознатог попа Тасе (Милош Самолов), наставља незаустављиво злочиначки грешни живот сада већ друштвено аванзованог Стојана (он је сада управник затвора), отвара простор за нови лик – лик затворског чувара Смрде (Радослав Миленковић, као једини уз Самолова који се пунокрвно и с разумевањем сродио са својим ликом), и фантазмагорично алегоријски анулира Гојков злочин...

 У трећем поглављу „Златно теле”, чија се радња дешава у будућности (2026), религијски одувек освешћени Гојко сада је талентовани сликар – несвесни творац новог уметничког правца, такозване хранљиве уметности. Са дијагнозом шизофреније контролисане лековима, Гојко ствара слике од којих ће се, гледајући у њих, сви бескућници – а међу њима и Смрда и Нада, осећати ситим, срећним и расположеним. У овом футуристичком поглављу Драгојевић ће своју сатирично критичарску оштрицу уперити и на творце, и на посреднике (галеристе), на купце и на конзумере уметности, одсликавајући и огроман јаз између богатих и сиромашних у том посткомунистичком и поновно пригрљено-религијском друштву. У таквој будућности је могуће да Стојан буде виђен и као председник државе који ће национализовати и сликаре и њихове слике...

Са „Небесима” се ваља изборити, а резултат те борбе зависиће од личних афинитета гледалаца према теми и према начину на који је она филмски обрађена и реализована. Драгојевић се држи свог већ добро познатог стила, не одустаје од метафора, алегорија, „уврнутог” хумора нити карикатуралности. У обиљу свега тога у „Небесима” он као редитељ нема истоветну снагу. Зато три дела исте целине нису у пожељној равнотежи и подједнако свима разумљиве, али је сасвим јасна – а фотографијом Душана Јоксимовића и музиком Игора Перовића подржана и назначена – ауторова идеја да се на наизглед лагани, циркуски начин, каже свашта о разноразним друштвено-политичким и црквеним болестима. Резултат свега тога је тај филмски меланж од зрнаца хумора и превише кашика горчине.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Никола Битић
Делује као супротстављање - "шизофрене" религиозности и - "уравнотеженог" грађанства. Имам утисак да један део људи који не разуме религијска учења олако износи бизарне и стереотипне критике на рачун учења, док истовремено њима супротставља некакву саморазумљиву и самоподразумевајућу нормалност. И религиозно и грађанско наслеђе могу бити погрешно интерпретиране и исмејане. Према опису овог филма - делује ми да редитељ није поштено дотакао ову озбиљну тему, већ се задржао на исмевању.
Petar Dozet
Tema za jači deo svetske populacije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.