Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ima li spasa za berzu

Početkom novembra doneta je Strategija za razvoj tržišta kapitala, a stručnjaci kažu da u njoj nema konkretnih mere za njeno oživljavanje
Зграда Етнографског музеја изграђена је као објекат Београдске берзе тридесетих година 20. века (Фото М. Спасојевић)

Kada je Dragan M, visokoobrazovani ekonomista, sumirao rezultate angažovanja na berzi samo je rekao – ja bih nju zatvorio. Jer, posle zarade u trgovanju akcijama još tamo sa kraja dvehiljaditih, kada je u Srbiji bilo zlatno doba tržišta kapitala, ređao je samo neuspehe, drugačije rečeno gubitke. Bez nade u preokret. I po tome nije izuzetak.

Koliko je berza „na respiratoru” vidi se i po prometu akcija. Poređenja radi, 2007. promet akcijama na Beogradskoj berzi vredeo je čak 1,852 milijarde evra, a prošle godine nepuna 43 miliona evra. Tako mali promet akcijama nije bio samo prošle, već godinama u nizu. Izuzetak je 2019. kada je država otkupljivala akcije Komercijalne banke, što je bio jednokratan posao, i tada je promet iznosio 346,2 miliona evra.

Ni poređenje sa okolnim berzama nam ne ide u prilog. Ljubljanska i Zagrebačka imaju pet, šest puta veći promet akcija u odnosu na Beogradsku berzu. Tako je ovdašnja u prvih deset meseci ove godine imala promet akcija od 50,6 miliona evra, dok je Ljubljanska imala 310,6 miliona, a Zagrebačka 261,4 miliona evra. Prošle godine bila je još izraženija razlika. Na Beleksu je bio promet akcija od 42,8 miliona evra, u Ljubljani 399,1 milion, a u Zagrebu 380,2 miliona evra.

Godinama se priča da berzu treba oživeti, problem je prepoznat, ali slabo da je bilo nekih akcija u tom pogledu. Na ovaj naš problem ukazao nam je i MMF tokom pređašnjeg, ali i aktuelnog aranžmana, a država se obavezala da će doneti Strategiju za razvoj tržišta kapitala što je i učinila prvih dana novembra.

Upitani koje mere ona predviđa u Ministarstvu finansija za „Politiku” odgovaraju da usvajanjem ove strategije, Srbija želi da nadoknadi sve propuštene prilike iz prošlosti za razvoj ovog bitnog aspekta tržišta koji je bio zanemaren. U prošlosti, tržište kapitala imalo je veliku ulogu u privrednom razvoju Srbije, svedok tome je velelepna zgrada Etnografskog muzeja koja je izgrađena kao objekat Beogradske berze tridesetih godina 20. veka.

„Strategijom želimo da optimizujemo regulatorni sistem za podršku većem učešću na tržištu kapitala. Potom da unapredimo kvalitet, atraktivnost i dostupnost investicionih proizvoda i povećanje broja izdavalaca u sistemu. Namera nam je da privučemo domaće i međunarodne investitore i da stvorimo podsticajni i efikasni institucionalni okvir. Planiramo da ojačamo institucionalne kapacitete u pogledu tehnologija i ljudskih resursa kao i da promovišemo finansijsku edukaciju svih građana, uključujući i učesnika na tržištu. Drugim rečima, želimo da omogućimo domaćim kompanijama alternativne načine ulaganja, a građanima i investitorima otvorimo alternative za finansiranje koje na siguran i otvoren način mogu da utiču na njihov prihod”, navode iz ovog ministarstva.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz” kaže da se, kada je o prometima reč, na Beogradskoj berzi trend odumiranja trgovanja kontinuirano odvija od 2008. i početka svetske finansijske krize.

„Odumiranje domaće berze nije nov problem i to je nažalost proces koji traje poslednjih desetak godina, ali je prilično intenzivan u poslednje vreme. Glavni razlog slabljenja domaćeg tržišta kapitala jeste odsustvo poštovanja prava manjinskih akcionara što je, pak, posledica slabih institucija i njihovog neefikasnog delovanja. Tako smo u bližoj i daljoj prošlosti svedoci brojnih korporativnih afera kada je akcionarstvo u pitanju pa je samim tim nestalo poverenje ulagača u ovo tržište što je u srži funkcionisanja svake dobre berze. Ovo poverenje se ne može vratiti preko noći, ali da bi taj proces uopšte započeo neophodno je da država sprovede ozbiljnu reformu koja će najpre poći od akumuliranih problema tokom tranzicionog perioda”, smatra Gujaničić.

Dodaje da strategija, nažalost, predstavlja „mrtvo slovo” i sasvim sigurno neće doprineti oživljavanju tržišta. Pre svega, zato što nisu konstatovani ključni problemi tržišta, a predložena rešenja su sve samo ne konkretne mere za tržište koje se nalazi u dubokom ponoru. Kod državnih organa još nije sazrela ideja o potrebi da imamo efikasnu berzu jer ona pre svega podrazumeva otvorenost i polaganje računa što svakako nisu omiljeni principi kod političara i državnih preduzeća koja bi potencijalno mogla da se nađu na tržištu.

U ministarstvu pojašnjavaju da je opšti cilj strategije aktiviranje tržišta kapitala u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja i kvalitetnijeg života građana. Posebni ciljevi su grupisani u tri kategorije i odnose se na unapređenje institucionalnog okvira i zakonske regulative kao preduslov za privlačenje domaćih i međunarodnih, individualnih i institucionalnih investitora. Takođe i za bolje i efikasnije tržište kapitala, izmenjenu strukturu i proširenje spektra usluga na domaćem tržištu kapitala uvođenjem novih kategorija proizvoda i usluga i podizanje kapaciteta i nivoa znanja svih učesnika na tržištu kapitala.

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vesna Grujić
Imala sam deonice jedne od najboljih firmi u Jugoslaviji i Srbiji. Pogodilo se tako da mi je hitno trebao novac kad je prvi put objavljen poziv za prodaju i ja sam prodala. Tada sam smatrala da prodajem budzašto i sve koleginice i kolege su mi govorili da to ne radim jer će to mnogo vredeti ali su 4 godine kasnije svi oni ostali kratkih rukava kad su mangupi rasturili firmu. I ja sad treba opet da kupim deonice i da se tresem šta će biti s njima? Ha!
nikola andric
Srbi su ulagali u vikendice i putovanja po inostranstvu.
Боривоје Банковић
Да, биће да је то главни разлог, а никако то што је држава пустила мале акционаре низ воду. Који је мој мотив да уложим у акције фирме ако знам да је врло лако могуће да ми дивиденде неће бити исплаћене или да ће већински власник принудно откупити моје акције након што им сроза тржишну цену? То је иста прича као са овим несретним законом: моја имовина је моја док не затреба некоме. Парадоксално, али викендице и путовања у иностранство су далеко сигурнија улагања.
Боба
Берза је ту само да симулира тржишну економију и отворено тржиште које у уговорној економији у Србији практично не постоји, бар не у оном облику и смислу који има на западу. Време је да или нађу регионални оквир за тржиште капитала или да отворено признају да тржише капитала у државном капитализму не функционише.
Zvezdana
Investitori koji su iz iskustva trgovanjem HOV na frankfurtskoj, londonskoj i cikaskoj berzi pomislili da ista pravila vaze na Beogradskoj berzi, prevarili su se i njihovo trgovanje ih je dovelo do velikih gubitaka jer su nasi tajkuni sa odabranim povezanim pravnim licima preko castodi sektora. " svojih" banaka insajderskim trgovanjem, prevarama napravili trziste nase berze tako plitkim da plice ne moze biti a njihove dzepove dubljim da dublji ne mogu biti.
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
За ту такозвану берзу је једино решење да је затворе у понедељак, 29.11.2021 године. Наравано остаће многи " заслужни " без посла.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.