Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Има ли спаса за берзу

Почетком новембра донета је Стратегија за развој тржишта капитала, а стручњаци кажу да у њој нема конкретних мере за њено оживљавање
Зграда Етнографског музеја изграђена је као објекат Београдске берзе тридесетих година 20. века (Фото М. Спасојевић)

Када је Драган М, високообразовани економиста, сумирао резултате ангажовања на берзи само је рекао – ја бих њу затворио. Јер, после зараде у трговању акцијама још тамо сa краја двехиљадитих, када је у Србији било златно доба тржишта капитала, ређао је само неуспехе, другачије речено губитке. Без наде у преокрет. И по томе није изузетак.

Колико је берза „на респиратору” види се и по промету акција. Поређења ради, 2007. промет акцијама на Београдској берзи вредео је чак 1,852 милијарде евра, а прошле године непуна 43 милиона евра. Тако мали промет акцијама није био само прошле, већ годинама у низу. Изузетак је 2019. када је држава откупљивала акције Комерцијалне банке, што је био једнократан посао, и тада је промет износио 346,2 милиона евра.

Ни поређење са околним берзама нам не иде у прилог. Љубљанска и Загребачка имају пет, шест пута већи промет акција у односу на Београдску берзу. Тако је овдашња у првих десет месеци ове године имала промет акција од 50,6 милиона евра, док је Љубљанска имала 310,6 милиона, а Загребачка 261,4 милиона евра. Прошле године била је још израженија разлика. На Белексу је био промет акција од 42,8 милиона евра, у Љубљани 399,1 милион, а у Загребу 380,2 милиона евра.

Годинама се прича да берзу треба оживети, проблем је препознат, али слабо да је било неких акција у том погледу. На овај наш проблем указао нам је и ММФ током пређашњег, али и актуелног аранжмана, а држава се обавезала да ће донети Стратегију за развој тржишта капитала што је и учинила првих дана новембра.

Упитани које мере она предвиђа у Министарству финансија за „Политику” одговарају да усвајањем ове стратегије, Србија жели да надокнади све пропуштене прилике из прошлости за развој овог битног аспекта тржишта који је био занемарен. У прошлости, тржиште капитала имало је велику улогу у привредном развоју Србије, сведок томе је велелепна зграда Етнографског музеја која је изграђена као објекат Београдске берзе тридесетих година 20. века.

„Стратегијом желимо да оптимизујемо регулаторни систем за подршку већем учешћу на тржишту капитала. Потом да унапредимо квалитет, атрактивност и доступност инвестиционих производа и повећање броја издавалаца у систему. Намера нам је да привучемо домаће и међународне инвеститоре и да створимо подстицајни и ефикасни институционални оквир. Планирамо да ојачамо институционалне капацитете у погледу технологија и људских ресурса као и да промовишемо финансијску едукацију свих грађана, укључујући и учесника на тржишту. Другим речима, желимо да омогућимо домаћим компанијама алтернативне начине улагања, а грађанима и инвеститорима отворимо алтернативе за финансирање које на сигуран и отворен начин могу да утичу на њихов приход”, наводе из овог министарства.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз” каже да се, када је о прометима реч, на Београдској берзи тренд одумирања трговања континуирано одвија од 2008. и почетка светске финансијске кризе.

„Одумирање домаће берзе није нов проблем и то је нажалост процес који траје последњих десетак година, али је прилично интензиван у последње време. Главни разлог слабљења домаћег тржишта капитала јесте одсуство поштовања права мањинских акционара што је, пак, последица слабих институција и њиховог неефикасног деловања. Тако смо у ближој и даљој прошлости сведоци бројних корпоративних афера када је акционарство у питању па је самим тим нестало поверење улагача у ово тржиште што је у сржи функционисања сваке добре берзе. Ово поверење се не може вратити преко ноћи, али да би тај процес уопште започео неопходно је да држава спроведе озбиљну реформу која ће најпре поћи од акумулираних проблема током транзиционог периода”, сматра Гујаничић.

Додаје да стратегија, нажалост, представља „мртво слово” и сасвим сигурно неће допринети оживљавању тржишта. Пре свега, зато што нису констатовани кључни проблеми тржишта, а предложена решења су све само не конкретне мере за тржиште које се налази у дубоком понору. Код државних органа још није сазрела идеја о потреби да имамо ефикасну берзу јер она пре свега подразумева отвореност и полагање рачуна што свакако нису омиљени принципи код политичара и државних предузећа која би потенцијално могла да се нађу на тржишту.

У министарству појашњавају да је општи циљ стратегије активирање тржишта капитала у функцији економског раста, запошљавања и квалитетнијег живота грађана. Посебни циљеви су груписани у три категорије и односе се на унапређење институционалног оквира и законске регулативе као предуслов за привлачење домаћих и међународних, индивидуалних и институционалних инвеститора. Такође и за боље и ефикасније тржиште капитала, измењену структуру и проширење спектра услуга на домаћем тржишту капитала увођењем нових категорија производа и услуга и подизање капацитета и нивоа знања свих учесника на тржишту капитала.

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vesna Grujić
Imala sam deonice jedne od najboljih firmi u Jugoslaviji i Srbiji. Pogodilo se tako da mi je hitno trebao novac kad je prvi put objavljen poziv za prodaju i ja sam prodala. Tada sam smatrala da prodajem budzašto i sve koleginice i kolege su mi govorili da to ne radim jer će to mnogo vredeti ali su 4 godine kasnije svi oni ostali kratkih rukava kad su mangupi rasturili firmu. I ja sad treba opet da kupim deonice i da se tresem šta će biti s njima? Ha!
nikola andric
Srbi su ulagali u vikendice i putovanja po inostranstvu.
Боривоје Банковић
Да, биће да је то главни разлог, а никако то што је држава пустила мале акционаре низ воду. Који је мој мотив да уложим у акције фирме ако знам да је врло лако могуће да ми дивиденде неће бити исплаћене или да ће већински власник принудно откупити моје акције након што им сроза тржишну цену? То је иста прича као са овим несретним законом: моја имовина је моја док не затреба некоме. Парадоксално, али викендице и путовања у иностранство су далеко сигурнија улагања.
Боба
Берза је ту само да симулира тржишну економију и отворено тржиште које у уговорној економији у Србији практично не постоји, бар не у оном облику и смислу који има на западу. Време је да или нађу регионални оквир за тржиште капитала или да отворено признају да тржише капитала у државном капитализму не функционише.
Zvezdana
Investitori koji su iz iskustva trgovanjem HOV na frankfurtskoj, londonskoj i cikaskoj berzi pomislili da ista pravila vaze na Beogradskoj berzi, prevarili su se i njihovo trgovanje ih je dovelo do velikih gubitaka jer su nasi tajkuni sa odabranim povezanim pravnim licima preko castodi sektora. " svojih" banaka insajderskim trgovanjem, prevarama napravili trziste nase berze tako plitkim da plice ne moze biti a njihove dzepove dubljim da dublji ne mogu biti.
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
За ту такозвану берзу је једино решење да је затворе у понедељак, 29.11.2021 године. Наравано остаће многи " заслужни " без посла.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.