Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: НАТАША МЕРКУЛОВА и АЛЕКСЕЈ ЧУПОВ, руски редитељи

Филмска енергија стреле у лету

Улоге су подељене овако: Наташа је главни редитељ, Алексеј је главни сценариста, а укрштање наших визија је оно што чини да сарадња функционише, кажу аутори филма „Капетан Волконогов је побегао”
Наташа Меркулова и Алексеј Чупов (Фото: Д. Лакић)

27. ФАФ

Постмодернистичка парабола са елементима мистичног трилера и мрачна прича о зликовцу који изненада открива да има душу, због чега над њом лебди и питање може ли постојати рај и за џелате – тако се у најкраћем може описати изврстан руски филм „Капетан Волконогов је побегао” ауторског (и брачног) двојца Наташе Меркулове и Алексеја Чупова, који се под локалним дистрибутерским насловом „Гробница за капетана Волконогова” сада приказује на Фестивалу ауторског филма.

Ово је већ трећи заједнички играни филм ових занимљивих и у свету већ награђиваних филмских аутора, који у ексклузивном разговору за „Политику” говоре и о свом начину рада, причи чија је радња смештена у доба „велике чистке” у СССР-у, и о снимању у доба пандемије.

Вас двоје сте и коаутори сценарија, где сте нашли инспирацију за овакву причу и који је ваш начин заједничког рада?

Инспирација за наше филмове врло често потиче од наших страхова. Извор нашег најновијег филма је наш страх од насиља и агресије, који су, нажалост, један од основних аспеката света, како прошлости тако и садашњости. Када радимо заједно, улоге су подељене овако: Наташа је главни редитељ, Алексеј је главни сценариста. Укрштање наших визија је оно што чини да сарадња функционише.

Овај филм се може посматрати као проширени одраз моралне одговорности појединца у изузетно моћном и нехуманом систему, а ви користите и елементе различитих жанрова?

Желели смо да филм има енергију стреле у лету, а да је цела радња сабијена у веома кратак временски оквир. Као оквир за драму, свидела нам се идеја да наш јунак има само 24 сата да реши свој проблем, не више. Да ли је то много или мало? Волконогов успева да проживи цео живот за то време. Жанрови попут трилера и полицијске истраге постали су нам неопходни да бисмо испричали причу о особи која пролази кроз сложену метаморфозу. Омогућили су нам да држимо ту стрелу у ваздуху током целог филма.

Капетан Волконогов зна да је крив за многе злочине, тражи искупљење кроз опрост својих жртава, бежи из свог живота унутар система, али може ли и да побегне од одговорности?

Волконогов пролази кроз неколико фаза у погледу свог односа према искупљењу. У почетку се само плаши да ће када умре отићи у пакао. У том тренутку он се не искупљује за своје грехе, мотивисан је својим инстинктом за преживљавање, жели да побегне од вечне патње. Али док комуницира с људима чији опроштај тражи, наш јунак схвата да се живот не може увек свести на супротстављање болу или без бола. На тај начин Волконогов полази од себичне мотивације једноставног покушаја да се спасе, а док бежи, израста у особу способну да осети туђи бол и да се истински покаје.

Из филма „Капетан Волконогов је побегао” (фото: 27.ФАФ)

Ликом капетана Волконогова створили сте дубоко конфликтног протагонисту, и нехуманог и хуманог?

То је био тежак задатак. Провели смо дуго времена покушавајући да одредимо овај лик. Био је то мукотрпан процес корак по корак, имали смо 27 верзија сценарија. Није лако када је ваш главни лик антихерој, али вам у исто време даје велики потенцијал да опишете унутрашњи сукоб. Свидела нам се идеја да унутар овог човека постоје две моћне силе у рату – његов инстинкт за преживљавањем и његова душа.

Дубоко сагледавате начин на који наши прошли поступци утичу на наше изборе у садашњости и између тога сте створили ритам?

Нисмо желели да се флешбекови у филму појаве као успомене главног јунака. Поставили смо себи задатак да његова прошлост буде само део приче. Нисмо желели да гледалац буде упозорен на транзицију прошлости и садашњости. Док тренутно проживљавамо овај тренутак нашег живота, наше главе су пуне читавог низа догађаја, мисли, страхова, сећања. Све те ствари постоје с нама овде и сада. Управо то је ефекат који смо желели да пренесемо кроз филм.

Многе сцене у вашем филму су различитог тоналитета, гротескна комедија постоји чак и у најмучнијим сценама и сама прича добија обрисе велике руске апсурдистичке традиције писаца попут Гогоља или Хармса.

Волимо овај жанр – мешавину трагичног и комичног. И наш први филм „Интимни делови” био је пример тога. Јер такав је живот, тако често се смејеш и плачеш у исто време. Хумор може бити ефикасан инструмент у трагедији. Замислите да вас неко повреди и да вам у истом тренутку убризга лекове против болова. Осећате шок, али не осећате бол, он вас не омета, тако да имате прилику да испитате шта вам се догодило. Као да посматрате себе споља. Можемо то назвати и „шок анализом”, оба ова процеса се дешавају одједном.

Чак иако је радња филма смештена у 1938. годину, у еру „велике чистке”, многи детаљи су анахрони, а сам град је као верзија ноћне море стварног места.

Наш филм није историјска драма, више је фантазмагорична парабола смештена у контекст одређеног периода историје, тридесетих година прошлог века. То зовемо „ретроутопија”. Дистопичне приче обично се дешавају у будућности, али наша прича се дешава у прошлости. Нисмо хтели да се задржимо на томе какав је живот био у то време или да будемо савршено историјски тачни у сваком детаљу или одевном предмету. Мислимо да јединствена верзија стварности коју смо креирали омогућава гледаоцу да развије много чвршћу везу с ликовима, а да га не омета потрага за анахронизмима. Приоритет нам је био да испричамо причу о личности.

За тумача главног лика одабрали сте Јурија Борисова, који игра и у награђеном Кусманеновом филму „Купе број 6”, али и у Серебрениковљевом „Петар у грипу”.

Била нам је потребна споља једноставна, некомпликована особа која у почетку не изгледа склона интроспекцији. Један од јединствених глумачких талената Јурија Борисова је његова способност да својим очима пренесе различите изразе, замењујући их као наочаре. То је оно што нас је задржало код њега када смо морали да покажемо како се лик мења, постаје сложенији и расте као личност. Јуриј Борисов ове године има укупно пет филмова на водећим међународним филмским фестивалима. Осим у Кану и Венецији, имао је још један филм у главној конкуренцији у Локарну. Питамо се да ли је икада постојао глумац с таквим искуством у једној продукцијској години.

Снимили сте филм током пандемије ковида 19, да ли су ограничења на било који начин утицала на филм?

Пандемија нас уопште није спречила да радимо заједно јер смо и иначе у браку, а закључавање нам је помогло да имамо довољно времена да код куће завршимо сценарио. Цео процес производње филма за нас је био јединствено искуство. Наш директор фотографије и косценариста Март Танијел живи у Талину, а ми смо у Москви, тако да смо цео период претпродукције провели комуницирајући с њим преко „Зума”. Прешли смо на сарадњу уживо тек када смо почели да снимамо, а када је снимање завршено, вратили смо се на рад на мрежи. Наш филмски монтажер Франсоа Гедигије био је у Паризу, а дизајнер звука Матис Реи у Талину. Из продукције филма на даљину много тога смо научили. Пре свега, о стрпљењу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.