Уторак, 18.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ружење Београда

Блок 45 (Фото Википедија/Тајга)

Чувени Блок 45 на Новом Београду изграђен је 1973 године. Његово урбанистичко решење служило је за пример, а више пута је представљано највишим страним званичницима. У то време представљало је револуцију у домаћем урбанизму, а нека решења би било корисно и сада применити.

Основна карактеристика блока је то што је с три стране опасан улицама типа булевара, а с четврте реком Савом с лепо уређеним кејом. Главна одлика је што је блок пресечен с два управна шеталишта (сада управо обновљена), па нема транзитног саобраћаја. Важна карактеристика је и то што је блок померен око 80 метара од Улице Јурија Гагарина и ту је најпре била зелена површина, а касније су грађени услужно-трговински и делом стамбени објекти који су имали приземље и спрат. Осим тога, слободне површине су са доста паркова и паркинга (којих сада већ нема довољно), спортских и дечјих игралишта. Поред стамбених зграда, у блоку су изграђени школа и дечје установе, као и трговине за снабдевање. У суседном блоку су дом здравља, пијаца и бројне продавнице.

Главна ставка урбанистичког решења су две пешачке зоне, а овде је у фокусу шеталиште – коридор који је управан на реку Саву и Улицу Јурија Гагарина. У продужетку је Улица Душана Вукасовића (одваја блокове 62 и 63), тако да визуелно представља коридор од Бежанијске косе до реке Саве.

На крају шеталишта које излази на Савски насип било је изграђено монументално степениште, у пуној ширини пешачке зоне. Поред више степеништа, ту су били платои с бетонским клупама за дружење и огромне бетонске жардинијере. Све је то разорио Човићев пропали пројекат за даљинско грејање и, у прво време, разбацао по парковским површинама, а много касније само је испланирана површина земљаног насипа, док су разорени бетонски елементи уситњени и одвезени на депонију (жардинијере су још на парковској површини). Тиме је потпуно пресечена веза пешачке зоне и Савског кеја, а пешаци се сада сналазе обилазећи преко суседних косих рампи. Нико није ни покушао да објасни да ли је било могуће обићи овај део ради избегавања огромне и трајне штете. Надали смо се да свака дозвола за рад на некој инфраструктури значи и довођење оштећених делова у пређашње стање.

На другом крају шеталишта, којим се стазом излазило на Улицу Јурија Гагарина, изграђен је сервис – ауто кућа. Првобитно је испоштована спратност према којој су изграђени и остали објекти (приземље и спрат), али је приватни власник оградио цео околни простор, тако да пешаци који иду на бројне линије градског саобраћаја или се са станица јавног превоза враћају могу до својих кућа и пешачког коридора стићи само преко околног паркинга. Визуелно је ствар још гора, јер је у последње две године у изградњи (део је већ завршен) „чудо” које се састоји од приземља и десет надземних етажа изнад сервиса и поред њега. Ова зграда (а сигурно се спрема и проширење, јер је с друге стране остављен калкан за узиђивање) потпуно компромитује идеју и намену пешачког и визуелног коридора.

Миљојко Тришовић,
дипл. грађ. инж., Нови Београд

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vera Trišović
Poenta ovog teksta, što je bilo navedeno u originalnom  naslovu, je u tome što su državni mehanizmi odobrili gradnju desetospratnice koja je potpuno presekla pešačku osovinu bloka tako da ljudi sada moraju da je naširoko obilaze i preko nekog parkinga stignu do stanica gradskog prevoza. Primera  legalizovanja nedopustivog ima bezbroj, od gradnje kuća na Savskom nasipu pa sve do gore pomenutog Beograda na vodi koji samo tehnički neobrazovani mogu smatrati bilo čim osim nepopravljive greške.
Voter Gejt
Pogresno! Ispravno je pisati o ulepsavanju Beograda koji je najzad izasao na vodu sa urbanistickim resenjem koje predstavlja ovaj put zaista stvarnu revoluciju u domacem urbanizmu i koga posecuju strani zvanicnici koji su zainteresovani ne samo za urbanisticka resenja vec i za kupovinu kvadrata u njemu a za razliku od Bloka 45 koga su samo kurtoazno posecivali da ne uvrede domacina. Treba sada videti sta su vizure, pasarele i decije ljuljaske.. A tek 'deking' da ti stane pamet...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.