Ima li spasa za berzu

Kada je Dragan M, visokoobrazovani ekonomista, sumirao rezultate angažovanja na berzi samo je rekao – ja bih nju zatvorio. Jer, posle zarade u trgovanju akcijama još tamo sa kraja dvehiljaditih, kada je u Srbiji bilo zlatno doba tržišta kapitala, ređao je samo neuspehe, drugačije rečeno gubitke. Bez nade u preokret. I po tome nije izuzetak.

Koliko je berza „na respiratoru” vidi se i po prometu akcija. Poređenja radi, 2007. promet akcijama na Beogradskoj berzi vredeo je čak 1,852 milijarde evra, a prošle godine nepuna 43 miliona evra. Tako mali promet akcijama nije bio samo prošle, već godinama u nizu. Izuzetak je 2019. kada je država otkupljivala akcije Komercijalne banke, što je bio jednokratan posao, i tada je promet iznosio 346,2 miliona evra.

Ni poređenje sa okolnim berzama nam ne ide u prilog. Ljubljanska i Zagrebačka imaju pet, šest puta veći promet akcija u odnosu na Beogradsku berzu. Tako je ovdašnja u prvih deset meseci ove godine imala promet akcija od 50,6 miliona evra, dok je Ljubljanska imala 310,6 miliona, a Zagrebačka 261,4 miliona evra. Prošle godine bila je još izraženija razlika. Na Beleksu je bio promet akcija od 42,8 miliona evra, u Ljubljani 399,1 milion, a u Zagrebu 380,2 miliona evra.

Godinama se priča da berzu treba oživeti, problem je prepoznat, ali slabo da je bilo nekih akcija u tom pogledu. Na ovaj naš problem ukazao nam je i MMF tokom pređašnjeg, ali i aktuelnog aranžmana, a država se obavezala da će doneti Strategiju za razvoj tržišta kapitala što je i učinila prvih dana novembra.

Upitani koje mere ona predviđa u Ministarstvu finansija za „Politiku” odgovaraju da usvajanjem ove strategije, Srbija želi da nadoknadi sve propuštene prilike iz prošlosti za razvoj ovog bitnog aspekta tržišta koji je bio zanemaren. U prošlosti, tržište kapitala imalo je veliku ulogu u privrednom razvoju Srbije, svedok tome je velelepna zgrada Etnografskog muzeja koja je izgrađena kao objekat Beogradske berze tridesetih godina 20. veka.

„Strategijom želimo da optimizujemo regulatorni sistem za podršku većem učešću na tržištu kapitala. Potom da unapredimo kvalitet, atraktivnost i dostupnost investicionih proizvoda i povećanje broja izdavalaca u sistemu. Namera nam je da privučemo domaće i međunarodne investitore i da stvorimo podsticajni i efikasni institucionalni okvir. Planiramo da ojačamo institucionalne kapacitete u pogledu tehnologija i ljudskih resursa kao i da promovišemo finansijsku edukaciju svih građana, uključujući i učesnika na tržištu. Drugim rečima, želimo da omogućimo domaćim kompanijama alternativne načine ulaganja, a građanima i investitorima otvorimo alternative za finansiranje koje na siguran i otvoren način mogu da utiču na njihov prihod”, navode iz ovog ministarstva.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz” kaže da se, kada je o prometima reč, na Beogradskoj berzi trend odumiranja trgovanja kontinuirano odvija od 2008. i početka svetske finansijske krize.

„Odumiranje domaće berze nije nov problem i to je nažalost proces koji traje poslednjih desetak godina, ali je prilično intenzivan u poslednje vreme. Glavni razlog slabljenja domaćeg tržišta kapitala jeste odsustvo poštovanja prava manjinskih akcionara što je, pak, posledica slabih institucija i njihovog neefikasnog delovanja. Tako smo u bližoj i daljoj prošlosti svedoci brojnih korporativnih afera kada je akcionarstvo u pitanju pa je samim tim nestalo poverenje ulagača u ovo tržište što je u srži funkcionisanja svake dobre berze. Ovo poverenje se ne može vratiti preko noći, ali da bi taj proces uopšte započeo neophodno je da država sprovede ozbiljnu reformu koja će najpre poći od akumuliranih problema tokom tranzicionog perioda”, smatra Gujaničić.

Dodaje da strategija, nažalost, predstavlja „mrtvo slovo” i sasvim sigurno neće doprineti oživljavanju tržišta. Pre svega, zato što nisu konstatovani ključni problemi tržišta, a predložena rešenja su sve samo ne konkretne mere za tržište koje se nalazi u dubokom ponoru. Kod državnih organa još nije sazrela ideja o potrebi da imamo efikasnu berzu jer ona pre svega podrazumeva otvorenost i polaganje računa što svakako nisu omiljeni principi kod političara i državnih preduzeća koja bi potencijalno mogla da se nađu na tržištu.

U ministarstvu pojašnjavaju da je opšti cilj strategije aktiviranje tržišta kapitala u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja i kvalitetnijeg života građana. Posebni ciljevi su grupisani u tri kategorije i odnose se na unapređenje institucionalnog okvira i zakonske regulative kao preduslov za privlačenje domaćih i međunarodnih, individualnih i institucionalnih investitora. Takođe i za bolje i efikasnije tržište kapitala, izmenjenu strukturu i proširenje spektra usluga na domaćem tržištu kapitala uvođenjem novih kategorija proizvoda i usluga i podizanje kapaciteta i nivoa znanja svih učesnika na tržištu kapitala.