Од извора загађења до зелене површине

Уместо некадашње депоније на којој су се виделе гомиле отпада и јата птица, а са које се ширио дим и непријатан мирис, сада се само назире земљом прекривена „планина”. Тако изгледа „еколошка црна тачка Европе” – једнo од највећих светских несанитарних отпада – некадашња градска депонија у Винчи. Ово ђубриште, на коме се, према неким проценама, годишње одлагало око 510.000 тона смећа, у августу је отишлo у пензију. И то после 44 година рада.

Тренутно је завршен први корак у њеној санацији. После пожара који је избио у августу и трајао више од две недеље она је прекривена слојем земље како би се колико-толико спречила могућност избијања веће неконтролисане ватре. У наредним годинама предвиђена је њена санација, па би када све буде завршено ова стара депонија требало да постане зелена површина.

У међувремене има доста посла јер је до сада тело депоније претрпело знатне промене због акумулираних процедних вода, појаве клизишта и пожара. Биће неопходно урадити додатна истраживања и унети измене у пројекат чије су припреме у току.

– Постојећа депонија најпре би требало да буде осигурана ради смањења ризика од даљег клизања. То захтева стабилизацију клизишта, санацију пожара и одвођења процедних вода. На основу додатних истраживања почеће затварање постојеће депоније. Грађевински радови и рекултивација старе депоније обухватиће потпуно преобликовање тела депоније. То подразумева и померање око 1.500.000 кубних метара отпада ради изградње косина око целе постојеће депоније које ће обезбедити њену стабилност. Затим ће бити прекривена различитим природним и геосинтетичким минералним материјалима дебљине 1,2 метра. Реч је о материјалима који ће спречавати продор воде и отпуштање гасова у атмосферу. Поступак затварања тела депоније завршава се рекултивацијом затворене површине и њеним уклапањем у околину – објашњавају у фирми „Бео чиста енергија”.

Почетак санације старе депоније се спрема, али она и даље „ради”. А да клизи – може се видети голим оком. Пукотине и расцепи уочљиви су на њеном телу. Понегде из саме депоније, из њених бразди и отвора и даље избија дим.

– Неочекивано велика количина акумулираних процедних вода и грађевинског отпада у телу депоније узрокује нестабилност, клизање и појаву лавине, што поспешује доток кисеоника и доприноси ширењу пожара и испуштање у ваздух веома штетних гасова. Ризик од даљег клизања ће постојати све до завршетка радова на потпуној стабилизацији. Наравно, ми са подизвођачима чинимо све да се овај ризик смањи на најмању могућу меру – кажу у „Бео чистој”.

Стара депонија у Винчи била је друга највећа несанитарна депонија у Европи и активно је коришћена од 1977. до августа ове године. Често се дешавало да се у минуту и по два велика камиона смећарца нађу на њој и избацују отпад са 13 београдских општина. Процене су да се на старој депонији налази око 13.500.000 кубика различитог отпада, тако да не чуди што нагомилано смеће на појединим местима досеже висину од 55 до 80 метара. Ако се може чути да су европске препоруке такве да новоизграђене депоније не би требало да буду више од осам метара, онда је сасвим јасно колико је ова наша „пребацила црту”. Постојећи отпад са старе депоније којег има јако много неће се, како смо сазнали, користити у погонима новог комплекса санитарне депоније.

– Овај отпад се неће уклонити нити третирати и он је тековина неадекватног управљања отпадом претходних деценија, али ће се његов негативан утицај на животну средину минимизирати затварањем депоније – напомињу у „Бео чистој”.

Један од проблема на старој депонији представљају процедне воде које су се више од четири деценије сливале у Ошљански поток и бару, а затим у Дунав. Из депоније и сада теку речице смеђе пенушаве текућине која изгледом подсећа на црно пиво, а мирисом сведоче да су прави отров. Али ускоро би се и овим црним потоцима могло стати на крај јер су у току завршни радови на постројењу за процедне воде. То постројење се налази испод старе депоније. Њега чине четири базена и погони за пречишћавање. У прва три базена ће се сливати и мешати процедне воде из старе, али и нове депоније, а затим прерађивати у погонима, да би потом вода класе два одлазила у Дунав. То је врло важно јер се низводно налази насеље Винча и градско постројење за прераду воде.

Пространство од 42 хектара на којем се простире постојећа депонија биће трансформисано у зелену површину. Сврха рекултивације је заштита животне средине и хармонично уклапање у околни предео, због тога ће око депоније бити посађен 20 метара широк зелени појас, дужине шест километара, истичу у „Бео чистој”.

Производња струје и топлотне енергије

Стара депонија ће и те како бити важна јер из ње ће се користити депонијски гасови. Депонијски гасови ће бити сакупљени и искоришћени у производњи електричне и топлотне енергије, као чист извор енергије уз редукцију гасова који изазивају ефекат стаклене баште. Уз санацију и затварање постојеће депоније поставиће се систем за сакупљање метана и инсталираће се постројење за прераду депонијског гаса.