Вакцина против короне чува и ментално здравље

Оно што свако од нас може да учини за себе, осим вакцинисања, јесте да пре свега прихвати да је стрес саставни део животаОтворите прозор ‒ напољу магла, киша и ветар, укључите телевизор ‒ оно вести о катастрофалној епидемиoлошкој ситуацији, помислите на посао ‒ свесни сте да вас чека туробан разговор са шефом о новим обавезама, погледате радни сто ‒ кад на њему коверат са неплаћеним рачунима. Кратко у себи размотрите могућа решења нагомиланих проблема и констатујете да их не видите...  Да ли сте се препознали? Многи сасвим сигурно јесу.

Нема сумње да живимо у тешким временима, толико тешким да многи често помисле да би лакше било да их нема. Наравно да све ово што се око нас догађа неминовно ослобађа оне најцрње мисли и идеје.

‒ У научним и стручним круговима није непознаница да дугорочна излагања неким екстремним временским условима свакако утичу на расположење људи. Бројне студије и истраживања показују да су стопе депресије веће у земљама које имају мањи број сунчаних сати током године, као и да је стопa самоубистaва већа у неким земљама на северној хемисфери. То се наравно не односи на краткотрајна излагања спољашњим утицајима и климатским променама. С друге стране, у психијатрији је познат сезонски образац јављања неких хроничних менталних поремећаја, што се посебно односи на афективне поремећаје, као што је биполарни афективни поремећај, код којег се погоршање болести  управо јавља у јесен и пролеће ‒ објашњава директорка Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” доцент др Ивана Сташевић Карличић.

Др Ивана Сташевић Карличић (Фото лична архива)

Саговорница „Политике” слаже се да су савремен начин живота, убрзан темпо и све већи захтеви који се постављају пред човека свакако узроци који утичу на пораст стопе депресивности. Додаје да је стрес саставни део данашњице и незаобилазан за већину људи. Ипак...

‒ Истовремено смо опремљени потенцијалима за прилагођавање и превазилажење животних недаћа. У том контексту и пандемија изазвана вирусом корона, која је утицала на апсолутно све сегменте друштва, не само код нас него и у свету, није заобишла ни ментално здравље људи, посебно у почетку, када је захтев за прилагођавањем био најинтензивнији. Већина људи се до сада адаптирала на многе промене и засад можемо рећи да су појачане стопе анксиозних и депресивних поремећаја од октобра прошле године почеле да се стабилизују, те да данас нема знатно већег броја оболелих којима је била потребна интервенција здравственог система ‒ открива др Ивана Сташевић Карличић.

Познато је да је Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” у сарадњи са Министарством здравља још на почетку пандемије отворила Линију за психосоцијалну подршку у условима епидемије ковида 19. Наша саговорница открива да се јавило више од 30.000 грађана из читаве земље, што указује да су превентивне мере имале и имају значајан допринос у очувању менталног здравља грађана.

‒ Свакако да смо и даље будни и спремни, с обзиром на то да пандемија још није готова, али оно што са сигурношћу можемо да кажемо јесте да је излаз у што већем броју вакцинисаних људи, јер вакцина као заштита поред телесног чува и наше ментално здравље. У том контексту, ковид пропуснице, као додатна мера владе, пружају већу сигурност нашим грађанима у повратку на раније начине функционисања. Оно што свако од нас може да учини за себе, осим вакцинисања, јесте да пре свега прихвати да је стрес саставни део живота, а да су активирање здравих капацитета личности у правцу адекватне бриге о себи и својим ближњима, и подршка коју имамо у свом окружењу, веома важне ствари у развијању што бољих механизама превладавања стреса. Важно је да се оријентишемо  на ствари које можемо да контролишемо у свом окружењу, да правимо краткорочне планове, добро организујемо дневне активности и проналазимо нове, ситне изворе задовољства које можемо да приуштимо себи свакодневно ‒ закључује др Ивана Сташевић Карличић.

Позови 0800-309309 ради помоћи

За све оне којима је потребна стручна помоћ, Клиника за психијатријске болести  доступна је 24 часа седам дана у недељи.  Поред хоспиталног збрињавања, амбулантних прегледа, обједињени телефонски сервис 0800-309309 обезбеђује и бесплатну психолошку помоћ грађанима и то особама које помишљају на самоубиство (опција 1), грађанима који се тешко сналазе у ситуацији пандемије ковида 19 (опција 2), адолесцентима и њиховим породицама (опција 3), као и женама пре, у току и након трудноће (опција 4). Дакле, не само пацијенти, већ и становништво уопште, има могућност саветовања и добијања бесплатне подршке од стручњака из области менталног здравља.

Мање самоубистава

Др Ивана Сташевић Карличић подсећа да у Србији још не постоји регистар болести који се односи на менталне сметње, али да процене којима лекари располажу говоре да око 400.000 људи у неком тренутку живота има проблема са депресијом, што је слично са проценама и бројкама у свим развијеним земљама Европе и света. Када је реч о самоубиству, Србија спада у земље са средњом стопом суицида и налазимо се на 13. месту европске листе, са око 1.500 самоубистава годишње, али са тенденцијом стабилне стопе пада овог броја у последњих неколико година.