Има ли спаса за берзу

Када је Драган М, високообразовани економиста, сумирао резултате ангажовања на берзи само је рекао – ја бих њу затворио. Јер, после зараде у трговању акцијама још тамо сa краја двехиљадитих, када је у Србији било златно доба тржишта капитала, ређао је само неуспехе, другачије речено губитке. Без наде у преокрет. И по томе није изузетак.

Колико је берза „на респиратору” види се и по промету акција. Поређења ради, 2007. промет акцијама на Београдској берзи вредео је чак 1,852 милијарде евра, а прошле године непуна 43 милиона евра. Тако мали промет акцијама није био само прошле, већ годинама у низу. Изузетак је 2019. када је држава откупљивала акције Комерцијалне банке, што је био једнократан посао, и тада је промет износио 346,2 милиона евра.

Ни поређење са околним берзама нам не иде у прилог. Љубљанска и Загребачка имају пет, шест пута већи промет акција у односу на Београдску берзу. Тако је овдашња у првих десет месеци ове године имала промет акција од 50,6 милиона евра, док је Љубљанска имала 310,6 милиона, а Загребачка 261,4 милиона евра. Прошле године била је још израженија разлика. На Белексу је био промет акција од 42,8 милиона евра, у Љубљани 399,1 милион, а у Загребу 380,2 милиона евра.

Годинама се прича да берзу треба оживети, проблем је препознат, али слабо да је било неких акција у том погледу. На овај наш проблем указао нам је и ММФ током пређашњег, али и актуелног аранжмана, а држава се обавезала да ће донети Стратегију за развој тржишта капитала што је и учинила првих дана новембра.

Упитани које мере она предвиђа у Министарству финансија за „Политику” одговарају да усвајањем ове стратегије, Србија жели да надокнади све пропуштене прилике из прошлости за развој овог битног аспекта тржишта који је био занемарен. У прошлости, тржиште капитала имало је велику улогу у привредном развоју Србије, сведок томе је велелепна зграда Етнографског музеја која је изграђена као објекат Београдске берзе тридесетих година 20. века.

„Стратегијом желимо да оптимизујемо регулаторни систем за подршку већем учешћу на тржишту капитала. Потом да унапредимо квалитет, атрактивност и доступност инвестиционих производа и повећање броја издавалаца у систему. Намера нам је да привучемо домаће и међународне инвеститоре и да створимо подстицајни и ефикасни институционални оквир. Планирамо да ојачамо институционалне капацитете у погледу технологија и људских ресурса као и да промовишемо финансијску едукацију свих грађана, укључујући и учесника на тржишту. Другим речима, желимо да омогућимо домаћим компанијама алтернативне начине улагања, а грађанима и инвеститорима отворимо алтернативе за финансирање које на сигуран и отворен начин могу да утичу на њихов приход”, наводе из овог министарства.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз” каже да се, када је о прометима реч, на Београдској берзи тренд одумирања трговања континуирано одвија од 2008. и почетка светске финансијске кризе.

„Одумирање домаће берзе није нов проблем и то је нажалост процес који траје последњих десетак година, али је прилично интензиван у последње време. Главни разлог слабљења домаћег тржишта капитала јесте одсуство поштовања права мањинских акционара што је, пак, последица слабих институција и њиховог неефикасног деловања. Тако смо у ближој и даљој прошлости сведоци бројних корпоративних афера када је акционарство у питању па је самим тим нестало поверење улагача у ово тржиште што је у сржи функционисања сваке добре берзе. Ово поверење се не може вратити преко ноћи, али да би тај процес уопште започео неопходно је да држава спроведе озбиљну реформу која ће најпре поћи од акумулираних проблема током транзиционог периода”, сматра Гујаничић.

Додаје да стратегија, нажалост, представља „мртво слово” и сасвим сигурно неће допринети оживљавању тржишта. Пре свега, зато што нису констатовани кључни проблеми тржишта, а предложена решења су све само не конкретне мере за тржиште које се налази у дубоком понору. Код државних органа још није сазрела идеја о потреби да имамо ефикасну берзу јер она пре свега подразумева отвореност и полагање рачуна што свакако нису омиљени принципи код политичара и државних предузећа која би потенцијално могла да се нађу на тржишту.

У министарству појашњавају да је општи циљ стратегије активирање тржишта капитала у функцији економског раста, запошљавања и квалитетнијег живота грађана. Посебни циљеви су груписани у три категорије и односе се на унапређење институционалног оквира и законске регулативе као предуслов за привлачење домаћих и међународних, индивидуалних и институционалних инвеститора. Такође и за боље и ефикасније тржиште капитала, измењену структуру и проширење спектра услуга на домаћем тржишту капитала увођењем нових категорија производа и услуга и подизање капацитета и нивоа знања свих учесника на тржишту капитала.